25 апреля 2024

ӔЦӔГ АМОНД – АДӔМИ АРФӔЙ ХАЙГИН УН…

15.10.2021 | 12:40

Уæрæсей Президент Владимир ПУТИНИ хæццæ фембæлди рæстæг Беслæни ХЪУЛЧИТИ Æхсарбегæн равгæ фæцæй æ хæццæ радзубанди кæнун нæ медицинон къабази райаразуйнаг фарстати фæдбæл.

БИЧИЛТИ Алетæ, Уæрæсей журналистти Цæдеси иуонг

Уӕрӕсей Федераций ӕма Цӕгат Иристони ӕскъуӕлхт дохтир, медицинон наукити доктор, профессор, Цӕгат Иристони паддзахадон медицинон академий хирургий кафедри сӕргълӕууӕг, Уӕрӕсей хирургти – гастроэнтерологти ӕхсӕнади президиуми иуонг, Кавкази сауӕрдӕнтти хирургти наукон ӕхсӕнади ӕма Кӕсӕг – Балхъари хирургти наукон ӕхсӕнади кадгин иуонг… Аци номхигъди никкидӕр ма бафтауӕн ес берӕ ӕндӕр ӕвдесӕнтӕ, фал ке ранимадтан, етӕ дӕр, махмӕ гӕсгӕ, фагӕ ‘нцӕ, цӕмӕй уи баруагӕс уа, мӕнӕ уин ци адӕймаги туххӕй радзоруйнаг дӕн, е ӕцӕгӕйдӕр устур цитгийнаг ке ӕй, е.

Ӕ монцти кӕци сабий ба мондагӕй нӕ бӕллуй, ӕ карнӕ цӕмӕй дессагӕй-дессагдӕр рауайа, уомӕ. Уӕхӕн бӕлдитӕ Хъулчити Агкуй минкъий фурт Ӕхсарбегмӕ дӕр куд нӕ адтайдӕ!.. Фал ӕ цардвӕндаг уӕхӕн хузи рауайдзӕнӕй, ӕма си ӕ гъуддӕгути тӕккӕ агъазиаудӕр бӕрзӕндтӕмӕ исхездзӕнӕй, уой ӕнгъӕл, ӕвӕдзи, нӕ адтӕй, кӕддӕр сабийӕй фӕззигон уазал талингӕ изӕри ӕ райгурӕн гъӕу Хӕзнидони дӕллаг синхмӕ ку тагъд кодта, уӕд. Тагъд ба уомӕ гӕсгӕ кодта, ӕма ӕ мадӕ Кошерхан ӕнӕнгъӕлти ӕ зӕрдӕй батухстӕй, гъудӕй ӕй ӕвӕстеуатӕй дохтири агъаз, ӕма е ба цардӕй гъӕуи буни. Ӕ цӕстисугтӕ уадӕнцӕ Ӕхсарбегӕн ӕ ростӕбӕл, уотемӕй тъӕбӕртт кодта, сор – цъифӕ не ‘взаргӕй. Ӕма ӕ сабий зӕрдӕй курдта Исфӕлдесӕгӕй, цӕмӕй дохтир ма байрӕги кӕна ӕма ӕ уарзон ниййерӕг радзӕбӕх уа, ӕ тухстӕй фӕййервӕза… Ӕма ин Исфӕлдесӕг ӕ тухст балӕдӕрдтӕй, нӕй фӕффудевгед кодта… Кошерхан ма дзӕбӕхӕй фӕццардӕй берӕ ӕнзти, цийнӕ кодта ӕ цӕуӕтбӕл, уони кӕстӕртӕбӕл.

