20 апреля 2024

ЕЗДОН ӔМА СӔРӔНИГУРД

13.07.2021 | 14:18

МÆРЗОЙТИ Сергей, Цæгат Иристони адæмон финсæг (1927-2008)

Хонх комӕй федауй, ком – мӕсугӕй, муггаг – лӕгау лӕгтӕй. Туйгъанти устур муггаги берӕ адтӕй номдзуд дзурддзӕугӕ лӕгтӕ. Гъӕздуг баделиатӕн урух адтӕнцӕ сӕ равналӕнтӕ: зӕнхӕ – берӕ, фонс – берӕ, ахурмӕ дӕ над игон. Ӕнӕгъӕнӕ Иристони дӕр зудтонцӕ инӕлар Туйгъанти Аслӕнбеги. Ири устурдӕр хузӕгӕнӕгбӕл нимайӕн Туйгъанти Мухарбеги. Фӕскавкази театралон аййевади историй аккаг бунат байахӕста Азербайджани адӕмон артист, профессор, актер ӕма режиссер Туйгъанти Александр. Ирӕнттӕй фиццагдӕр е исӕвардта сценӕбӕл Шекспири «Отелло» ӕма «Гамлет», Шиллери «Абӕргутӕ», Гоголи «Ревизор» ӕма берӕ ӕндӕртӕ. Идӕрдтӕбӕл райгъустӕй сӕ кой цирки артисттӕ Туйгъанти Михал ӕма ӕ кизгӕ Дзерасси кой. Минкъийдӕр зонунцӕ дзиллӕ искурдиадӕгин финсӕг ӕма революционер Туйгъанти Батӕрбеги. Уотемӕй ба алцӕмӕй дӕр ӕнхӕст адтӕй – курухон зундӕй зӕгъай, кенӕ тохгӕнӕги темпераментӕй, уӕдта кӕбӕлти адтӕнцӕ ӕ уоди хуӕрзтӕ. Ес ин ӕхе сӕрмагонд бунат нӕ адӕми ӕма нӕ литератури историй. 150 анзи исӕнхӕст ӕй, Батӕрбег ӕдзардӕй уорсгвардионти къохӕй ку фӕммард ӕй, уӕдӕй нурмӕ, фал иронх нӕй: уомӕн ӕма табу кодта дууӕ хуарзӕнхемӕн – ездон лӕгӕй ӕй зудтонцӕ е ’мдогонтӕ, сӕрӕнигурдӕй байзадӕй сӕ зӕрдити, сӕ имисуйнӕгти.

Ӕлдӕртти идеологийӕй Коммунистон партий Манифестмӕ – уӕхӕн ӕнахур арфиаг над равзурста Батӕрбег. Ӕ сабийбонтӕ рарвиста баделион галауани, ӕхе цӕстӕй фӕууидта, ӕхе уодӕй бавзурста ездӕнтти ӕнӕмӕтӕ, гъӕздуг цард ӕма ӕгӕнон миутӕ. Сӕхе Хуцауи минӕвӕрттӕбӕл нимадтонцӕ, хумӕтӕг адӕймаги ба ӕхсӕй рӕвдудтонцӕ – хуӕздӕр амонд нӕ адтӕй цагъайрагӕн, ӕнӕбон, ӕнӕном рӕстӕгмӕцӕрӕгӕн. Уӕд фӕззиндтӕй аци дзурд ирон ӕвзаги. Ӕлдар –уӕлбекъон, Хуцауи иуазӕг, мӕгур лӕгӕн хори гъарӕй хай нӕййес. Е рӕстӕгмӕ цӕруй а зӕнхӕбӕл.

 

Фудимели нихмӕ тох кодта рӕстуодӕй ӕма ӕндиудӕй…

Батӕрбег ӕхе лӕдӕрунгъон ку фӕцӕй, уӕд ӕхсӕнади гъӕддаг уавӕрӕй нигъгъӕрзтӕй ӕма истох кодта ӕфхуӕрд адӕми социалон бартӕбӕл, ӕ къох исиста ӕлдӕртти цардиуагӕбӕл. Ездон… Гъо, ездон адтӕй Батӕрбег, фал ӕ ездондзийнадӕ ӕвдиста прогрессивон зундирахастӕй, сӕребари сӕрбӕлтау тохи бахсистӕй Туйгъанти сӕрӕнигурди дуйнелӕдӕрундзийнадӕ. Еунӕг нӕ адтӕй ӕ зин цардвӕндаги.

