25 апреля 2024

НИУӔЗТӔ Ӕ КӔНӔГБӔЛ ДӔР НӔ АУӔРДУЙ…

18.09.2021 | 17:35

Нӕ къӕлиндармӕ гӕсгӕ анзи дӕргъи бӕрӕг кӕнуйнаг бӕнттӕ уоййасӕбӕл исберӕ ‘нцӕ, ӕма си берети адӕм кенӕ гъуди дӕр не ‘ркӕнунцӕ, кенӕ ба сӕ зонгӕ дӕр нӕ фӕккӕнунцӕ. Уомӕ гӕсгӕ, ӕвӕдзи, уотӕ нецихузи рабӕрӕг ӕй дзиллон ӕгъдауӕй еу уӕхӕн «бӕрӕгбон» – ӕрвонгдзийнади Бон. Бӕрӕггонд ба фӕццӕуй анзи медӕгӕ дууӕ хатти – куд еугуруӕрӕсеуон, уотӕ 11 сентябри, куд еугурдуйнеуон, уотӕ ба 3 октябри.

Алексей КОВАЛЕВИ конд хузæ «Æртемæй»

Ӕрвонгдзийнади уӕрӕсейаг Бони туххӕй дзоргӕй, ӕримисун гъӕуй уой, ӕма е фиццаг хатт бӕрӕггонд ӕрцудӕй 1911 анзи Санкт-Петербурги. Ӕ лозунг  адтӕй «Ӕрвонгдзийнадӕ ӕй адӕми амонд!..»  Фӕстӕдӕр, 1913 анзи еци бон бӕрӕггонд цудӕй официалон ӕгъдауӕй. Ӕ фарс  рахуӕстӕй аргъауӕн дӕр. Гъе уотемӕй дини кустгӕнгутӕн дӕр ӕма наукон интеллигенций минӕвӕрттӕн дӕр сӕ зӕрди адтӕй ӕхсӕнадӕ исеузӕрдиуон кӕнун, цӕмӕй фудниуӕзти нихмӕ иситинг уогӕй ибӕл фӕттухгиндӕр уонцӕ.

Советон догӕ ку ралӕудтӕй, уӕд аци фӕткӕ цӕмӕдӕр гӕсгӕ нӕбал бӕрӕг кодтонцӕ. Нӕуӕгӕй ӕй «ӕригас кодтонцӕ» 2005 анзи ӕма бабӕй бӕрӕггонд цӕуй 11 сентябри – куд ӕрвонгдзийнади Еугуруӕрӕсеуон бон. Ӕ амидингӕнгути гъудимӕ гӕсгӕ, аци бон алли адӕймаг дӕр гъӕуама ӕ хай – цийфӕнди хузи ӕма бӕрцӕ дӕр уӕд, бахӕсса нӕ цардиуагӕ ӕнӕсахъат хузи райаразуни гъуддагмӕ. Уӕхӕн еумӕйаг ӕма еузӕрдиуон архайд ба нӕ уӕлдайдӕр нуртӕкки доги гъӕуй, уомӕн ӕма нӕмӕ ӕгӕр испарахат ӕй фудниуӕзтӕ, ӕгӕр берӕ бӕлӕхтӕ ӕма аллихузон фидбилизтӕ нӕбӕл цӕуй, уой фудӕй.