Ӕхсарбег ба, ӕвӕдзи, гъе уӕд искарста федарӕй ӕхецӕн – гъӕуама исуа дохтир, хуарз дохтир ӕма ӕ адӕмӕн бӕзгӕ адӕймаг. Ӕма еци нисан ӕ къохи бафтудӕй, иссӕй дӕсни хирург, ци берӕ сӕйгитӕн бакодта агъаз, уонӕн банимайӕн дӕр нӕййес. Еунӕг уой зӕгъдзинан, ӕма куд хирург, уотӕ ци операцитӕ искодта, уони бӕрцӕ уодзӕнӕй ӕхсӕз минемӕй фулдӕр. Уони хӕццӕ ба уӕхӕнттӕ дӕр, ӕма алли хирург ӕ нифс кӕмӕ нӕ бахӕсдзӕнӕй. Зӕгъӕн, кӕддӕр имӕ поселок Южныйи цӕрӕг ӕрбацудӕй хъӕбӕр тухстӕй, дууебӕл адтӕй ӕ райервӕзун – сӕйги ахсӕнмӕ хуӕруйнаг нӕбал цудӕй, хъури хурфи ирӕзтӕй хъубулдзуг, адӕймаг бонӕй-бонмӕ тадӕй. Специалисттӕ ин куд загътонцӕ, уотемӕй ӕй гъудӕй ӕвӕстеуатӕй операци, искӕнӕн ба ин ес, зӕгъгӕ, айдагъдӕр Мӕскуй, уӕдта хъӕбӕр хъазарбӕл ниллӕудзӕнӕй ӕ искӕнун… Фал сӕйгӕн уӕхӕн равгитӕ ба нӕ адтӕй. Ӕма бакой кодта Хъулчий-фуртӕн, гъенур еунӕг дӕубӕл ма дарун мӕ зӕрдӕ, зӕгъгӕ, Ӕхсарбег имӕ лӕмбунӕг ӕркастӕй, исбӕлвурд ин кодта ӕ незихатт ӕма ин балӕдӕрун кодта, цийфӕнди уӕззау кӕд ӕй, уӕддӕр ӕй уомӕй фӕййервӕзун кӕнунӕн ес гӕнӕн. Ӕцӕг, загъта ин, цӕмӕй ӕхуӕдӕг уобӕл ӕууӕнда…

Устур бӕрнондзийнадӕ райста Хъулчий-фурт уӕд ӕхемӕ, еци сӕйгӕн ами, нӕхе сахари искодта гъӕугӕ операци. Ӕхсӕз сахаттемӕй фулдӕр фӕллӕудтӕй Ӕхсарбег операцигӕнӕн стъоли сӕргъи, бантӕстӕй ин сӕйги фӕййервӕзун кӕнун, ӕма ма е уой фӕсте дзӕбӕхӕй фӕццардӕй берӕ рӕстӕг. Нӕкӕси, фӕстӕдӕр куд рабӕрӕг ӕй, уотемӕй уӕхӕн операци нӕ республики некӕдма неке искодта уӕди уӕнгӕ!

Дохтири, уӕлдайдӕр ба хирурги куст, уӕхӕн ӕй ӕма тугъдон лӕги хузӕн еудадзугдӕр цӕттӕй лӕууй, уомӕн ӕхсӕвӕй-бонӕй ци афони, ци ӕнӕнгъӕлти гъуддаги багъӕудзӕнӕй, уой некӕд неке фӕззонуй, уӕдта ин, ӕвӕдзи, базонӕн дӕр нӕййес. Мадта ма уотӕ дӕр рауайуй, ӕма дохтиртӕ сӕхуӕдтӕ равзурунцӕ сӕхе цардӕн тӕссаг уавӕрти дӕр.

