20 апреля 2024

ӔЦӔГ ФИНСӔГ ӔЙ АДӔМИ САГЪӔСТИ ДЗӔНГӔРӔГ!..

28.02.2022 | 15:03

Еума ахсгиаг бӕрӕгбон бӕрӕггонд цӕудзӕнӕй 3 мартъий – финсӕги Еугурдуйнеуон бон. Бӕрӕггонд ба цӕуй 1986 анзӕй фӕстӕмӕ. Уой фӕдбӕл, ка ‘й зонуй, уоййасӕбӕл агъазиау мадзӕлттӕ арӕзт не ‘рцӕудзӕнӕй, уӕлдайдӕр ба нури тӕссаг эпидемиологон уавӕрти. Фал ӕй уӕддӕр нӕ газети ба исбӕрӕг кӕнуни фӕндӕй абони мухур кӕнӕн нӕ номдзуд финсӕг, литературӕртасӕг, тӕлмацгӕнӕг Джусойти Нафийи гъудитӕ – финсӕгбӕл адӕми рази ци ихӕстӕ ӕвӕрд цӕуй, ӕма уонӕмӕ гӕсгӕ ӕ цардиуагӕ дӕр ӕма е ‘сфӕлдистадӕ кутемӕй араза, уӕдта ма берӕ ӕндӕр фарстати туххӕй.

Бийнонти ӕнгом цард, кӕрӕдзей лӕдӕрундзийнадӕ ӕма кӕрӕдзебӕл ӕновуддзийнадӕ, ӕгъдаугин ӕма хе фӕллойнӕй фарнӕхӕссӕг кӕстӕртӕ… Уомӕй хуӕздӕр ма ци гъӕуй хестӕрти!.. Уонӕй, уӕдта ма берӕ ӕндӕр райдзастдзийнӕдтӕй хайгин ӕнцӕ Есенати Тӕтӕрхъани фурт Константин ӕ цардӕмбал Лариси (Хадиккати Ахтемири кизгӕ) хӕццӕ. Сӕ кой ба кӕнӕн ахсгиаг цаумӕ гӕсгӕ – ӕрӕги Константинбӕл исӕнхӕст ӕй дӕс ӕма цуппаринсӕй анзи. Уой фӕдбӕл ибӕл ци берӕ арфитӕ исӕмбалдӕй, уонӕмӕ мах дӕр, газет «Дигори» редакций коллектив, ӕфтауӕн нӕ зӕрдиаг арфитӕ. Ӕма 8-9-аг фӕрстӕбӕл мухур кӕнӕн сӕрмагонд ӕрмӕг.

Нафийи гъудитӕ ба дӕнцӕнӕн уомӕн имисӕн, ӕма кӕд еске рӕстуодӕй фӕццардӕй ӕма уодуӕлдайӕй хъазауат кодта нӕ национ литератури сӕрбӕлтау, уӕд уонӕн сӕ раззагдӕртӕй адтӕй. Иннемӕй ба 27 феврали адтӕй ӕ райгурӕн бон (райгурдӕй 1925 анзи) ӕма ‘й имисӕн. Имисӕн зӕрдхъурмӕй – 2017 анзи 26 июни рахецӕн ӕй ӕ уӕлзӕнхон цардӕй. Имисӕн ӕй, уомӕн ӕма нин ниууагъта дессаги зундгин фӕдзӕхститӕ, ӕма ӕ Иристонӕн хуарзи бацӕуни зӕрди ка ‘й, е сӕ гъӕуама балӕдӕра, ӕ цардархайди уонӕмӕ гӕсгӕ араза ӕ карни хабӕрттӕ.


Ци фӕткӕмӕ гӕсгӕ тундзтӕн цӕрунмӕ? Уоми дессагӕй неци ес.

Фиццаг е, ӕма хуарзӕй кӕд минкъий ести исаразун дӕр ӕй дӕ бон, уӕд дӕхебӕл макӕд мацӕмӕй байауӕрдӕ.

