25 апреля 2024

ХУАРЗӔЙ ӔЙ ИМИСӔН МАХ ДӔР

21.08.2021 | 09:43

ШОТА РУСТАВЕЛИЙ РАмӕлӕти 805 АНЗей БОНМӔ

Аци анз ӕнхӕст кӕнуй фондз ӕма астсӕдӕ анзи ӕ рамӕлӕтбӕл. Ӕма нӕ ихӕс ӕй ӕ рохс ном ин ӕримисун. Уомӕн ӕма  уой аккаг ӕй, ӕ цубур царди дӕргъци (1172-1216) агъазиау хуарздзийнӕдтӕ исаразта, сӕйрагдӕр ба – ӕ фӕсте ци устур литературон хӕзна ниууагъта, е ӕй дуйней номдзуддӕр уадзимистӕй еу, ӕности дӕргъи е цӕргӕ рацудӕй, уӕдта цӕрдзӕнӕй ӕностӕй-ӕностӕмӕ. Уой фӕдбӕл ӕнцӕ, мӕнӕ идарддӕр ци ӕрмӕгутӕ мухур кӕнӕн, етӕ дӕр – уонӕй еу, Шота Руставелий туххӕй цубур уац ӕ рӕстӕги ниффинста номдзуд ахургонд-филолог, профессор ДЗАГУРТИ Губади (1888-1979). 

Гурдзий ӕма Иристони адӕмтӕ нӕ Цитгин Исфӕлдесӕги фӕндӕй берӕ ӕности дӕргъи цӕрунцӕ фӕрсӕй-фӕрстӕмӕ. Еци ӕности дӕргъи Гурдзимӕ фӕззиндтӕй гъӕздуг культурӕ. Гурдзий культури тӕвагӕ ӕнӕфӕззингӕ нӕ фӕцӕй мах адӕми культурӕбӕл дӕр. Уомӕн берӕ ӕвдесӕнтӕ ӕрхӕссӕн ес, фал Даредзантӕ ӕма уонӕбӕл дессаги таурӕхъти кой ку искӕнӕн, уӕд айдагъ е дӕр фагӕ уодзӕнӕй.

Гурдзимӕ хе финсуйнадӕ, киунугӕ раги фӕззиндтӕй ӕма уой фӕрци ба сӕмӕ – зингӕ финсгутӕ дӕр, байзайӕггӕгтӕн устур литературон хӕзнатӕ ка ниууагъта, уӕхӕнттӕ. Уонӕн сӕ номдзуддӕр ӕй Шота  Руставели.

Шота Руставели гурдзиаг адӕмӕн ӕй ӕ хъазардӕр хъӕболтӕй сӕ тӕккӕ уарзондӕр. Гурдзиаг адӕймагӕй Шотай ка нӕ зонуй, еу уӕхӕн адӕймаг нӕ адтӕй ӕма нӕййес. Уотӕ ке адтӕй, уомӕн ӕвдесӕн ӕй уӕхӕн гурдзиаг адӕмон ӕгъдау: кизгӕ киндзи цӕуй, зӕгъгӕ, уӕд ин хуӕздӕр лӕварӕн ӕ хӕццӕ лӕвардтонцӕ «Хъайтар стайи цари» («Витязь в тигровой шкуре») дӕр.

Поэмӕ тӕлмацгонд ӕй дуйнейи хъӕбӕр берӕ ӕвзӕгтӕмӕ. Уомӕ гӕсгӕ Шотайи ном  никки фулдӕр адӕмтӕ базудтонцӕ. Берӕ наукон-ӕртасӕн киунугутӕ финст ӕрцудӕй еци уадзимиси фӕдбӕл. Ӕртасунцӕ ӕй аллирдигӕй, уомӕн ӕма уацӕн ӕ медес ӕй тухгин, гъӕздуг.

«Хъайтар стайи цари» ӕй кади зар уарзондзийнадӕ, хӕлардзийнадӕ ӕма ӕхсардзийнадӕбӕл. Шота дзоруй силгоймаги сӕребарӕдзийнадӕбӕл ӕма уомӕ гӕсгӕ зулун кӕнуй индиаг паддзах Парсадани, ӕ кизгӕ Нестан-Дареджани ӕнӕуарзгӕ адӕймагӕн ӕвӕндонӕй, тухӕй ке дӕттуй, уой туххӕй. Авторӕн е ’ртӕ бӕгъатӕри ‘нцӕ ‘рдхуӕрдтӕ, кӕд фӕйнӕ адӕмемӕй ӕнцӕ, уӕддӕр: Автандил – араббаг, Тариэл – индиаг, Фридон – мулказайнаг. Шота куд ӕвдесуй, уомӕ гӕсгӕ ӕфсӕддон адӕймаг, куд ӕ райгурӕн бӕсти сӕребарӕдзийнади сӕрбӕл тохгӕнӕг, уотӕ гъӕуама уа уодуӕлдай бӕгъатӕр, ӕхсаргин ӕма лӕгдзийнадӕй ӕнхӕст.