Ӕхсарбегӕн дӕр ӕ кусти медӕгӕ уидӕ уӕхӕн цаутӕ дӕр, ӕма феронхгӕнӕн кӕмӕн нӕййес. Советон доги, зондзинайтӕ ‘й, ӕвӕдзи, нӕ бӕсти медицинон косгути ахид ӕрветиуонцӕ, уӕд ирӕзгӕ паддзахӕдтӕ ке хониуонцӕ, уордӕмӕ. Ӕма Ӕхсарбег дӕр советон медикти хӕццӕ ӕрвист ӕрцудӕй паддзахадӕ Йеменмӕ. Уоми ба уӕд ӕ тӕккӕ карзи адтӕй граждайнаг тугъд. Еууӕхӕни Ӕхсарбег ӕма е ‘мбӕлттӕ ӕнӕнгъӕлти бахаудтӕнцӕ тъуфули – дууӕ тохӕг къуарей ӕхсӕн буцӕуи. Нӕ дохтиртӕй еу уӕззау цӕфтӕ фӕцӕй, ӕвӕстеуатӕй ӕй гъудӕй сӕйгӕдонӕмӕ ласун операцимӕ. Фал син сӕ машинӕ рауорӕдтонцӕ хецауади нихмӕ тохгӕнӕг ӕфсӕддонтӕ. Бӕргӕ син дзурдта Ӕхсарбег, ка ‘нцӕ, ци ‘нцӕ, кӕцӕй ӕнцӕ, уой, фал ӕй гъуди дӕр не ‘ркодта бандитти разамонӕг. Фӕрсрӕбунмӕ сӕ бакодтонцӕ фехсунмӕ. Фал уӕдмӕ нӕ дохтирти нивӕн ӕрбампурста хецауади фарсхуӕцӕг ӕфсӕддонти къуар ӕма сӕ исуӕгъдӕ кодта. Сӕ цӕф ӕмбали госпитӕлмӕ бахъӕртун кӕнун син бантӕстӕй, ӕма ин уоми ба Ӕхсарбег ӕхуӕдӕг уайтӕккӕ операци искодта, лӕг фӕййервазтӕй…

Ӕнӕ зӕгъӕн нӕййес уой дӕр, ӕма Ӕхсарбеги кадӕ, куд специалист, дӕсни дохтир, хъӕбӕр бӕрзонд адтӕй сӕйгити ‘хсӕн. Хонгӕ ба ‘й кодтонцӕ «доктор Аскар».

Дохтири уодикондмӕ, цӕмӕдӕр гӕсгӕ, сӕ профессионалон нисанеуӕгӕй, феронх ни уй, уомӕн дӕр хумӕтӕги зӕрдӕ ке ес, е дӕр тухсун ке зонуй, цӕмӕйдӕр мах зӕрдити хузӕн фӕрресуй. Сӕйги хӕццӕ архайгӕй, кӕд цийфӕнди ӕнӕгъенцъун фӕззиннуй, уӕддӕр ӕцӕгӕй ба уотӕ нӕ фӕууй – еунӕг ӕхе уод ӕй фӕллӕдӕруй, цӕйбӕрцӕбӕл фӕттухсуй, незӕй фӕййервӕзуни зӕрдтӕй имӕ ка ‘рбацудӕй, уомӕн фӕййагъаз кӕнунбӕл. Ӕвӕдзи, ӕнӕгъенцъун дӕр уомӕ гӕсгӕ фӕззиннуй, цӕмӕй сӕйгӕ адӕймаг дӕр тӕрсгӕ ма кӕна, фал нифсгундӕр уа, дохтири хӕццӕ ӕмархайӕг исуа ӕ исдзӕбӕх уни гъуддаги.

Уӕдта ма ӕрцӕуй уӕхӕн цаутӕ, кӕцитӕ дохтирӕн исунцӕ ӕносон зӕрдрист. Уӕхӕн зӕрдрист Ӕхсарӕн иссӕй, Беслӕни фиццаг скъолай 2004 анзи фӕззӕги ци фудбӕлах ӕрцудӕй, е. Еци додгӕ бони гъӕдгинтӕ абони дӕр нӕ дзӕбӕх кӕнунцӕ, уомӕ гӕсгӕ уӕди хабӕрттӕ ракӕнунмӕ нӕ фӕййарази кӕнуй. Фал син ӕнӕ зӕгъӕн дӕр нӕййес. Хъулчий-фурт дӕр адтӕй, уӕд Беслӕни фудбӕлахи рӕстӕг бунӕттон сӕйгӕдони сӕдӕгай цӕф адӕймӕгути – хестӕртӕ ӕма сабийти фӕййервӕзун кӕнунбӕл хъазауатон тохи ка бацудӕй, еци медицинон косгутӕй.

