19 апреля 2024

ГАДАТИ Лазӕр: «РӔСТДЗИЙНАДӔ, ӔЦӔГДЗИЙНАДӔ АЛЦӔМӔЙ ДӔР УӔЛАХЕЗДӔР ӔНЦӔ!..»

11.11.2021 | 10:28

Малити Геуӕргий исфӕлдистадӕ ӕгӕрон уарзтӕй ка уарзуй, ӕ уоди сойнӕй исӕрст поэтикон гъуди кӕмӕн ӕй, уонӕй сӕ еу ӕй дигорон искурдиадӕгин скульптор Гадати Лазӕр. Ӕ сорӕт дӕр ин фиццагидӕр е исфӕлдиста, ӕ зӕрди гъар поэти циртдзӕвӕнӕн е равардта. Лазӕр Геуӕргий фӕлгонц бронзи куд бауагъта ӕма куд исфӕлуста, уой туххӕй поэт Скъодтати Эльбрус дзубанди кӕнуй Лазӕри хӕццӕ ӕма ’й дӕлдӕр мухур кӕнӕн.

 

– Кутемӕй ислӕууй ӕ къӕхтӕбӕл скульптурӕ?

– Кӕнуйнаг ци фӕууй лӕг, е бал фиццагидӕр исӕвзуруй, райгуруй ӕ сӕри дзурдтӕй (гъома, «В голове появляется словесное восприятие существа вопроса»). Уой фӕсте ба райдайунцӕ эскизтӕ. Куст куд зиндӕр уа, уомӕ гӕсгӕ эскизтӕ фулдӕр кӕнгӕ рауайуй. Уонӕй скульптор равзаруй, тӕккӕ зӕрдӕмӕдзӕугӕдӕр, кусти домӕнтӕн фулдӕр аккаг ка уа, уой. Уой фӕсте ба иннӕ куститӕ идарддӕр, е ӕхуӕдӕг сӕрмагонд дзубандиаг ӕй.

– Еуминкъий фендӕр дзурдти ан ӕма идӕрддӕбӕл нӕбал зелӕн. Фиццагидӕр дин арфӕ кӕнун циртдзӕвӕни туххӕй Малити Геуӕргий исфӕлдистадӕ уарзгути номӕй, кӕд дӕхуӕдӕг сӕ фиццӕгтӕй еу дӕ, уӕддӕр. Фал ӕргом дзурди аййеппӕй неци ес. Адӕми гъудимӕ мӕ гъос дарун, ӕма еуетӕ куд дзорунцӕ, уомӕ гӕсгӕ нӕ лӕдӕрунцӕ ӕнхӕст и циртдзӕвӕн…

– Лӕдӕруйнагӕй си неци ес. Уомӕн, ӕма и куст ӕй хумӕтӕг. Мӕнмӕ дессаг кӕсуй, цӕмӕннӕ ’й лӕдӕрунцӕ еуӕй – еуетӕ. Малити Геуӕрги тухст цард кодта ӕ царди медӕгӕ. Тухст цард ба уотӕ, ӕма ’й хъоргӕнгутӕ берӕ адтӕй хецауадӕ ’рдигӕй. Парти «Кермен»-и сӕрдар ку адтӕй, уӕд еунӕг е исдзурдта Кирови политики нихмӕ зӕнхи фарстай. Геуӕргий дзубандитӕмӕ ку не ’ригъустонцӕ, уӕдта партийӕй рандӕй. Мостиздӕхи ма рацардӕй еуминкъий рӕстӕг, куста ахургӕнӕгӕй Киристонгъӕуи, уӕдта еу сау бони ба ӕвудӕй Сибирмӕ ӕрвист ӕрцудӕй. Е уӕззау цард, ӕцӕг трагеди нӕй? Ка ’й зонуй, ӕма ӕ бон ӕхе багъӕуай кӕнун дӕр иссайдӕ, фал ӕй нӕ фӕндӕ адтӕй ӕ меддуйней принциптӕ ӕййевун. Уӕхӕн ӕндиуд лӕгтӕ Иристони берӕ нӕ адтӕй. Идӕрдтӕбӕл уой туххӕй радзурдтон ӕма памятник ӕ фиццаг бакасти дӕр лӕги ӕнкъард ӕнкъарӕнтӕбӕл бафтауй, уомӕ гӕсгӕ ба, ӕвӕдзи, кедӕрти зӕрдӕмӕ нӕ фӕццӕуниау ӕй.