Туйгъанти Мухарбег дӕр адӕмӕн балӕвар кодта, ӕ фиди бунтӕй имӕ ци дууӕсӕдӕ фӕндзай дӕсӕтини ӕрхаудтӕй, уони, уӕдта активонӕй архайдта бонгинти зӕнхитӕ мӕгуртӕбӕл байуаруни къамиси. Нӕ ин ниххатир кодтонцӕ ӕлдӕрттӕ, маргутӕ бал имӕ бабурстӕнцӕ, фал ӕ хӕлар Едзити Угъалухъи агъазӕй фӕййервазтӕй. Уорс бандиттӕ сӕ маст гъӕддаг миуӕй райстонцӕ – генион хузӕгӕнӕги фӕллӕнттӕ никкалдтонцӕ устур аги фицгӕ дони.

Иннӕ уӕхӕн баделион Болай фурт – Хъубатти Агубекир. Е иссӕй зингӕ финсӕг, прозаик ӕма драматург. Ӕрдхуӕрӕни Чермени фӕлгонц нӕ драматургий еугурей фиццаг Болай фурт иснивӕзта.

Историон рӕстадӕ арф ӕма фурдӕснийӕй ке равдиста, уой ин нӕ ниххатир кодтонцӕ е ’мтог ездӕнттӕ, карз хъоди ибӕл бакодтонцӕ. Финсӕг ӕ зундирахаст нӕ раййивта, ӕ адӕмӕн бӕдоли лӕггадӕ фӕккодта ӕ рамӕлӕти уӕнгӕ.

Уони Батӕрбег нӕ зудта, фал фӕстагӕнттӕн ниффӕдзахста раст над ӕма раст гъудитӕ. Барвӕндонӕй ниууагъта ӕ фидиуӕзӕг. Ӕрцардӕй Дзӕуӕгигъӕуи, иссирдта ӕмзунд ӕмбӕлттӕ прогрессивон, демократон, революцион интеллигенций минӕвӕртти ‘хсӕн. Базонгӕ ‘й сӕ хӕццӕ ӕма бауарзта Къостай, табу кодта нӕ цитгин поэти исфӕлдистадӕн. Базонгӕ ‘й ӕма балимӕн ӕй Варварӕ Шредерси хӕццӕ дӕр. Фӕстӕдӕр, фиццаг уруссаг революций рӕстӕг балимӕн ӕй Бритъиати Елбиздихъо ӕма Байати Чермени хӕццӕ, сӕ хӕццӕ еумӕ архайдта революцион змӕлди. Ӕфхуӕрд дӕр баййафта, багъудӕй ӕй ӕ цӕрӕнбунат раййевун – рандӕ ‘й Мӕскумӕ. Уоми дӕр нӕ ниххустӕй революционери зӕрди цӕхӕр. Тахо-Годи, Уллубий Буйнакскийи хӕццӕ архайдта революцион змӕлди. Революци ку фӕууӕлахез ӕй, уӕд куста нацити гъуддӕгути ӕма рохсади адӕмон комиссариати, уой фӕсте ба Дагестани бӕрнон бунӕтти.

Рохситауӕг ӕма революционер, рауагъдадӕ «Ир»-и дӕснидӕр косгутӕй еу, Маркс ӕма Энгельси уадзимисти фиццаг тӕлмацгӕнӕг ирон ӕвзагмӕ, прогрессивон интеллигенций минӕвӕрттӕ Хъанухъуати Алмахседти, Санати Елхъани, Башир Долгати ӕмбал ӕма ӕмтохгӕнӕг. Берӕвӕрсуг ӕй Батӕрбеги ӕхсӕнадон архайд, хормӕ хаста адӕми царди зин уавӕртӕ ке ӕма цӕй фудӕй ӕнцӕ, еци фудимели хабӕрттӕ. Кӕми ӕрцӕридӕ, уоми ӕ цӕрӕнбунат исуидӕ е ’мтохгӕнгути гъар астъонӕ – ӕ ездон уодигъӕдӕ ӕма ӕ сӕрӕндзийнадӕй ӕхемӕ ӕлваста, исонибони амондбӕл ӕновуд ка адтӕй, уони.