– Еци цалдӕр боней ӕверхъаудзийнади туххӕй дзорун дӕр зин ӕй, – зӕгъуй Ӕхсарӕ. – Уомӕн, ӕма зӕрдрист ӕгириддӕр нӕ нидӕн кӕнуй, кӕд рӕстӕгутӕ рацудӕй, уӕддӕр. Уойбӕрцӕбӕл ӕверхъау, ӕнахур ӕма устур ӕй еци зиндзийнадӕ.

Еци бӕнтти телеуинунади равдиститӕй еуеми еу дохтир хъонцгӕнгӕй уотӕ загъта: «Ацал-ауал анзи косун сӕйгити хӕццӕ, берӕ фӕууидтон аллихузи ӕбуалгъ нивтӕ, гъуддӕгутӕ, фал нур ке уинун, уонӕмӕ ба ӕнӕ зӕрдхъурмӕй кӕсун нӕй лӕги бон…»

– Уотӕ адтӕй ӕцӕгӕйдӕр, – имисуй Ӕхсарбег. – Скъолай исрӕмугъди хуӕдфӕсте нимад сахӕтти дӕргъи Беслӕни сӕйгӕдонӕмӕ ӕрбаластонцӕ 500 цӕф адӕймагей бӕрцӕ… Уӕхӕн уӕззау, уӕхӕн лӕгъуз цӕфти хӕццӕ ӕрбаласиуонцӕ «Сагъд агъаз»-и хуӕдтолгитӕ, ӕма устур хъаурӕ гъӕуидӕ уони айдагъ дзӕбӕх кӕнунӕн нӕ, фал сӕмӕ ӕррӕстӕ кӕсунӕн дӕр. Уӕлдайдӕр ӕнагъон сабийтӕмӕ… Уӕддӕр дохтиртӕбӕл ци ихӕс адтӕй еци тухст адӕми размӕ, уой ӕнхӕст кодтонцӕ.

Цалдӕр боней фӕсте, Президент Владимир Путини амундмӕ гӕсгӕ, Беслӕнмӕ устур ахургӕндтӕ, академиктӕ, дохтиртӕ ку иссудӕнцӕ, уӕд хъӕбӕр дес кодтонцӕ нӕ дохтирти арӕхстдзийнадӕбӕл, уойбӕрцӕ сӕйгитӕ ӕма цӕфтӕмӕ уотӕ хуарз базелун сӕ бон куд бацӕй, уобӕл. Иристойнаг дохтирти архайдмӕ неци фау ӕрхастонцӕ, еузагъдӕй… Уӕд ма еци гъуддаги туххӕй, ӕнӕмӕнгӕ, гъӕуй зӕгъун – тӕккӕ райдайӕнӕй неке зудта, гъуддӕгутӕ цирдӕмӕ фӕууодзӕнӕнцӕ, уой, фал уӕддӕр сӕйгӕдӕнттӕ, сӕ разамонгутӕ, дохтиртӕ, республики ӕнӕнездзийнади Министрадӕ цӕттӕ адтӕнцӕ алцӕмӕй дӕр ӕма ку багъудӕй, уӕд сӕхе ӕгудзӕгӕй нӕ равдистонцӕ.

Куд зонӕн, уотемӕй Беслӕни фудбӕлахи фӕсте ардӕмӕ исхъӕрдтӕй Уӕрӕсей Президент Владимир Путин дӕр. Бабӕрӕг кодта, теракти ка фӕццӕф ӕй, уони. Сӕрмагондӕй дзубанди кодта дохтирти хӕццӕ, бафарста сӕ, цӕмӕй фӕккӕсун гъӕуй, ци гъӕуагӕ ‘нцӕ, уомӕй дӕр.