– Дӕхе зӕрдӕмӕ ци нӕ фӕццудӕй, уӕхӕнӕй ба си неци ес?

– Мӕхецӕй кӕнгӕ ци уа, уоми, цалинмӕ кӕронмӕ исӕнхӕст кӕнон куст, уӕдмӕ ’й адӕммӕ нӕ равдесдзӕнӕн зӕрдӕдзоргӕй. Мӕ зӕрдӕмӕ нӕ фӕццудӕй ӕ архитектурӕ, рӕдудтитӕ си уагъд ӕрцудӕй.

ГАДАТИ Лазæри конд циртдзæвæн МАЛИТИ Геуæргийæн.

Фиццагидӕр, къӕпхӕнтӕ гъӕуама адтайуонцӕ дууӕ нӕ фал ӕртӕ. Етӕ гъӕуама къӕлӕтӕй бацудайуонцӕ ӕма ӕрахӕстайуонцӕ гурӕ. Ӕртӕ къӕпхӕни адтӕнцӕ раст нӕ, фал тумбул. Етӕ скульптурӕмӕ кӕсӕгӕн ӕвдистонцӕ, «лӕвардтонцӕ» циртдзӕвӕни фӕзуат нӕ, фал урӕн ӕхе. Гурӕ сӕйрагдӕр компонент ӕй ӕхуӕдӕг ӕма и къӕпхӕнтӕ, фӕзуат дӕр уой бавдесуни туххӕй ӕнцӕ, уомӕ бацӕуни туххӕй. Автори фӕндӕ ӕнхӕстгонд не ’рцудӕй еци рауӕн. Иннемӕй ба, ци бунати ӕвӕрд ӕрцудӕй, е дӕр хуӕздӕргъӕуагӕ ’й. Автори гъудимӕ гӕсгӕ е ’ргом хат гъӕуама адтайдӕ Ленини номбӕл гъӕунгӕ ’рдӕмӕ, цӕмӕй циртдзӕвӕн паркмӕ нӕ, фал сахармӕ хаудтайдӕ, нур ба цума еци минкъий паркки ӕй, уотӕ рауадӕй.

– Еугур лигъзӕй неци фӕууй. Дӕхуӕдӕг куд загътай, уотӕ Геуӕргийӕн ӕхе цард дӕр ӕнцонтӕй нӕ адтӕй. Фал истори сабургай ӕ рӕдудтитӕ растгӕнгӕ цӕуй, нӕугутӕ уадзгӕй дӕр. Сӕйраг е ӕй, ӕма Малити Геуӕргийӕн ӕносон циртдзӕвӕн ӕвӕрд ке ‘рцудӕй, сурх деденгутӕ имӕ хӕссунцӕ ӕ поэзиуарзӕг адӕм.

– Уотӕ ’й ӕнӕмӕнгӕ. Памятник ӕвӕрд ке ’рцудӕй, е нӕ нӕ республики хуӕздӕр хабӕрттӕй еу ӕй а фӕстаг рӕстӕги.

– Памятник хонун растдӕр ӕй, ӕви циртдзӕвӕн?

– Циртдзӕвӕн ӕй, цирти сӕрбӕл ӕвӕрд ка ’рцӕуй, е. Гъома, цирти цӕвӕн (фӕйнӕг, ӕвӕдзи). А ба памятник ӕй.

– Аци бон нӕуӕг дзурдтӕ мах не ’ргъуди кӕндзинан. Уӕддӕр листӕгдӕр ӕркӕсӕн дӕ кустмӕ. Зӕгъӕн, нимӕт цӕмӕн искодтай Геуӕргибӕл, цохъати, кенӕ ба ’й ӕррӕстӕ хӕдони цӕмӕннӕ равдистай?