Хъазар ӕнцӕ махӕн Батӕрбеги исфӕлдистадон бунтӕ. Радзурдтӕ, драмон уадзимистӕ, цалдӕр ке нӕ фӕцӕй, уӕхӕн уацауи ӕма пьеси. Берӕ нӕ ’нцӕ, фал сӕ ахедундзийнадӕ минкъий нӕй, нӕ адӕми цард си равдиста ӕнхӕстӕй, нивӕфтудӕй, ӕ тухгин искурдиадӕ, ӕ арф зундирахаст уадзимисти ирдӕй зиннунцӕ. Литератури фиццаг къахдзӕфтӕ ку кодта, уӕд Батӕрбегӕн дӕр Къостай хузӕн ӕ бон адтӕй уотӕ зӕгъун:

 

Вы создали право владенья,

Где так обездолен народ…

Мне вашего счастья не нужно –

В нем счастья народного нет!..

В блестящих хоромах мне душно,

Меня ослепляет их свет…

 

Хуӕнхаг лӕги меддуйне – е ӕй сӕйрагдӕр финсӕги исфӕлдистади, хумӕтӕг адӕймаги царди уавӕртӕ, е ’нкъарӕнти хъурдохӕн, ӕгъдау ӕма ӕфсӕрми ке тоги рагъардтонцӕ, уони ӕвдесуй ӕ уадзимисти. Арф психологон уагӕбӕл амад ӕнцӕ ӕ радзурд «Ханиффи» хъайтарти рахастдзийнӕдтӕ. Хъасболат ӕма Хангерий кӕнгӕ ӕнсувӕрти ард бахуардтонцӕ, ӕма фидтӕлти фарнӕ цӕстигагуйау гъӕуай кодтонцӕ. Ӕнӕнгъӕлӕги ӕнӕбари сӕ муди къӕмӕ ниххаудтӕй – Хангерий бауарзта Хъасболати хуӕрӕ Ханиффи. Ардбахуӕруни сӕрти бахезун – мардӕрцудӕй уӕлдай нӕ адтӕй. Ӕма ’й фидбилизи азар басугъта – ӕхе нӕ бауорӕдта, е ‘нкъарӕнтӕ ибӕл фӕууӕлахез ӕнцӕ ӕма ибӕл рохс дуйне батар ӕй.

Ходуйнаги бӕсти – мӕлӕт. Уӕхӕн тӕрхон рахаста ӕхецӕн. Сирддзастӕй нӕййес цӕрӕн, ӕгъдӕуттӕ ка фехала, е ӕлгъистаг уодзӕнӕй, ӕма уой бӕсти – мӕлӕт. Карз ӕма домагӕ цардиуагӕ адӕймаги рӕдуйун нӕ уагъта. Хъайтарти алли дзурд, алли ӕнкъарӕнбӕл дӕр ӕууӕндтӕй.

 

Адӕми хуарзӕн ка ‘й, ӕцӕг ӕгъдау е ӕй!..

Ӕ иннӕ радзурдти дӕр финсӕг ӕхе равдиста дӕсни психологӕй, фал уоми тухгиндӕр ӕнцӕ социалон мотивтӕ, хумӕтӕг хуӕнхаги фӕлгонц аразуй ӕ рӕстӕги царди цаути бундорбӕл. Ӕмуод ӕй финсӕг ӕ хъайтарти хӕццӕ, лӕдӕруй син сӕ тухст уавӕр, хуӕздӕр амондмӕ ке бӕллунцӕ, сӕ марӕги зонун ке байдӕдтонцӕ, еци менеугутӕ сӕ ӕвӕрунцӕ еу тӕрхӕгбӕл разагъди лӕгти хӕццӕ.

Уӕззау куститӕй хъӕбӕр ниффӕлладӕй Гуйман, радзурд «Бӕхдавӕг»-и хъайтар. Марамӕлай къӕбӕр ӕй ӕ фудӕбон. Галтӕ, уӕрдун, фӕрӕт ӕма фиййаг – ӕнӕ уонӕй нӕ федауй. Ниггубур ӕй царди уӕзӕй, фал ӕ реуи тӕлфуй кӕдзос зӕрдӕ. Ӕ синхон Базземӕ дӕр багъӕуаги сахат агъазмӕ фӕззиннуй. Ӕ уодӕй фулдӕр бауарзта хуӕрзуод, хуӕдӕфсармӕ кизги. Уой цӕстӕмӕ ӕхе гъаруй лӕгдзийнадӕ равдесунбӕл.