Ауӕхӕн бон бӕрӕг кӕнун гъӕуй ӕви нӕ, уобӕл нӕ дзордзинан, фал ӕрвонгдзийнади фарста не ‘хсӕнадӕн, нӕ еугур дзиллӕн дӕр хъӕбӕр сагъӕссаг ке ‘й, уобӕл ба дзубанди дӕр нӕййес. Росстат (Уӕрӕсей статистикон управлени) куд фегъосун кодта, уотемӕй фӕстаг рӕстӕги нӕ бӕсти зингӕ исирӕзтӕй, фурниуӕзтӕ ци фидбилизтӕ расайуй, уой фудӕй мӕлундзийнадӕ. Ӕ бӕрцӕ евгъуд анзи иссӕй 50 435 цауи – уой размӕ анзӕй ӕртӕ мини фулдӕр. Ӕндӕр дӕнцитӕ дӕр ма ӕрхӕссун ӕнгъезуй, цӕмӕй уи баруагӕс уа, цӕйбӕрцӕбӕл зӕран хӕссуй нӕ дзиллӕн ӕгӕр ниуӕзтӕ. Европаг бӕстити дӕр адӕм куд нӕ  мӕлунцӕ, фал уоми мӕлундзийнади нимадмӕ хаунцӕ рацӕргӕ адӕм, адӕймаг ӕ карӕмӕ гӕсгӕ аллихузон незтӕ, уӕлдайдӕр ба психикон зӕууати фудӕй цӕрунгъон ку нӕбал фӕууй, махмӕ ба – рӕстӕмбес кари ка фӕууй, уӕхӕнттӕ.

Абони Иристони дзиллӕн дӕр сагъӕссаг иссӕй е, ӕма фурниуӕзтӕбӕл ӕгӕр ӕхцулдзийнадӕ зӕранхӕссӕги хузи бӕрӕг кӕнун байдӕдта нӕ цардиуагӕбӕл. Айдагъ нӕ киндзӕхсӕвӕрти, кувдтити нӕ, фал ма сауӕнгӕ мӕрдӕгъдӕутти дӕр   ӕнӕвгъауӕй пайда кӕнунцӕ карз ниуӕзтӕй, кӕрӕдзебӕл нӕ ауӕрдгӕй кӕрӕдземӕн тухӕ кӕнунцӕ «баниуазӕ-баниуазӕй». Фурниуӕзтӕ нин «ӕгъдауи» хузи тухтонайӕй ка тъунсуй нӕ цардиуаги гъуддӕгути, уонӕн сӕ ӕведауцӕ миути туххӕй ку бауайдзӕф кӕнай, уӕд дӕбӕл сӕхе фӕхъхъӕбӕрдӕр кӕндзӕнӕнцӕ, гъома, нӕ рагфидтӕлтӕмӕ дӕр уотӕ адтӕй, зӕгъгӕ.

Уотемӕй ба цалдӕр ӕносей размӕ дӕр нӕ кӕдзосзӕрдӕ фидтӕлтӕ Хуцаумӕ, изӕдтӕмӕ кувтонцӕ бӕгӕни кенӕ къумӕлӕй, ӕма расуги фудӕй ходуйнаги хабӕрттӕ хъӕбӕр ефстагмӕ ӕрцӕуиуонцӕ. Аци фарстабӕл дзубанди цӕуй дӕлдӕр ци ӕрмӕг мухур кӕнӕн, уоми. Кӕддӕр ӕй бацӕттӕ кодта историк ЦОГОЙТИ Валодя, ӕ рӕстӕги нӕ республики паддзахадон архиви разамонӕг.

 

ӔРВОНГ ӔМА РАСУГ

Ахургӕндтӕ куд исбӕрӕг кодтонцӕ, уотемӕй Иристони адӕми рагфидтӕлтӕ карз ниуазуйнӕгти культури хӕццӕ базонгӕ ’нцӕ киристон доги агъоммӕ мингай ӕнзти размӕ. Скифтӕ ӕма сӕрматтӕ хъӕбӕрхуарӕй кодтонцӕ бӕгӕни, мудӕй фунхтонцӕ ронг, зудтонцӕ сӕни адӕ дӕр. Аци ниуӕзтӕ еугурӕйдӕр нимад адтӕнцӕ табуйагбӕл, ӕма се ‘донуг исуадзунӕн кенӕ айдагъ зӕрдидзӕбӕхӕн ниуазӕн нӕ адтӕй. Уӕди рӕстӕги адӕм ниуӕзтӕй пайда кодтонцӕ ӕстӕн хатт, бӕрӕгбони рӕстӕг, ниуазӕн раттун ба хъӕбӕр кадгин адтӕй. Рагон бердзейнаг историк Геродот финсуй, зӕгъгӕ, скифти алли зилди разамонгутӕ анз еу хатт цӕттӕ кодтонцӕ сӕни ниуазӕнтӕ, сӕ исесуни барӕ ба адтӕй, тугъди будури ка фескъуӕлхтӕй, айдагъдӕр еци ӕфсӕддонтӕн.