«Хъайтар стайи цари» феодалон Гурдзистони дууадӕсӕймаг ӕноси культурӕн ӕй ӕ тӕккӕ бӕрзонддӕр цъопп. Гурдзий литературӕ ӕма ӕхсӕнадон гъудий ирӕзти историй уомӕн ӕ бунат ӕй агъазиау, ӕмбал кӕмӕн нӕййес, уӕхӕн.

Нӕ Цӕдеси рӕстзӕрдӕ дзиллӕ  Шотай имисунцӕ ӕма ин аргъ кӕнунцӕ. Уотӕ ’й имисӕн мах, иристойнӕгтӕ дӕр. Нӕ дзилли ӕхсӕн Шотай туххӕй ма сауӕнгӕ таурӕхъ дӕр байзадӕй, уой ӕ рӕстӕги радзурдта номдзуд таурӕхъгӕнӕг Сланти Гаха. Мухур ӕй кӕнӕн.

Солтан Рустауели

Солтан еу кизги хӕццӕ зонгӕ адтӕй, гъӕуама ‘й ракурдтайдӕ. Фал ӕй фӕссайдта ӕма ӕндӕр кизги ракурдта. Кизгӕ, ӕвӕдзи, загъта: «Ӕз лӕгмӕ нӕбал ӕрцӕудзӕнӕн, фал Солтанӕн ести лӕгъуздзийнадӕ куд фӕууинон, еци амонд мин раттӕд, Хуцау!»

Еууӕхӕни Солтан адтӕй хунди. Кизгӕ дӕр ӕхе лӕхъуӕни арӕзт искодта ӕма загъта: «Солтани хӕдзарӕмӕ бакӕсон, цума ци уавӕри уодзӕнӕй».

Солтанмӕ ба  адтӕй еу сау араббаг ихуӕрст. Кизгӕ фӕрсаги комкоммӕ бацудӕй. Кӕсуй ӕма дессаг: Солтани уосӕ  араббаги гъӕбеси бадуй.

Кизгӕ сӕ ку фӕууидта, уӕд рауадӕй, ӕма, Солтан хунди кӕми адтӕй, еци хӕдзарӕмӕ иссудӕй. Дуарӕй бадзурдта ӕма имӕ еу биццеу ракастӕй.

– Цо, ӕма  Солтанӕн зӕгъӕ, е ба мӕмӕ ӕндӕмӕ  ракӕса!

Солтан имӕ рацудӕй. Кизгӕ ин загъта:

– Ӕз ди корун, ӕма аци сахат дӕ хӕдзари ци гъуддаг ес, уой куд фӕууинай…

Лӕг рараст ӕй ӕ хӕдзарӕмӕ ӕма сӕ ӕцӕгӕйдӕр уотемӕй фӕууидта. Солтан неци исдзурдта, уотемӕй рацӕуй. Кизгӕ ба лӕхъуӕни дзаумӕутти  ӕ размӕ рауадӕй ӕма ‘й фӕрсуй:

– Фӕууидтай дӕ хӕдзари гъуддаг?

– Фӕууидтон, фал дӕуӕн дӕр хуӕрзӕнгорӕггаг гъӕуама радтон, – ӕхуӕдӕг ба хъӕма фелваста ӕма кизги нитътъӕпп ласта. Нӕ ’й зудта, кизгӕ ке адтӕй, уой.

Кизгӕ ин загъта:

– Ӕрбадӕ, ӕз дӕ уӕргутӕбӕл гъӕуама рамӕлон. Етӕ Хуцауи исконд гъуддӕгутӕ ‘нцӕ: ӕз гъӕуама фӕццардайнӕ дӕ къохти ӕма мӕлгӕ дӕр ракодтайнӕ дӕ къохӕй. Нур Хуцауӕй боз…

Гӕнӕн ин нӕбал адтӕй, ӕма Солтан кизги курдиадӕ исӕнхӕст кодта. Кизги ку банигӕдта, уӕд бацудӕй ӕ хӕдзарӕмӕ ӕма ӕ уосӕн загъта:

– Мӕнӕн адӕми ӕнӕ ’рхонӕн нӕййес, Тамарӕ-паддзах дӕр сӕ хӕццӕ, уотемӕй. Ӕхуӕдӕг ба хӕдзари фӕллойнӕй ӕхца искодта ӕма сӕ хурдзинти бафснайдта.