– Гъе, ӕз дӕр минкъий раздӕр Малий-фурти зин царди кой уомӕ гӕсгӕ искодтон. Лӕгӕн е ’уӕнгтӕ ӕ барӕ нӕ адтӕнцӕ ӕ дуйнебӕл дӕр. Поэтӕн ӕ уоди фӕндӕ адтӕй хуӕнхтӕмӕ, бӕрзӕндтӕмӕ тундзун, ӕ къабӕзтӕ, ӕ равналӕнтӕ ба ӕ барӕ нӕ адтӕнцӕ, сауӕнгӕ ма ӕвзаги фарстати дӕр. Ӕма мӕнӕн ба мӕ бон, мӕ равналӕнтӕ куд адтӕнцӕ, ци хузи мадзӕлттӕй гъӕуама равдистайнӕ поэти еци ӕнӕбарӕдзийнадӕ? Нимӕти ’й батухтон! Нимӕт ӕй нӕ адӕми зӕрдихатти, уодигъӕди символ аци рауӕн.

– Ӕма иннердигӕй ӕркӕсгӕй ба поэт адтӕй сӕребарӕуарзӕг, хуӕнхаг цӕргӕси хузӕн. Ӕма ин тӕрегъӕд нӕ кодтай, уӕхӕн ӕнгом, ӕлхъивд ӕфсӕйнаг нимӕти ’й ку бакодтай, уӕд?

– Кодтон, фал рӕстдзийнадӕ, ӕцӕгдзийнадӕ алцӕмӕй дӕр уӕлдӕр ӕй. Ӕ сӕребарӕдзийнадӕ ба ӕвдист ӕрцудӕй, ӕ сӕри ’вӕрд ӕ усхъитӕбӕл куд ӕй, уоми, уӕдта ма… ӕ касти. Ӕркӕсай имӕ лӕмбунӕг, куд сӕрустур ӕй, ӕ цӕстингас куд ӕнӕбасӕттон ӕй, ӕнкъард уогӕй дӕр. Ӕма ӕной дӕр поэтӕн, еци хузи поэтӕн уӕхӕн уӕн нӕййес, цийнаг, ценхъӕр медуоди уавӕри уӕн ин нӕййес. Уомӕн зин фӕууй алкӕддӕр.

– Еумӕйагӕй райсгӕй, скульптури сӕйраг гъуди ци ’й уӕддӕр?

– Алцидӕр ӕддӕгвӕстети радзордзӕнӕн. Скульптурӕ ӕй хӕйттӕй конд, уонӕй арӕзт ӕй еугур куст, еумӕйагӕй райсгӕй. Хецӕнӕй бал радзурдтан нимӕти туххӕй, нур ба зӕгъон, фӕстегӕй си ци къабӕзтӕ зиннуй, уони туххӕй. Етӕ ’нцӕ, къӕдзтӕ-мӕдзтӕ ка зайуй, уӕхӕн хуӕнхаг бӕласи къалеутӕ. Етӕ дӕр бабӕй ӕвдесунцӕ никки арфдӕрӕй поэти уӕззау царди уавӕртӕ. Ӕркӕсай сӕмӕ, куд мӕрзӕздухтитӕ ’нцӕ, фал сӕбӕл уӕддӕр деденгутӕ зайуй. Беретӕ ба еци къалеутӕ бӕласи уедӕгти хӕццӕ дӕр хӕлӕмулӕ кӕнунцӕ.

– Дессаг куд нӕй, Малити Геуӕргийӕн, еци тухст цард ӕвзаргӕй, уӕхӕн рӕсугъд, ӕдухст, лигъз гъудитӕ куд игурдӕй ӕ уоди. Лазӕр, дӕумӕ ба куд кӕсуй, царди лӕгъуз уавӕртӕ лӕгъуз ӕнкъарӕнтӕ не ’взурун, нӕ игурун кӕнунцӕ фулдӕр хӕттити?