Гъе уӕд, Президенти хӕццӕ комкоммӕ дзубанди кӕнгӕй, Хъулчити Ӕхсарбег ин бакой кодта, гъома, хуарз уидӕ Беслӕни нӕуӕг сӕйгӕдонӕ арӕзт ку ‘рцӕуидӕ, иннӕ базӕронд ӕй, нуриккон домӕнтӕн дзуапп нӕбал дӕттуй, зӕгъгӕ… Цӕйбӕрцӕдӕр рӕстӕги фӕсте ами арӕзт ӕрцудӕй дессаги берӕпрофилон медицинон центр, кӕцимӕй абони пайда кӕнунцӕ айдагъ Иристони нӕ, фал Цӕгат Кавкази еугур регионти цӕргутӕ дӕр.

***

Фиццаг рæнгъи: Хъулчити Агку, æ фарсмæ æ кизгæ Анфисæ, æ мадæ Хъулчити-Хъарати Саукизгæ, æ гъæбеси сæ кæстæри кæстæр Зинæ, æ фарсмæ лæууй сæ кæстæри кæстæр Ларисæ: лæуунцæ (галеуæрдигæй рахесæрдæмæ): Агкуй æнсувæр Мухарбег, Æхсарбег, Агкуй цардæмбал Хъулчити – Дзайнухъти Кошерхан (Кукушкæ).

Адӕймаг цийфӕнди искурдиадӕгин ӕма ацъагъуӕгин ку уа, уӕддӕр, зӕгъун ӕнгъезуй, фиццагидӕр, фӕууй ӕ хестӕрти фӕрци. Ӕма кӕстӕртӕн е устурӕй-устурдӕр амонд ӕй, ӕ ниййергути ‘рдигӕй берӕ лӕгдзийнӕдтӕй ку фӕххайгин уа, уӕд. Уӕхӕн фарнӕй ба Хъулчити Ӕхсарбеги карнӕ ӕнхӕст рауадӕй. Ӕма уӕд куд нӕ иской кӕнӕн ӕ зӕрдтагон фидӕ Агку ӕма мадӕ Кошерхани (хеуӕнттӕ дӕр ӕма гъӕубӕстӕ дӕр ӕй уарзонӕй Кукушкӕ худтонцӕ) туххӕй.

Хъулчити Дзанхъӕлици фурт Агку райгурдӕй Донифарси. Хӕзнидонмӕ ку ралигъдӕнцӕ, уӕд 1939 анзи ӕ цард байеу кодта Дзайнухъти Мӕхӕмӕти кизгӕ Кошерхани хӕццӕ. Агку архайдта Устур Фидибӕстон тугъди. Куд иннӕ тугъдонтӕ, уотӕ берӕ зинтӕ бавзурста тугъди будури. 1942 анзи ба знагмӕ уацари бахаудтӕй. Цанӕбӕрӕг си фӕцӕй, уӕдта ин уордигӕй раледзун бантӕстӕй, ӕма Белоруссий партизанти хӕццӕ тох кодта немуцаг-фашистон ӕрбалӕборгути нихмӕ. Агку уацари ку бахаудтӕй, уӕд ӕ бийнонтӕмӕ иссудӕй, ӕбӕрӕгӕй фесавдӕй, зӕгъгӕ, сау хабари гӕгъӕди. Уогӕ ‘й уингӕ ба фӕккодтонцӕ?.. Еци рӕстӕг Агкуй фиди ‘нсувӕр Огъуллӕ гъӕусовети куста ӕма еци гӕгъӕди баримахста. Уӕддӕр хабар куддӕртӕй нихъхъӕрдтӕй Кошерхани цӕгатмӕ – Елхоттӕмӕ. Уордигӕй Кошерханмӕ ӕ хестӕр хуӕри исӕрвистонцӕ уӕхӕн унаффи хӕццӕ: «Дӕ лӕг тугъди фесавдӕй, нӕ кизгӕ ба – Хъулчити хӕдзари… Ӕма ма уоми ци бадис? Дӕ фиди хӕдзарӕмӕ рацо…»