Нарти эпос ниуӕзти равзурд федарӕй бӕттуй уӕларви хӕццӕ. Хецӕн кадӕнгӕ нин куд игъосун кӕнуй, уотемӕй бӕгӕни зӕнхӕмӕ ӕрхъӕрдтӕй Хуцауи минӕвар зӕрбатуги фӕрци; ронги дорин ӕма ӕртӕ мудамӕзтемӕй Хуцаумӕ ковуй Нарти ӕфсийнӕ Сатана, ӕма ӕ кувд кӕддӕриддӕр барст ӕй. Ӕнӕнгъӕлти менеуӕгӕй эпос хайгин кӕнуй бӕгӕний (къумӕли) кӕхцӕ Уацамонги: тугъдон е ’скъуӕлхтдзийнӕдти туххӕй рӕститӕ дзоруй, зӕгъгӕ, уӕд кӕхцӕ ӕхуӕдӕг ӕхе исесуй ӕма бӕгъатӕри цъухи размӕ бацӕуй, сайӕн дзубандитӕмӕ ба ӕ бунатӕй змӕлгӕ дӕр нӕ кӕнуй.

Нарти кадӕнгитӕ ‘вдесунцӕ, ӕ сӕр сӕрмӕ ка хӕссуй, тугъди будури ӕхсарӕ равдесун ка зонуй, силгоймагӕн кадӕ ка кӕнуй, ӕ губунбӕл хуӕцун ка фӕразуй, ниуӕзтӕй бӕрцӕ ка зонуй, уӕхӕн адӕми. Фингӕбӕл бадгӕй, Нарти бӕгъатӕртӕ ӕнӕгъдаудзийнадӕй се ’фсармӕ некӕд фесафтонцӕ: хе уорамун зудтонцӕ ӕма ниуазгӕ кодтонцӕ ездонӕй, гагидӕуттӕ уадзгӕй. Знӕгтӕ берӕ хӕттити гъавтонцӕ Нарти гуппурсарти барасуг кӕнун ӕма сӕ уой фӕсте рамарун, фал син сӕ еци фудвӕндӕ исӕнхӕст кӕнун сӕ бон некӕд бацӕй. Ӕрвонгӕй байзайуни туххӕй Нартӕ пайда кодтонцӕ аллихузон мадзӕлттӕй. Зӕгъӕн, Урузмӕг, знаги хӕдзари бадгӕй, ӕ кӕрци медӕгӕй бакӕнуй, Сатана ин ке равардта, еци ервӕзунгӕнӕг хӕтӕл: ниуӕзтӕ си уадзуй, е ба гобанбӕл кӕлуй ӕма уоми гъаруй.