Уомӕй испайда кодта ӕдзӕсгон Сабан ӕма Гуйман ӕнӕбари абӕрӕг иссӕй. Ӕ сӕрмӕ бӕргӕ нӕ хаста ӕгадӕ миутӕ, фал къӕппӕги бахаудтӕй, ӕхе фӕсмонӕй бахуардта, сайд ӕма мӕнгард миутӕй ӕ исӕфт фӕууидта. Ӕ тӕрегъӕд уотӕ арф ӕвдист ӕй уадзимиси ӕма сӕбӕл дузӕрдуг неке фӕууодзӕнӕй.

Цауддӕр нӕй фиййау Бадей фӕлгонц дӕр. Е дӕр – кӕдзосзӕрдӕ хуӕнхаг, ӕрдзи хъӕболӕ. Е дӕр мӕгур ӕма ӕфхуӕрд – кедӕр фонси фӕдбӕл зелуй, фал ӕрдзи рӕсугъддзийнадӕй исуадзуй ӕ туппуртӕ. Лӕдӕруй, адӕймаг ӕма ӕрдзӕ ӕмдухӕ ке нӕ ’нцӕ, уӕдта адӕм ӕмхузон ке нӕ ’нцӕ. Еуетӕ – амондгун, иннетӕ – гӕвзукк ӕма дӕлбарӕ, еуетӕ – ахургонд, иннетӕ – фонсау ӕгомуг. Ке зӕгъун ӕй гъӕуй, ӕ социалон уавӕри уедӕгтӕ искъахун нӕ фӕразуй. Ӕ зунд уоййасӕ нӕ кӕрдуй, ӕма ӕ реуи иссугъдӕй ӕнахур бӕллец – киунугӕ кӕсунмӕ бӕллун байдӕдта, цӕмӕй исуа амондхӕссӕг, адӕмӕн ести хуӕрзти бацӕуа, ӕма ӕхецӕн дӕр искӕна ном ӕма кадӕ.

Мӕгури зӕрдӕ фунтӕй хъал фӕууй. Ӕ сӕнттӕ ӕй идардмӕ рахӕссунцӕ, фал ӕ бӕллецтӕ къохи кӕми ӕфтуйунцӕ. Баде саст базурӕй байзадӕй. Царди хуӕрзтӕй фенӕхай ӕй, ӕ гъезӕмӕрттӕй нӕ фӕййервазтӕй, арфдӕр имӕ багъардта, ӕнӕбон ке ’й, е. Нурӕй фӕстӕмӕ дӕр ӕнӕ нифсӕй ке цӕрдзӕнӕй, уой балӕдӕрдтӕй. Уӕхӕн ӕй цардиуагӕ, царди фӕткӕ.

Цӕхӕркалгӕ Хъазбеги цъоппӕй ӕ цӕститӕ ратонун нӕ кумдтонцӕ. Хори тунти рӕвдудӕй-еу бафсастӕй. Нур ба? Хор ранигулдӕй фӕсхонхмӕ. Хъазбег раййивта ирайгӕ хузӕ – фиййау ӕ цӕстисугтӕй ӕхе ӕхснуй. Уӕддӕр радзурд адӕймагмӕ ӕвзурун кӕнуй райдзаст гъудитӕ. Кӕд фиййау уодварнӕмӕ тундзуй, уӕд ин ес исонибон, ескӕд уобӕл дӕр хор ракӕсдзӕнӕй, фӕййервӕздзӕнӕй ӕ гъезӕмӕрттӕй. Ескӕд…

Нур ба бал Гуйман дӕр ӕма Баде дӕр ӕнцӕ сӕ рӕстӕги цагъартӕ, фудцӕрдтити амӕттӕгтӕ, сӕ сӕнтти тӕрегъӕддаг хъӕболтӕ, састбазур цӕргӕстӕ.

Нӕ адӕми царди исафуйнаг, мӕлуйнаг ӕгъдӕуттӕ минкъий нӕ адтӕй. Нӕ финсгутӕй сӕ нихмӕ ӕ баргун гъӕлӕс ка нӕ исиста, уӕхӕн нӕ адтӕй. «Ӕгъдауи уацари» – уотӕ исхудта Батӕрбег ӕ уадзимистӕй еуей. Тогесуни ӕгъдау берӕ фидбилизтӕ ӕрхаста адӕмӕн. Цӕсти ӕфтаун, фаун, карзӕй дзорун тогесуни нихмӕ – е фагӕ нӕй. Уотӕ гъуди кодта финсӕг, ӕма ӕ уингӕ цӕстӕй фӕууидта, дзиллитӕ сӕхуӕдтӕ арази ке нӕбал ӕнцӕ, еци ӕгъдауӕй, исӕфти къахбӕл ке лӕуунцӕ, уой лӕдӕрун ке байдӕдтонцӕ.