– Нӕ игурун кӕнунцӕ, нӕ. Е (гъома, Геуӕрги) хуӕрд нӕ фӕцӕй, фал рамулдта. Е ӕй уӕлахездзау. Ӕ цӕстингас ӕй ӕнӕбасӕттон. Тухст цард.. ӕ каст… бӕласӕ… Зӕнхи гӕппӕл, дори губунӕй цума исирӕзтӕй ӕд бӕласӕ. Гъе ба дин еци кусти еумӕйаг гъуди. Поэти ци уавӕртӕ ӕлхъевунцӕ, ӕндавунцӕ зӕнхӕрдӕмӕ, уони сӕрмӕ исирӕзуй, фӕкъкъолӕ кӕмӕн нӕййес, еци сӕр. Е ракӕсуй ӕ еци зини уавӕрти сӕрти. Уобӕл фӕуд кӕнуй, е кӕронмӕ ӕнхӕст кӕнуй скульптури сӕйраг гъуди.

– Дессаг бӕргӕ ’й, фал зин балӕдӕрӕн ӕй кӕронмӕ алли хумӕтӕг лӕгӕн. Уогӕ хор дӕр ӕнккӕтебӕл нӕ хъӕртуй, фал классикон стильбӕл конд памятниктӕ адӕми фулдӕр хаййи зӕрдӕмӕ хъӕбӕрдӕр цӕунцӕ.

– Тухуаст ке бафӕндӕуа, е ӕй балӕдӕрдзӕнӕй, ӕ зӕрдӕмӕ райсун ӕй ка нӕ гъава, уонӕн ба мӕн бон неци ’й ӕндӕр.

– Нӕ сахари ауӕхӕн хузи конд памятниктӕ нӕййес. Цӕхуӕн «айдагъ дӕхе» мадзӕлттӕй пайда кодтай?

– Аци кусти, уӕдта скульптури цийфӕнди кусти дӕр лепкӕ ахӕссуй хъӕбӕр ахсгиаг бунат. Ӕз пайда кодтон «сӕребарӕ, ӕнӕтрадицион» лепкӕй. Аци лепки нӕййес еунӕг «гъезӕмарӕй игурд, тухӕстӕрд» арми ӕвнӕлд дӕр.

– Хузӕгӕнӕг бавдесдзӕнӕй фӕстегӕй пейзаж, поэт дзурдӕй зӕгъдзӕнӕй ӕ гъуди, скульпторӕн ба ӕ фӕггӕнӕнтӕ кунӕгдӕр ӕнцӕ, цӕмӕй ӕ скульптури фулдӕр зӕгъа, итигъдадӕ, устурдӕр будурти хӕццӕ ’й исбӕтта. Еци зин фарстай дзуапп дӕхецӕн дӕр ӕма скульпурӕ уарзгутӕн дӕр кутемӕй, ци хузи мадзӕлттӕй иссирдтай?

– Гъе, ци бӕласи къалеути кой кӕнӕн, е уордӕмӕ хауй. Етӕ ’нцӕ, хумӕтӕг ӕвзагӕй дзоргӕй, хузи пейзаж ци нисанеуӕг фенхӕст кӕнуй, уомӕ ӕнгӕс. Ӕнӕуой ба алли скульптури дӕр фӕгъгъӕуй ӕхе мадзӕлттӕ агорун, сагъӕс кӕнун. Зӕгъӕн, мӕ бон адтӕй кӕдзос сифӕбӕл ниффинсун ӕррӕстӕ, Малити Геуӕрги, зӕгъгӕ. Фал бабӕй ами дӕр и ӕнхъирдтӕ тъаффӕ ӕвдесуй ӕхе гъуди, е ӕнхӕст кӕнуй еугур кусти сорӕти арӕзт, нивесинӕ.

– Фиццаг ку бацӕуай циртдзӕвӕни фӕзуати къӕпхӕнтӕмӕ, уӕд уоми дӕр ӕмдзӕвгӕ ес. Ӕз ӕй мӕхе хузи лӕдӕрун: къӕсӕр, дзатма, уат…

– Раст зӕгъис. Еци ӕмдзӕвгӕ, зӕнхи гӕлст сифӕбӕл финст, цӕттӕ кӕнуй кӕсӕги еугур циртдзӕвӕни нисанеуӕг, гъуди ӕнкъарунмӕ.