Кошерхан фӕлмӕнзӕрдӕ ӕма уӕззау зунди хецау адтӕй. Ӕ мадӕ ӕма фиди унаффӕ ку базудта, уӕд ӕ хуӕрӕн загъта: «Аци бийнонтӕй хуарздзийнадӕй ӕндӕр неци зонун. Хӕдзари кӕстӕртӕ – Хулимӕт, Мухадзир ӕма Мухарбег ӕнцӕ гъомбӕлкӕнуйнӕгтӕ. Саукизгӕ сӕ еунӕгӕй хӕссуй. Агку син фидеуӕг кодта ӕма сӕ куд ниууадзон? Тугъд ба нӕма фӕцӕй, ку фӕууа, уӕдта бӕрӕг уодзӕнӕй…»

Елхоттаг иуазӕг еци дзуаппи хӕццӕ Хӕзнидонӕй сӕхемӕ рандӕ ‘й. Кошерхан ба Хъулчити бийнонти ‘хсӕн байзадӕй. Уӕдмӕ тугъд фӕцӕй, ӕма дин еу бон Огъуллӕ заргӕ ку бацӕуидӕ Саукизги бийнонти тургъӕмӕ. Ӕ къохи адтӕй дууӕ финстӕги: сӕ еу – Агкуй фесӕвди фӕдбӕл гӕгъӕди, иннӕ ба – Агкуйӕн ӕхецӕй Огъуллӕмӕ финстӕг. Еци нӕуӕг финстӕги фӕдбӕл хӕдзари исаразтонцӕ устур кувд.

Агку Советон Ӕфсади рӕнгъитӕй исуӕгъдӕ ‘й 1946 анзи ӕнсури мӕйи. Адтӕй ӕгъдаугин, рӕстдзийнадӕбӕл дзорӕг, уой хӕццӕ ба, кӕми гъӕуидӕ, уоми карз лӕг. Ӕ цъухӕй лӕгъуз дзурд некӕд исхаудтӕй. Гъе уомӕ гӕсгӕ ‘й гъӕубӕсти адӕм уӕлдай уарзт кодтонцӕ.

Тугъди фӕсте Агку берӕ рӕстӕги дӕргъи фӕккуста колхози. Ӕ бийнойнаг Кошерхани хӕццӕ син исӕнтӕстӕй кӕстӕртӕ: Ӕхсарбег, Ларисӕ, Анфисӕ, Зинӕ (Тамуся). Алкедӕр си ӕ царди хабӕрттӕ кӕнуй федауцӕй, сӕ цитгин мадӕ ӕма фиди кадӕ ӕма намуси аккаг унбӕл архайгӕй. Ӕхсарбег ӕ цардӕмбал Цъеути Мусай кизгӕ Заири хӕццӕ исгъомбӕл кодтонцӕ ӕртӕ сувӕллони. Маринӕ, Сослан ӕма Батраз дӕр сӕ ниййергути хузӕн царди раст надбӕл лӕуд ӕнцӕ. Алкедӕр си тумугъ бийнонтӕй цӕруй, ес син кӕстӕртӕ. Фӕрнӕй цӕрӕнтӕ! Заирӕ бийнонти хестӕртӕн сӕ рамӕлӕти уӕнгӕ зӕрдиагӕй фӕллӕггадӕ кодта, се ‘хсӕн алкӕддӕр адтӕй уарзон рахастдзийнӕдтӕ, хъӕбӕр арфиагӕй си бацудӕнцӕ се ‘носон дуйнемӕ. Хъулчити муггаг ӕма хеуӕнтти ‘хсӕн ӕ кадӕ ӕй бӕрзонд. Заирӕ ӕхуӕдӕг дӕр ӕй искурдиадӕгин, зӕрдинезтӕ дзӕбӕхгӕнӕг дохтир. Фӕллойнӕ кӕнуй Дзӕуӕгигъӕуи 1-аг поликлиники.

***

ХЪУЛЧИТИ-ДЗАЙНУХЪТИ Кошерхан æ фурт Æхсарбеги кизгæ Марини хæццæ.