Дуккаг: еске кой кӕнис, уӕд фиццаги-фиццаг, ранимайӕ, хуарзӕй имӕ ци зонис, уой. Кӕд имӕ хуарзӕй неци зонис, уӕд ӕ кой кӕнуни аккаг нӕй, ӕма ‘й нихъхъутти уадзӕ.

Ӕртиккаг: дӕхемӕ кӕд ести хуарзӕй зонис, уӕддӕр ӕ кой макӕд кӕнӕ, ходуйнаг ӕй. Кӕд дӕ ескӕмӕн хуарзи бацӕун фӕндуй, уӕд имӕ фауйнагӕй ци ес, уой аййевӕй ранимайӕ, цӕмӕй ӕ сӕрти рахеза ӕма фӕххуӕздӕр уа.

Цуппӕрӕймаг: еске дӕ фудӕнӕн адӕми цӕсти ӕфтауй, уӕддӕр ин дзуапп дӕттӕ хебӕлхуӕцгӕй, ци фаутӕ дӕмӕ хӕссуй, етӕ раст ке нӕ ‘нцӕ, уой объективон хузи ӕвдесгӕй.

Фӕндзӕймаг: ка дӕ нӕ уарзуй, уомӕн дӕр хуарзи бацо, ку ди агора, уӕд. Уадзӕ ӕма имӕ ӕхе аййеп ходуйнаг ӕркӕса ӕма фӕххуӕздӕр уа, кӕд бустӕги исӕфтдзаг нӕй, уӕд.

Ӕхсӕзӕймаг: кӕд ӕцӕг адӕймаг дӕ, уӕд мастесӕн ма кӕнӕ, ке нӕ уарзис, уомӕн дӕр. Гӕдзӕ кӕнун ка нӕ зонуй, еудадзуг буцӕу ӕма маст есунбӕл лӕуд ка ‘й, е ӕцӕг ирон лӕг нӕй, айдагъдӕр ӕхе сӕри кой кӕнуй. Е ба ходуйнаг ӕй…


Адӕми цардарӕзт уӕхӕн ӕй, ӕма си алкӕддӕр сагъӕссӕгтӕ берӕ адтӕй…

Мӕнмӕ,  1941 анзи ӕфсадмӕ ку рандӕ дӕн, уӕдӕй фӕстӕмӕ, сауӕнгӕ абони уӕнгӕ дӕр ма дессаг кӕсуй, Лермонтов 1840 анзи Кавкази адӕмти хӕццӕ тугъди доги цӕбӕл дес кодта, е:

 

И с грустью тайной и сердечной

Я думал: жалкий человек.

Чего он хочет!.. Небо ясно,

Под небом места много всем,

Но беспрестанно и напрасно

Один враждует он – зачем?..

 

Ӕз дес кӕнун Европи политикти фудзунд миутӕбӕл (ӕма айдагъ Европи? Махмӕ гӕсгӕ, уӕдта куд рабӕрӕг ӕй, уотемӕй еци ардаугутӕн ӕма хилкъахгутӕн сӕ «гъиггагдӕр» ӕнцӕ Америки Еугонд Штатти абони разамонгутӕ – ред.). Украини Уӕрӕсебӕл ке ардаунцӕ, е дӕр. Ци агорунцӕ ами? Кӕд сӕ ӕндавта Украини карнӕ? Ци хуӕрзеуӕги оххайбӕл бурсуй Америкӕ Сау денгизмӕ, ӕ арӕнтӕй дӕс мин километри ӕндӕдӕр ка ‘й, еци рауӕнмӕ? Цӕмӕн сӕ гъӕуй тугъд, цӕмӕн хӕссуй хӕран Уӕрӕсемӕ? Кенӕ бӕрӕг ку ӕй, нур ӕртӕ ӕносей дӕргъи Европи политиктӕ славяйнаг адӕмти кӕрӕдзебӕл ке ардаунцӕ, барӕй, сӕхе пайдай оххайбӕл, уӕд ӕй цӕмӕннӕ лӕдӕрунцӕ ӕма нимайунцӕ славяйнаг адӕмти хецӕуттӕ ӕма гъуди кӕнунгъон ӕхсӕнадон архайгутӕ?.. Еудзурдӕй, нури доги дессӕгтӕ раздӕри уӕнттӕй фулдӕр ӕма дессагдӕр ӕнцӕ. Сӕйраг дессаг ба  е ӕй – адӕймаг ӕма адӕмтӕ кӕрӕдзей лӕдӕруни гъуддаги бонвуддӕр ке кӕнунцӕ, е. Ӕцӕг тӕссаг  ӕма трагикон дессаг е ӕй…