Радзурди хъайтар Фацбай арти содзуй. Ӕхсӕз анзей размӕ ин е ’нсувӕри рамардтонцӕ. Лӕг ӕнцойнӕ нӕбал зонуй. Ӕ мадӕ ӕхсӕвӕй-бонӕй гъӕрзуй, дӕ тог райсӕ, зӕгъгӕ. Гъӕунгӕмӕ ракӕсӕн нӕййес – алкедӕр ӕй уайдзӕфти буни фӕккӕнуй. Кизгуттӕ имӕ се ’ргом нӕбал ӕздахунцӕ – тӕрсагӕбӕл ӕй нимайунцӕ. Бӕргӕ ’й лӕдӕруй Фацбай, тог райсунӕй адӕймаги кадӕбӕл неци бафтуйдзӕнӕй, амонд не ’ссердзӕнӕй. Ӕ сӕр исдзӕгъӕл уй. Цӕмӕн? Ци пайда ӕрхӕсдзӕнӕй тогесун? Ӕ цӕсгон искӕдзос уодзӕнӕй? Ӕма ӕхебӕл къӕмӕ рабадун ку некӕд бауагъта. Ӕ тоггини хӕццӕ хӕрхӕмбӕлд ку фӕцӕнцӕ, уӕд Фацбай ӕ хъӕма исласта, ӕма ӕнӕбари ӕхебӕл гадзирахаттӕй рацудӕй – рафӕлдахта лӕги.

Фацбай нӕ фӕттухгин ӕй фидтӕлтиккон ӕгъдаубӕл, ӕ амӕттаг разиндтӕй. Гъо, фал уал анзи карди комбӕл дӕ уод фӕддарӕ, дӕ бӕттӕнтӕ рӕдовӕ, дӕхе фидбилизӕй бахезӕ, архайӕ рӕстдзийнадӕ иссерунбӕл – етӕ дӕр хъайтарӕн уодӕвзарӕн адтӕнцӕ, фал имӕ рохси тунӕ дӕр ферттивта. Ӕ иннӕ радзурдти хӕццӕ еума уадзимис иссӕй ирон царди ахсгиаг цаутӕ ӕвдесӕг.

 

Мӕгур уӕлдай мӕгур ӕй, ӕ сӕрбӕл дзорӕг ин ку нӕ уа…

Финсӕгӕн ӕ зундирахаст ӕма е ‘сфӕлдистадӕ баст фӕуунцӕ. Куд загътан, уотемӕй Туйгъанти Батӕрбег революцион змӕлди активонӕй архайдта. Бӕстӕ исӕзмалдӕй. Адӕм тохӕндзаумӕуттӕмӕ бавналдтонцӕ. Косгутӕй рауадӕй тохи сӕргъузойтӕ.

Батӕрбег марксистон теорийӕй ефтонг адтӕй – «Капитал» хуарз зудта, «Коммунистон партий Манифест» дӕр ма ирон ӕвзагмӕ раййивта. Мадта революцион змӕлдӕн дӕр ӕ арфдӕр гулфӕни ранигъулдӕй, пропагандист дӕр адтӕй, рохситауӕг дӕр, социал-демократон къуӕртти ’й сӕ рӕбуйнагдӕрбӕл нимадтонцӕ, Дзӕуӕгигъӕуи дӕр, Мӕскуй дӕр е ’мтохгӕнгутӕй некӕд фӕццох ӕй, ӕма уӕд финсӕги исфӕлдистади куд гъӕуама нӕ фӕззиндтайдӕ косӕг къласи темӕ? Е нӕ, фал ма е ‘новуддӕр фарсхуӕцӕг разиндтӕй.

Косӕг къласи темӕ Батӕрбеги ‘сфӕлдистади фӕззиндтӕй раздӕр ӕма ӕнхӕстдӕрӕй. Сауӕнгӕ 1904 анзи ниффинста ӕ пьесӕ «Параллели».