Хъулчити хестӕртӕй еу сӕ муггаги рӕсугъд ӕгъдауи фӕдбӕл гъуддаги рӕстӕг уотӕ загъта:

– Мах гъӕуама нӕ зӕрдӕбӕл дарӕн, ӕ фидтӕлтиккон фарнӕй ӕнӕ хай ка фӕцӕй, уонӕй ке нӕ ан… Ӕма нӕ евгъуд бӕнтти тиллӕг гъӕуама багъӕуай кӕнӕн, цӕмӕй си хайгин уонцӕ нӕ исонибони фӕлтӕртӕ дӕр, ӕ фарнӕй тухгин ӕма ӕнтӕстгин уонцӕ…

Ка ‘й зонуй, кенӕ хестӕрти еци дзубанди, кенӕ ба сӕ ӕндӕр цидӕр рӕстмӕгӕнӕг гъуди фӕрразӕнгард кодта, фал Хъулчити хъӕппӕресгин лӕгтӕ, сӕ разӕй номдзуд дохтир, медицинон зонунӕдти доктор, профессор Хъулчити разагъди Агкуй фурт Ӕхсарбег, уотемӕй исфӕндӕ кодтонцӕ сӕ муггаги цардвӕндаги туххӕй сӕрмагонд киунугӕ бацӕттӕ кӕнун. Уогӕ еци арфиаг гъуддагбӕл ӕ рӕстӕги, бӕлвурддӕрӕй ба 1980 анзи, архайун райдӕдта ӕма берӕ фӕккуста Хъулчити Гасани фурт Барис, игъустгонд ахургонд (уой туххӕй фӕстӕдӕр хецӕнӕй загъд уодзӕнӕй). Ӕ зӕрди бӕргӕ адтӕй еци арфиаг ӕма ӕнӕмӕнгӕ гъӕугӕ гъуддаг бундоронӕй исаразун, фал ин, гъулӕггагӕн, еци фӕндӕ кӕрӕй-кӕронмӕ исӕнхӕст кӕнун нӕ бантӕстӕй, ӕгъатир уӕззау нез ибӕл фӕттухгиндӕр ӕй. Ӕригонӕй рацох ӕй ӕ уӕлзӕнхон цардӕй. Барисӕн ӕ цардвӕндаги цубур рӕстӕгмӕ дӕр берӕ бантӕстӕй, зингӕ фескъуӕлхтӕй науки дӕр ӕма спорти дӕр, уӕдта ӕ царди хумӕтӕг хабӕртти дӕр ӕхе ӕвдиста хуӕрзӕгъдаугин ӕма хуӕрзгӕнӕгӕй.

Барис ӕ рӕстӕги ӕхемӕ ци ихӕс райста, уой кӕрӕй-кӕронмӕ исӕнхӕст кӕнунбӕл зӕрдиагӕй байархайдтонцӕ Хъулчити Афӕхъой фурт Маркис, Самсӕдини фурт Мухадзир, Мӕхӕмӕти кизгӕ Заидӕ, Мухай кизгӕ Зулейхан, Агкуй фурт Ӕхсарбег, Хъулчити Хангерий.

Сӕрмагонд киунугӕ бацӕттӕ кӕнун ӕма рауадзуни фӕндӕ исӕнхӕст кӕнунбӕл муггаги минӕвӕрттӕ, сӕ бон куд адтӕй, сӕ равгитӕ ӕма гӕнӕнтӕ куд амудтонцӕ, уотемӕй байархайдтонцӕ. Ӕма син бантӕстӕй – сӕ муггаги цардвӕндаги туххӕй ци киунугӕ рауагътонцӕ, е сӕ кӕстӕртӕн исуодзӕнӕй зунд ӕма нифси сауӕдонӕ, сӕ развӕндагамонӕг…

Ӕ профессионалон ихӕстӕ ӕнтӕстгинӕй ӕнхӕст кӕнунӕй уӕлдай ма Хъулчити Ӕхсарбег разӕнгардӕй архайуй нӕ республики, уӕлдайдӕр ӕ уарзон Ирӕфи райони ӕма ӕ райгурӕн гъӕу Хӕзнидони цардиуаги еугур гъуддӕгути дӕр. Еу рӕстӕги нӕ республики Парламенти депутат адтӕй, ӕма е ‘взаргутӕн зӕрдӕ цӕмӕй байвӕридӕ, уони ӕнӕкъулумпийӕй ӕма ӕнӕгъӕнӕй исӕнхӕст кӕнидӕ, нецӕмӕй сӕ фӕссайдта. Еци хабӕрттӕ райони цӕрӕг дзиллӕ дзӕбӕх гъуди кӕнунцӕ…