– Лазӕр, ӕз мӕхуӕдӕг дӕр дӕхе хӕццӕ еу хатт, уӕдта Малити Васой хӕццӕ цалдӕр хатти адтӕн хонхи, Дигоргоми циртдзӕвӕни бунмӕ ӕвӕруни туххӕй дор агоруни фиццаг, уӕдта ӕ раласуни гъуддаги. Скульптурӕ дорбӕл ӕвӕруни унаффӕ ду уой фӕсте раййивтай. Цӕмӕн?

– Хуарз фарста ӕй. Фиццаг ӕй эскизти дорбӕл ӕвардтон, ӕма ӕ дор ка ’й, уомӕн фӕззиндтӕй, куд рабӕрӕг ӕй, уотемӕй ӕхе сӕрмагонд нисанеуӕг. Уомӕн ӕма дор ӕхуӕдӕг ӕй хъӕбӕр тухгин ӕрдзон дзаумау (очень сильное пластическое слово) ӕма алкӕддӕр нихгӕнуй, нимбӕрзуй конд хузи, гъома, скульптури, уӕлахез кӕнун ибӕл райдайуй. Уотемӕй си уадӕй ӕртӕ ӕнхузӕн, ӕмуӕзӕ хаййи (компоненти): гурӕ, дор, уӕдта платформӕ, дор ци бунбӕл гъӕуама ӕнцадайдӕ, е. Еци ӕртӕ компоненти кӕрӕдзей исафтонцӕ, кӕрӕдзей хъор кодтонцӕ (еу бийнонти ӕртӕ хецауи ку уа, уӕд етӕ бийнонтӕ нӕбал ӕнцӕ). Уой фӕсте ба дор райеуварс кодтон, рандӕ ’й кодтон ӕма гурӕ ӕ бунат иссирдта, нецибал ӕй гъигӕ дардта: дорӕй ӕмбӕрзт туппурбӕл бронзӕй конд гурӕ.

 


РЕДАКЦИЙӔЙ: Гадати Лазӕр (райгурдӕй 1928 анзи 20 июни Сурх-Дигори) зундгонд ӕй куд дӕсни скульптор айдагъ уотӕ нӕ, фал ма куд искурдиадӕгин финсӕг. Нӕхемӕ, Иристони, ӕ новеллити киунугӕ уагъд ӕрцудӕй дууӕ хатти. Уордигӕй исистан, Малити Геуӕргий туххӕй ци зар ниффинста, уой дӕр.

МАЛИТИ ГЕУӔРГИЙ ЗАР

Ирӕфи ӕзнӕт дон
Хонхи цъететӕй игуруй.
Дӕ дзурдти стур хӕзна.

Дигори кӕмтти
Фӕрнгунӕй ивулуй.
Дигори ӕрдхуӕрӕн
Малити Геуӕрги
Дӕубӕл ӕй нӕ зар.
Зин ӕнзти зелдохи
Арфӕгондӕй хӕссӕн
Дӕ дзурдти лӕвар.
Ӕхсӕви тари
Уги кӕун игъусуй
Сау гъӕди идардӕй.
Уӕздан Геуӕрги
Уазал Сибири
Ӕвудӕй фесавдӕй.


Гадати Лазӕр цардӕй ӕма куста Мӕскуй. Ӕ алӕмӕти скульптурон куститӕ зундгонд ӕнцӕ, куд Иристони ӕма Уӕрӕсей, уотӕ ӕнӕгъӕнӕ дуйней дӕр.

Абони, гъулӕггагӕн, не ’хсӕн нӕбал ӕй – ӕ уӕлзӕнхон цардӕй рахецӕн ӕй 2008 анзи 21 сентябри. Фал ӕ ном ӕма ӕ исфӕлдистадон хъиамӕттӕ иронх нӕ ’нцӕ. Кӕддӕр ӕхуӕдӕг Малити Геуӕргий сорӕт куд исӕносон кодта, ӕ исконд циртдзӕвӕнӕй, уотӕ ин ӕхе сорӕт дӕр е ’мгъӕуккаг номдзуд скульптор Соскъити Владимир исӕносон кодта сӕрмагонд скульптурон барельефӕй, кӕци ӕвӕрд ӕрцудӕй ӕ райгурӕн Сурх-Дигори астӕуккаг скъолай нӕуӕг азгъунсти фарсбӕл.