Ӕфхуӕрд косгутӕ ӕма сӕ цагъаргӕнгути ‘хсӕн цӕуй мӕлӕтдзаг тох, нӕ син ес бафедауӕн. Хецӕуттӕ сӕхе буни ӕндзарунцӕ, фонси уавӕрмӕ ӕртардтонцӕ сӕ даргути, фал етӕ дӕр нӕбал фӕразунцӕ къӕлӕт хӕссун, сӕ бартӕбӕл исдзурдтонцӕ. Пьесӕн ӕ бундори ӕвӕрд ес еци буцӕу ӕхсӕнади дууӕ хаййи ‘хсӕн. Долматовтӕ ӕма Щукинтӕ цъирунцӕ фабрики косгути тог, фал сӕ бохъцарди бундор ӕзмӕлун байдӕдта. Ӕма куд нӕ!

Андрейи бийнонтӕ фӕццагъди ‘нцӕ стонг ӕма незӕй. Косӕгӕн ӕ къох уӕззау кусти рахаудтӕй. Фургуст ӕма фудцӕрдтитӕй еугай-дугаййӕй исӕфунцӕ. Сӕ маст тонуй, фал нурма лӕмӕгъ ӕнцӕ, сӕ фӕндитӕ ӕма нисантӕ нӕма исеу ӕнцӕ тохи медӕгӕ. Уӕддӕр сӕ уорамӕг уорамун нӕбал бафӕраздзӕнӕй. Федӕн уони къохи ӕй, кӕд ма паддзахи сайӕн дзубандитӕбӕл ӕууӕндунцӕ ӕма ин ӕ хуӕрзтӕбӕл сӕ зӕрдӕ дарунцӕ, уӕддӕр. Тарфунӕй нӕбал кӕнунцӕ, фал рохс исонибонмӕ над иссерунмӕ нӕма арӕхсунцӕ. Цийфӕнди уӕд, буцӕу карзӕй-карздӕр кӕнуй, ӕма ӕнцонтӕй рахецӕн уа, е сӕ уодбӕлхуӕцгутӕй дӕр не ’руагӕс кӕнуй.

Тухгин ма ‘нцӕ фабриканттӕ Долматов ӕма Щукин, зӕнхгинтӕ Казанов ӕма Последов, фал сӕ тог исусун байдӕдта, сӕ бохъ цард сӕ хъури фӕббадуй. «Ӕнамонд игурдтӕ» сӕ хонуй интеллигент Самсонов. Нецӕййаг гъуддӕгути цагъартӕ, ниуӕзтӕ агорунмӕ бафтуйунцӕ, сӕ зунд батар ӕй, ӕхца ӕма си мулк гъӕддаг сирдтӕ исаразтонцӕ. Уомӕн ӕма етӕ иссӕнцӕ сӕ дин, сӕ царди медес ӕма нисан дӕр. Сӕ цӕуӕт дӕр ӕнцӕ сӕхе хузӕн. Щукини фурт Николай уотӕ зӕгъуй: «Мӕнӕн куд хуӕздӕр уа, гъӕуама уотӕ цӕрон, раст дӕн ӕви нӕ, уой мӕтӕ мӕмӕ нӕййес ӕма нӕ уодзӕнӕй».

Цӕмӕдессаг ӕй либерал Самсонови фӕлгонц. Дохтирӕй косуй, фабриканттӕй нӕй, сӕ нихмӕ дӕр ма ӕргомӕй исдзоруй, фал ӕ исӕфт уинуй къласон тохӕй. Косгутӕ ке нӕбал косунцӕ, уомӕй арази нӕй, гъома, дан, хецӕутти хӕццӕ кӕрӕдзей балӕдӕретӕ ӕма бафедауетӕ. Ӕ «философийӕн» царди бундор нӕййес, ӕма метин мӕсугау рагъзӕлдзӕнӕй тохи дзамани.

 