Нӕ рагфидтӕлтӕн сӕ цӕрӕн бунӕттӕ хуӕнхбӕстӕмӕ ӕййевгӕ ку рауадӕнцӕ, уӕд еци зин фадуӕтти дӕр  сӕ зӕрдӕ нӕ исӕййивтонцӕ ниуӕзтӕй бӕрцӕ зонуни ӕгъдаубӕл; фидӕй-фуртмӕ цудӕй ӕнхӕстгонд, куд сӕ уодварни агъазиау хӕзна, уотӕ,  ӕма ’й фӕлтӕргай идарддӕр хъӕртун кодтонцӕ. Фӕдзӕхст рауӕнти Хуцау ӕма дзиуари ном ирдтонцӕ айдагъ бӕгӕнийӕй кенӕ къумӕлӕй, Фӕндагсари ниуазӕн дӕр хестӕртӕ кӕддӕриддӕр кувтонцӕ сӕр-сӕргӕнагӕ бӕгӕнийӕй. Ӕнӕуой хабӕртти ба адӕм пайда кодтонцӕ, манголти ӕрбампурсти дзамани ке базудтонцӕ, еци арахъӕй. Кувддзаутӕ си сӕхе гъӕуай кодтонцӕ ӕма расуг лӕг фӕууинӕн нӕ адтӕй гъӕунги. Ке зӕгъун ӕй гъӕуй,  уотӕ ма адтӕй уавӕртӕмӕ гӕсгӕ хуӕнхаг хӕдзари мӕгур экономикӕ дӕр: хуари кадавар тиллӕг фадуат нӕ лӕвардта ниуӕзтӕ берӕгӕйттӕй уадзунӕн. Сӕхе фудӕбонӕй ка цардӕй, еци хуӕнхӕгтӕн уӕгъдӕ рӕстӕг нӕ адтӕй, ӕма ниуӕзти гъуддаги се ’фсармӕ нӕ иронх кодтонцӕ, фидтӕлти кадӕ дӕлӕмӕ нӕ уагътонцӕ.

Кавказӕгти цард ка ‘ртаста, еци немуцаг бӕлццон Вольдемар Пфафф 1869 анзи  финста: «Еумӕ райсгӕй, ирӕнттӕ ‘нцӕ ӕрвонг адӕм. Аллибон сӕ карз ниуӕзтӕ нӕ гъӕуй». Ахургонд куд бафеппайдта, уотемӕй Алагири изди-цинки заводи хецӕуттӕ бунӕттон цӕргути, ниуӕзтӕбӕл ӕхцул ке нӕ адтӕнцӕ, уой туххӕй кустмӕ истонцӕ разӕнгардӕй.

Терки облӕсти Дзӕуӕгигъӕуи зилди хуӕнхӕгтӕ  XIX ӕноси дуккаг ӕмбеси  барӕ нӕ равардтонцӕ сӕудегергӕнӕгӕн дӕр водкӕ ӕма сӕнӕ кӕми ниуазонцӕ, уӕхӕн уагӕдонӕ гъӕуи медӕгӕ байгон кӕнун. Паддзахи администраци аргъ кодта иристойнӕгти ниуӕзтӕй бӕрцӕ зонуни ӕгъдауӕн. 1870-аг ӕнзти агъоммӕ, уӕдта 1902 анзӕй фӕстӕмӕ ӕ тухи ка адтӕй, еци къазнай сӕни монополи хуӕнхӕгти арахъ уадзуни ӕма бӕгӕни ӕхседуни барӕй нӕ фӕццох кодта, ӕцӕг еци ниуӕзтӕ уӕйӕ кӕнун не ’нгъизтӕй.

Афӕнттӕ цудӕнцӕ, рӕстӕгутӕ сӕхе ӕййивтонцӕ ӕма ӕрвонгдзийнади фидтӕлтиккон мӕсуг минкъийгай ихӕлун байдӕдта. Будурмӕ раледзӕг хуӕнхӕгти материалон уавӕр зингӕ фӕннивӕбӕлдӕр ӕй ӕма хуари уӕлдӕйттӕй сосӕггай уагътонцӕ арахъ, пайда си кодтонцӕ ӕнӕгъӕуаги. Сайтани хуаллаг ӕнцонӕй балхӕнӕн адтӕй къохти, водкӕ ӕма коньяк ба уӕййаг адтӕнцӕ сӕдӕгай тукӕнтти (ХХ ӕноси райдайӕни Дзӕуӕгигъӕуи, Хъизлари, Терки облӕсти ӕндӕр сахарти кустонцӕ водкӕ ӕма сӕни дӕсгай сӕрмагонд кустуӕттӕ).