***

Ӕз дзӕбӕх зонгӕ адтӕн Советон Цӕдеси адӕмти зонадон косгутӕ ӕма финсгутӕй берети хӕццӕ – уруссӕгтӕ, украинӕгтӕ, белорусӕгтӕ, гурдзиӕгтӕ, сомехӕгтӕ, тӕтӕйрӕгтӕ, хъазахӕгтӕ, таджиктӕ, узбекӕгтӕ, молдавантӕ, туркменӕгтӕ ӕма ма берӕ ӕндӕр адӕмихӕттити интеллигенций минӕвӕртти хӕццӕ. Уотӕ, фӕсарӕнти славяйнаг адӕмтӕй ка цӕруй, уони ‘хсӕн финсгутӕ ӕма зонадон косгути хӕццӕ дӕр. Дзубанди кодтон Италий финсгути хӕццӕ, уӕдта Куби финсгутӕй еуцалдӕрей хӕццӕ. Гъе, фал мах финсгутӕ ӕма зонади косгутӕй етӕ естӕмӕй рӕвдзӕдӕр адтӕнцӕ, уой си некӕд ӕрӕстӕфтӕн. Аллирауӕн дӕр исӕмбӕлинӕ кенӕ ӕдзӕттӕ ӕма искурдиадӕй мӕгур интеллигентти хӕццӕ, кенӕ ба ӕцӕг зунди ӕма бӕрзонд искурдиади хецӕутти хӕццӕ дӕр. Аци факттӕ мӕ ‘здахунцӕ еу гъудимӕ: нӕ интеллигенци фӕстезадбӕл ку нимайӕн (уой нӕ финсгутӕй дӕр зӕгъун), уӕд е раст нӕ уидӕ. Фал нӕхецӕй ӕгӕр ниббоц уӕн, е ба никки рӕдуддӕр гъуддаг уидӕ. Ӕвӕдзи, финсгутӕ ӕма зонади косгутӕбӕл дзубанди ку фӕццӕуй, уӕд, фиццагидӕр, зӕрдӕбӕл дарун гъӕуй сӕ искурдиадӕгиндӕрти нӕмттӕ, ӕма уони сӕйраг ӕнтӕститӕ аййевади ӕма зонади.

***

Мӕ мадӕ ӕма мӕ фидӕй, фиццаги-фиццагдӕр, ци базудтон, е адтӕй:  адӕймаг гъӕуама уа кустуарзон. Хуӕнхти зийнадӕгӕнагӕн цӕрӕн нӕййес, судӕй рамӕлдзӕнӕй. Ӕ хеуӕнттӕ ‘й, ка ‘й зонуй, адӕми ӕфсӕрмийӕй байуазӕг кӕндзӕнӕнцӕ, уой дӕр рӕстӕгмӕ, еу анзи дӕргъи, уӕдта ‘й етӕ дӕр ратӕрдзӕнӕнцӕ, лӕвархуар неке гъӕуй…

Мӕ мадӕ адтӕй хъӕбӕр арӕхстгин хуӕруйнаг кӕнунмӕ ӕма ӕхсирфӕй кӕрдӕг кӕрдунмӕ, мӕ фидӕ – номдзуд хуасдзау, устур зеуи дӕр уидӕ хуасдзаути раздзӕуӕг. Амонгӕ мин неци кодтонцӕ, фал цӕстӕй уидтон, сӕ зӕрдӕмӕ ци цудӕй ӕма ци нӕ цудӕй нӕ миутӕй, уой. Ӕма син сӕ зӕрдӕ естӕмӕй фӕхходун кодтайнӕ, е ба мӕ ӕгириддӕр нӕ фӕндадтӕй. Сӕ нимадӕй биццеу ихӕсгин адтӕй гъӕуи адӕмӕн (ӕрвадтӕлтӕн) арӕхстгин ӕма коммӕгӕс цомайи биццеу ун. Ӕма тундзтӕн, уӕхӕн «цурд биццеубӕл» нимад цӕмӕй адтайнӕ, уомӕ. Дзурдӕй мин ци амудтонцӕ, уонӕй гъуди кӕнун дууӕ хабари…