Уарзт ӕма фудӕнхӕ, рӕстадӕ ӕма хӕран – цард си е ‘дзаг ӕй…

Батӕрбег берӕ ӕнзти фӕккуста ӕ уацау «Батаноко Тембот»-бӕл. Уадзимис арӕзт ӕй кӕсгон адӕми историй цаутӕбӕл. Кӕсӕги истори финсӕг хуарз зудта, хестӕрти хабӕрттӕ ӕма таурӕхътӕ, историон ӕрмӕг дӕр ӕрӕмбурд кодта. Фӕндадтӕй ӕй нӕ синхӕгти цард нӕудӕсӕймаг ӕноси райдайӕни равдесун. Еци рӕстӕг паддзах Цӕгат Кавкази аразта тугъдон федӕрттӕ, ӕма феодалтӕн дӕр сӕ зӕнхитӕ байста. Ӕлдӕрттӕ уӕхӕн уавӕрбӕл арази кӕми адтайуонцӕ ӕма равзурстонцӕ Уруси ӕфсади хӕццӕ истох кӕнун. Мӕгурти тухст уавӕр дӕр син фӕппайда ӕй. Тугъди пеллон арти сӕ бакалдтонцӕ. Уотемӕй ба некӕд банцадӕй карз буцӕу кӕсгон ӕхсӕнадӕн ӕхе медӕг – къниӕзти ӕма цагъарти ‘хсӕн.

Бонгин Шатлинокой галауани шариат ӕма хъурани домӕнтӕмӕ гӕсгӕ ӕвӕрд адтӕй цардиуагӕ. Цагъайраг ӕ къниазмӕ фӕстӕмӕ фӕккӕсун дӕр не ’ндиудта. Ӕгомуг. Ӕлгъистаг, тӕрегъӕддаг. Адтӕй се ’хсӕн лӕгау лӕгтӕ дӕр. Бӕхгӕс Шухаиб сӕребарӕ цардмӕ бӕллуй, цагъайраги уавӕрӕй фӕййервӕзунмӕ бӕллуй. Фӕлледзон, загъта, Абхазти бӕстӕмӕ, цӕмӕй исуон уӕгъдебарӕ адӕймаг. Фӕлледзон… Е дӕр бӕлдӕ ӕй, адӕймаг сӕрустурӕй цӕрун ке уарзуй, уой ӕвдесӕн ӕй.

Адӕми царди циуавӕрфӕнди доги дӕр фӕууй зӕрдӕмӕгъаргӕ хабӕрттӕ ӕма цаутӕ. Куд нӕ адтайдӕ гъӕздуг ӕлдари устур хӕдзари дӕр цӕсти ахедгӕ хузтӕ. Гурмашукой коргутӕ галауани ку фӕззиндтӕнцӕ, минӕвӕрттӕ рагон ӕгъдӕуттӕ куд ӕнхӕст кодтонцӕ, етӕ айдагъ цӕмӕдессаг нӕ ’нцӕ, ес сӕ царди фӕтки менеугутӕ, истори ӕма этнографий уагӕ, аййев ӕндӕвд. Иннӕ уӕхӕн Батаноко ӕма Шатлинокой федуд, кенӕ Жилля-Гуаша е ’фсийни хӕццӕ ку фембалдӕй, еци хабар.

Батӕрбеги исфӕлдистадӕ ’ртасгутӕ финсӕги устур ӕнтӕстбӕл нимайунцӕ Хаджи-Паго ӕма Инали фӕлгонцтӕ. Сӕ еугурей аййевдӕр, рӕсугъддӕр хуарӕнтӕй равдиста финсӕг Жилля-Гуаша ӕма Кушуки сорӕттӕ. Кизгӕ ӕма сабий цӕрунцӕ ӕнӕхийнӕ ӕма ӕнӕмастӕй, сӕ уодирахаст ӕййевгӕ цӕуй ӕма син адӕймаг ӕнкъаруй сӕ алли уолӕфт, сӕ зӕрдити тӕлфт, сӕ фӕлмӕн дзурди азӕлд.

Гъулӕггагӕн, уацау кӕронмӕ финст нӕ фӕцӕй. Петербурги Батӕрбеги багъудӕй финсӕги пъеро ӕндӕр хуӕцӕнгарзӕй баййевун. Революцион ӕзмӕлди уолӕнтӕ ’й ӕндӕр сагъӕстӕбӕл бафтудтонцӕ. Уӕдта райдӕдта фиццаг империалистон тугъд. Цалдӕр бӕсти бацӕнцӕ тогуарӕн буцӕуи амӕттаг. Мингай, миллионгай фесавдӕнцӕ ӕвуд салдӕттӕ. Батӕрбег архайдта тугъди фидбилизтӕ ӕвдесунбӕл. Фал ӕ нӕуӕг пьесӕ еуӕй-еу рауӕнтӕй фӕстӕмӕ идзаг рауадӕй философон гъудитӕ ӕма сагъӕстӕй. Уарзт ӕма фудӕнхӕ, рӕстдзийнадӕ ӕма хӕран, ӕма ма берӕ ӕндӕр фарстатӕбӕл цӕуй дзубанди уадзимиси.