Фингӕ ку исцӕттӕ ‘й, уӕд Солтан рарвиста ӕ хонгути ӕма ӕхе ӕмхузон адӕм берӕ ӕрхудта. Ӕрбацудӕй Тамарӕ дӕр. Хуарз сӕ фӕууидта, хуарз мийнасӕ син фӕккӕнун кодта. Уӕдта  ку исистадӕнцӕ, уӕд ӕ бӕх исефтигъта, ӕ хурдзинтӕ бӕхбӕл исӕвардта, ӕхуӕдӕг адӕми ракодта ӕма сӕ тургъи ӕруорӕдта. Ӕ уосӕ, араббаги ӕмӕ  ӕ уоси ‘нсувӕри фӕрсӕй-фӕрстӕмӕ ӕрлӕуун кодта ӕма загъта:

– Еу гъаст уин кӕнун, ӕма ин цума ци тӕрхон искӕндзинайтӕ.

– Дзорӕ, – загътонцӕ ин иуазгутӕ.

Ӕма лӕг радзурдта, гъуддаг куддӕриддӕр рауадӕй, уой.

– Нур уӕ фӕрсун: еци араббагӕн циуавӕр тӕрхон искӕнун гъӕуй?

Етӕ загътонцӕ:

– Е мӕнгӕттӕ дзубанди ӕй, фал кӕд ӕцӕгӕй уотӕ ‘й, уӕд гъӕуама араббаг аци бӕстӕй  фесӕфа!

– Хуарз. Фал еци лӕг  уацхӕссӕг кизги рамардта. Уомӕн ба циуавӕр тӕрхон ӕнгъезуй?

– Адӕм ин загътонцӕ:

– Кизги мард ӕцӕг кӕд ӕй, уӕд лӕги гъӕуй Иерусалими ӕртӕ анзи бакосун.

– Мадта е еске нӕ адтӕй, е мӕхуӕдӕг адтӕн. Дӕлӕ мӕ араббаг ӕма мӕ  уосӕмӕ кӕсетӕ? Еци гъуддаг ба етӕ бакодтонцӕ.

– Ӕхуӕдӕг ба син ӕ ходӕ  исиста, арфӕ ракодта ӕма Иерусалиммӕ рафардӕг ӕй, ӕ мӕлӕт дӕр уоми иссирдта.

Уӕд уоси ‘нсувӕр ӕхе медӕгӕ искарста: «Аци гъуддаг ӕцӕг ӕй, мӕнгӕттӕ ‘й, уой гъӕуама базонон».

Еу бон ку адтӕй, уӕд сӕмӕ аууонӕй кӕсуй ӕма бабӕй араббаг ӕма Солтани уосӕ бадунцӕ еу рауӕн ӕма дзубанди кӕнунцӕ. Ӕнсувӕр сӕмӕ игъосуй.

Араббаг уотӕ: «Мӕнбӕл дӕр ма ци цийнӕ кӕнис, мӕнӕн дӕр аци бӕстӕй ӕнӕ фесӕфӕн нӕййес!»

Уосӕ загъта: «Гъо, никки ма мин ду дӕр ку фесӕфай… Хуцау мин дӕ сӕр ма байсафӕд, – уӕд ма ӕз ба ци кӕндзӕнӕн?»

Ӕнсувӕр дуар басаста, хӕдзари фӕммедӕг ӕй, кард фелваста ӕма си араббаги бӕрзӕй рахаун кодта. Сӕр зӕнхӕмӕ ӕрхаудтӕй. Ӕнсувӕр  ӕй исиста, гӕрзӕ си баласта, уоси бӕрзӕйи ӕй  уӕхӕн ӕгъдауӕй бафтудта, рахецӕн кӕнӕн ин куд нӕ адтайдӕ, уотӕ.

Уосӕ берӕ фӕгъгъезӕмарӕ кодта араббаги сӕр ӕ уӕле, уотемӕй, ӕма рамардӕй.

Аци таурӕхъ финст ӕрцудӕй
Дзӕуӕгигъӕуи, 1921 анзи 16 сентябри.