Еухатт мӕ мӕ мадӕ рарвиста ӕ цӕгатмӕ. Цӕун гъудӕй еу-цуппӕрдӕс километри, мӕнбӕл ба уӕд цудӕй ӕдеугурӕй дӕс анзи. Мӕ мадӕ мин мӕ дзӕкъоли ниввардта фӕндаггаг – еу дзол ӕма цихти къӕрт, уӕдта мин загъта:

– Еунӕгӕй кӕрдзин хуӕрун ходуйнаг ӕй. Ку исӕстонг уай, уӕд дӕбӕл фиццаг ка рамбӕла, уомӕн балигъстӕ кӕнӕ ӕма дӕ хӕццӕ къӕбӕр бахуӕрунбӕл исарази уа ескӕми сауӕдони рази…

Ӕз неци исдзурдтон, фал расагъӕс кодтон: ку неке мӕбӕл рамбӕла, уӕд ци кӕндзӕнӕн?.. Мӕ мадӕ мин, ӕвӕдзи, балӕдӕрдтӕй мӕ сосӕг гъуди, ӕма мин уотӕ бакодта:

– Дӕ нивонд фӕууон, ӕмгари хӕццӕ ци къӕбӕр бахуӕрай, уомӕй адгиндӕр неци ес зӕнхӕбӕл…

Ӕ еци загъд мӕ зӕрдӕмӕ ниххизтӕй тӕккӕ агъазиаудӕр фӕдзӕхсти хузи, некӕд ми феронх ӕй, куд мӕ бон адтӕй, уотӕ ‘й ӕнхӕст кӕнунбӕл  архайгӕй…

Иннӕ уӕхӕн фӕдзӕхститӕй ба мӕ фехӕсгин кодта мӕ фидӕ. Цӕветтонгӕ, цуппар биццеуемӕй нӕ сабийгъӕзтитӕй гъазтан. Ӕз ӕма ме ‘мбал хуӕздӕр гъазтан ӕма, ци дууӕ биццеуей рамулдтан, етӕ нӕ, куд дзубандигонд адтан, уотӕ нӕ сӕ рагъи рахӕссӕ-бахӕссӕ кодтонцӕ. Мӕ фидӕ нӕ уотемӕй фӕууидта ӕма еци хабар ӕ зӕрдӕмӕ хъӕбӕр нӕ фӕццудӕй. Ӕма… Нӕ нихмӕ гъазгути нин нӕ рагъи исбадун кодта ӕма сӕ фӕррахӕссӕ-бахӕссӕ кодтан… Изӕрӕй ба мин нӕхемӕ карзӕй загъта:

– Ескӕмӕй тухгиндӕр дӕ, уӕд гъӕуама еудадзуг ӕ рагъи бадай? Е ци хузӕн рӕстдзийнадӕ ‘й? Еске дӕуӕй ӕнарӕхстдӕр ӕй, уӕд ин байамонӕ хуӕздӕр гъазун, ду ба ӕ рагъи бадис!.. Ескӕд ма дӕ уотӕ кӕнгӕ ку фӕууинон, уӕд ӕй зонӕ, еу над дин цӕттӕ уодзӕнӕй изӕрӕй, нӕхемӕ…

Ӕ амунд мӕмӕ нерӕнгӕ дӕр раст кӕсуй: тухи фӕдбӕл цӕунӕй лӕгъуздӕр неци ес ӕмгӕртти ‘хсӕн дӕр ӕма адӕмти ‘хсӕн дӕр. Уотӕ мӕ фидӕ нимадта ӕма ибӕл минкъиййӕй фӕстӕмӕ арази адтӕн ӕз дӕр…