«Пьеса по существу бессюжетна, – финста Суменати Замирӕ, – философ, работая в своем кабинете, уснул, и во сне перед ним появляются Справедливость, Любовь, Добро, Логика, Зло, Ненависть, Сознание человека и ведут между собой спор о том, почему в мире царят Зло и Насилие».

Пьеси дзурд цауй дууӕ хузи адӕймагей цардбӕл. Фабрикант ӕма ӕ уосӕ цардӕй тъӕпп хаунцӕ, ӕнӕуагӕ миутӕй сӕхе боц кӕнунцӕ, нӕййес сӕмӕ ӕгъдау ӕма ӕфсармӕ. Мӕгур Иван ба, кӕрдзини морӕ имӕ ке нӕййес, уой туххӕй ӕхе рамарунмӕ цӕттӕ фӕууй. Финсӕг уотӕ зӕгъуйнаг ӕй: уарзт ӕма хӕран дӕр, алцидӕр царди ӕууӕлтӕй ӕвзуруй, ӕма етӕ ‘нцӕ исафуйнаг, кенӕ ба ӕхсӕнади федуд нӕ уодзӕнӕй, уомӕн ӕма ӕ закъӕнттӕ дӕр ӕхе домӕнтӕбӕл амад фӕуунцӕ.

Иннӕ хузӕ: тугъдонтӕ акъоппити кӕрӕдзей цӕгъдунцӕ. Цӕй фудӕй? Исонибони сӕрбӕлтау. Рӕстӕги сӕрбӕлтау. Уӕхӕн гъуди нӕ разӕнгард кодта финсӕги. Ӕ пьесӕ Батӕрбег ӕмдзӕвгитӕй ке ниффинста, е ӕй ӕ искурдиадӕ берӕвӕрсуг ке ӕй, уой ӕвдесӕн. Уӕдта, ӕвӕдзи, ци фарстатӕбӕл дзоруй, уони медес ирддӕрӕй равдесуни фӕрӕзнӕ.

 

Ӕ карни хабӕрттӕ ин гъӕуама зононцӕ еугур фӕлтӕртӕ дӕр…

Историй темӕ айдагъ ӕ уацау «Батаноко Тембот»-и бундорбӕл ӕвӕрд нӕ адтӕй. Финсӕг ӕмгъуди адтӕй нӕхе адӕми историй хӕццӕ дӕр. «Дигор-Хъабани» равдесунмӕ гъавта, Иристон ӕхсӕрдӕсӕймаг ӕма ӕвддӕсӕймаг ӕности ку ниддехтӕ ‘й, феодалтӕ кӕрӕдзей медӕгӕ ку рауадӕнцӕ, кӕрӕдзей ку нӕбал лӕдӕрдтӕнцӕ, еци ӕверхъау догӕ. Дин дӕр ма ирон адӕми дууӕ хаййебӕл байурста. Динамонгутӕ адӕми еудзийнади цифуддӕр ӕзнӕгтӕ иссӕнцӕ ӕма адӕм дууӕ Хуцауемӕн ковун байдӕдтонцӕ.

Туйгъанти Батӕрбег адтӕй устур искурдиади хецау ӕма зингзӕрдӕ ӕхсӕнадон архайӕг. Ӕ минкъий исфӕлдистади дӕр берӕ бӕркад ес, ӕма ӕ ном иронх нӕ кӕнуй. Ӕхе нистауӕн, ӕхе загъдау,

 

Отвагу подлинных героев

И их страданья не забудь…

Запечатлеть в уме своем

Солдат простых бессмертных

образ,

Чудесный вид простых людей,

Творящих нехотя легенду…

 

Берӕ хуарз гъудитӕ загътонцӕ Туйгъанти Батӕрбеги туххӕй сӕ уацти Суменати Замирӕ, Хӕдарцати Азӕ, Ардасенти Хадзибатӕр, Джусойти Нафи ӕма профессор Леонид Семенов. Е ‘сфӕлдистадӕ, е ‘хсӕнадон-революцион архайд ӕма ин ӕ цард гъӕуама зононцӕ нӕ адӕми абони ӕма исонибони фӕлтӕр дӕр.

2006 анз

РЕДАКЦИЙӔЙ. Абони мухур кӕнӕн Туйгъанти Батӕрбеги уадзимистӕй еу радзурд (8-9-аг фӕрстӕбӕл).