***

ХЪУЛЧИТИ Æхсарбег разæнгардæй фæййархайуй æ райгурæн гъæу Хæзнидони цардарæзти гъуддæгути. Аци къари – гъæубæсти номдзуддæр лæгтæй еу, ДЗОБЛАТИ Кими хæццæ гъæуи мæзгити тургъи.

Нуртӕкки рӕстӕгути сӕйун куд хъазар гъуддаг ӕй, ци берӕ хӕрзтӕ багъӕуй нези нихмӕ тох кӕнунӕн, уой нӕ еугурдӕр зонӕн – кадӕр ӕй фӕууидта, кенӕ фегъуста, кадӕр ба ‘й ӕхебӕл бавзурста. Ӕма уӕхӕн тухст уавӕри ка бахауй, еци сӕйгӕн ӕма ӕ хеуӕнттӕн дохтир рӕстуодӕй хуӕрзгӕнӕг ку разиннуй, уӕд уони ӕнцондзийнадӕн нецӕй хӕццӕ рабарӕн ес. Ӕма Хъулчити Ӕхсарбег уӕхӕн хуӕрзгӕнӕг кӕмӕн иссӕй, уонӕн ба банимайӕн дӕр нӕййес – уоййасӕбӕл берӕ ‘нцӕ. Еугуруӕрӕсеуон газет «Завтра»-йи (уагъд цӕуй Мӕскуй) сӕйраг редактор, зундгонд финсӕг Александр Проханов цалдӕр хатти исфӕлдистадон балцити адтӕй Цӕгат Иристони, кӕддӕр уотӕ финста: «Профессора Кульчиева Ахсарбега в Осетии называют «доктором бедных». И в местной табели о рангах прозвище это едва ли не самое уважаемое. Победившая демократия почти полностью уничтожила понятие бесплатной медицины. Теперь болеть – очень дорогое удовольствие. Одни только лекарства способны разорить и пустить по миру простого человека. Поэтому доктор Кульчиев – один из самых уважаемых медиков в Осетии. Из самых далеких сел едут к нему люди, несут свои боли и хвори. И всем, кому может, профессор помогает.

– Скажите, сколько принести доктору? – хватает в коридоре за рукав медсестру пожилая крестьянка. – Мы корову продадим, расплатимся…

– Что вы, женщина, – отстраняется медсестра, – профессор денег не берет. Не оскорбляйте его такими вопросами…»

Ӕма еци газет уотӕ ке финста, е ӕцӕгӕйдӕр уотӕ ке ‘й, уомӕн еума ӕвдесӕн ӕй Ӕрӕдони цӕрӕг Любовь Шебаршевай финстӕг. Е си финсуй:

«Ахсарбег Кульчиев сделал мне сложнейшую операцию, притом, совершенно бескорыстно и вернул меня к нормальной, полнокровной жизни. Я благодарю Бога, что есть на свете такой человек, к которому можно обратиться в трудную минуту жизни. Я благодарю безмерно его мать, воспитавшую такого славного и честного сына… Я и вся моя семья желаем, чтобы никогда не иссякла та огромная любовь, которую Ахсарбег Агубеевич проявляет к людям…»

… Гъе уӕхӕн агъазиау арфиаг гъуддӕгутӕ расайдта ӕ фӕдбӕл кӕддӕри фӕззигон изӕр, гъе, уӕхӕн бӕлдтаг нӕдтӕбӕл рацудӕй ӕма цӕуй абони дӕр ӕ царди сӕйраг нисанмӕ зӕрдӕргъӕвдӕй хӕзнидойнаг Хъулчити Агкуй фурт Ӕхсарбег – абони ӕнӕгъӕнӕ Иристони ӕма уомӕй берӕ идард рауӕнти дӕр зундгонд адӕймаг.