***

Царди хӕлар ка нӕ иссирдта, е уодӕгасӕй мӕрдтӕмӕ хӕстӕгдӕр лӕууй, хъӕрӕу Бибой (номдзуд таурӕхъгӕнӕг) загъди хузӕн, гъӕди халӕнттӕмӕ дӕр нӕййес уомӕй еунӕгдӕр ӕма мӕгурдӕр. Мӕ нимадӕй, еугӕр адӕми ‘хсӕн цӕрунмӕ рацудтӕ, уӕд гъӕуама агорай, иссерай хӕлӕрттӕ. Уони иссерун  ӕй ӕцӕг царди бӕрӕггӕнӕнтӕй еу ӕма ахсгиаг.

Мӕн фӕцӕй амондгун карнӕ нӕ литератури: –  цардтӕн ӕма кустон мӕ дууӕ хестӕр ӕнсувӕри – Гафез (Гаглойти Федори) ӕма Плити Гриси рӕвдудӕй. Мӕ хӕлӕрттӕ иннӕ хестӕртӕй адтӕнцӕ Ардасенти Хадзибатӕр, Калоти Додик, Дзести Кудзӕг, Плити Харитон, Дзугати Геуӕр (Георгий), Дзадтиати Тотурбег, Дзугати Хаджумар, Бекъойти Елиоз… Ме ‘мгӕрттӕй – Букулти Алекси, Тетцойти Таймураз, Мӕргъити Къоста… Мӕ кӕстӕртӕй – Хъодзати Ӕхсар, Малити Васо, Джигкайти Шамил, Ходи Камал, Бицъоти Грис, Ӕлборти Хаджумар, Дзуццати Хадзи-Умар, Бестаути Геуӕрги, Нартихти Михаил, Булкъати Михал, Хъодолати Герсан, Гуцмӕзти Алеш ӕма… Идарддӕр сӕ нӕбал нимайун, кенӕ ба нӕ финсгути номхигъд ӕнӕгъӕнӕй дӕр рафинсун багъӕудзӕнӕй…

Нур мӕ ку бафӕрсисӕ, знаг дин ка адтӕй, зӕгъгӕ, уӕд дин раттинӕ цубур ӕма раст дзуапп: «Неке!.. Еу дӕр – нӕ!..» Ци ‘й римӕхсон, адтӕй финсгути ӕхсӕн уӕхӕнттӕ дӕр, мӕнбӕл хецауадӕмӕ сосӕггай хӕрани дзубандитӕ ка финста.

 

РЕДАКЦИЙӔЙ: Еци финсгутӕ ин кӕд зинтӕ бавзарун кодтонцӕ, уӕддӕр син Нафи ниххатир кодта сӕ фудзӕрдӕдзийнадӕ, некӕд син кодта сӕ фудкой, некӕд си иста ӕ маст. Е нӕ, фал син багъӕуаги агъаз дӕр фӕккӕнидӕ. Зӕгъӕн, финсгути Цӕдесмӕ ‘й фиццаг ке гадзирахат миуи фудӕй нӕ райстонцӕ, е имӕ ӕхе  бахадта, Мӕскуй ин мухури ци киунугӕ цудӕй, уомӕн раздзурд ниффинсуни туххӕй. Ниффинстон ин, ӕма си е хъӕбӕр фӕббоз ӕй… Уой фӕдбӕл Нафи уотӕ загъта: «Ниффинстон, фал е ‘мгарӕдзийнадӕбӕл ба мӕ къох ракъуӕрдтон…»

Аци цау уой ӕвдесӕн ӕй, ӕма Нафи адтӕй ӕцӕг ирон лӕг, ӕ цардиуагӕ аразта нӕ адӕми ӕцӕг ӕгъдаудзийнади домӕнтӕмӕ гӕсгӕ. Ӕма фудмиутӕ ин ка ракӕнидӕ, уонӕн еци хузи дзуапп ке нӕ лӕвардта, ке син ниххатир кӕнидӕ, е дӕр имӕ нӕ адӕми бӕрзонд зӕрдиуагӕй адтӕй.