Раздӕр ӕстӕн хатт, айдагъдӕр ахсгиаг цауи фӕдбӕл бӕгӕни ка ниуазта, еци ӕрвонг цардиуагӕбӕл ӕновуд адӕми зундирахаст  ӕййевун байдӕдта ӕма сабургай се ’ргом хъӕбӕрӕй – хъӕбӕрдӕр ӕздахун байдӕдтонцӕ  карз ниуӕзтӕмӕ.

Уӕхӕнтти туххӕй еу газет «Нӕуӕг цард» (Тифлис) 1907 анзи 13 майи номери финста: «Ири фӕсевӕд расуг кӕнунцӕ, арахъӕн кӕрон нӕййес, сӕ цӕсти лӕг ӕрдо дӕр нӕй, никки ба ма давгӕ дӕр кӕнунцӕ…» Уӕди рӕстӕги иннӕ газет «Терские ведомости» (Дзӕуӕгигъӕу), куд финста, уотемӕй, арахъ ка уагъта ӕма ’й ӕнӕзакъонӕй ка уӕйӕ кодта, еци сӕудегергӕнгути фулдӕр хай адтӕнцӕ рацӕргӕ силгоймӕгтӕ.

Расугдзийнади фидбилизмӕ ӕхсӕнадӕ уазал цӕстӕй некӕд кастӕй. 1915 анзи Иристони гъӕути (Алагири, Киристонгъӕуи, Хумӕллӕги, Елхотти ӕма ӕндӕрти) сходи унаффӕмӕ гӕсгӕ Терки облӕсти ӕфсӕддон губернатор инӕлар Флейшер исӕхгӕдта къазнай сӕнӕуӕйӕгӕнӕн  тукӕнттӕ, уӕдта, хецӕн адӕймӕгути къохти ка адтӕй, уӕхӕн ниуазӕндӕнттӕ дӕр. 96-анздзуд дӕргъӕвсаг Дӕдтиати Джетъеса куд дзурдта, уотемӕй адӕми цӕсти ӕхе ка бафтудта, уӕхӕн ниуӕзтӕуарзагӕ лӕгбӕл хъоди дӕр ма бакӕниуонцӕ. Гъӕуи хестӕртӕ уомӕн ӕ тургъӕмӕ бацӕуиуонцӕ ӕма ин зӕгъиуонцӕ: «Аци бонӕй фӕстӕмӕ махӕй мабал уо, дӕ фонс дӕр мах хӕццӕ мабал хезӕ, дӕхуӕдӕг дӕр нӕ кувдмӕ мабал цо, нӕ хистмӕ дӕр мабал цо, махӕй абонӕй фӕстӕмӕ – хъоди!..» Фиццаг дуйнеуон тугъди дзамани «сор» закъон ка ихалдта, еци фудгӕнгути ба Дзӕуӕгигъӕуи пъӕлицӕ административон ӕгъдауӕй ивар кодта. Зӕгъӕн, 1915 анзи 11 апърели иваргонд ӕрцудӕй, сосӕггай сӕнӕ ка уӕйӕ кодта, уӕхӕн дзолфицӕн кустуати хецау Олисадзе Сергей, цӕргӕ ба кодта Марьинская (нур Маркуси) гъӕунги 2-аг хӕдзари.

Советон хецаудзийнади дзамани карз ниуӕзти нихмӕ тох идарддӕр бӕргӕ цудӕй, фал уоййасӕбӕл ӕнтӕстгин нӕ рауадӕй. Уомӕн ӕвдесӕн – расугдзийнади уедӕгтӕ абони дӕр ма цӕрдуод ӕнцӕ. Фӕдеси гъӕр игъусуй, Байати Гаппо 1920 анзи ке ниффинста, еци рӕнгъити: «Афонӕ ’й балӕдӕрун: нӕ мӕрдтӕн, алли дзиуӕрттӕн арахъ ӕгириддӕр ке нӕ гъӕуй. Мӕрдти дуккаг мард ракӕнӕд еци мард, уӕлиуонтӕй ӕхецӕн арахъ фӕлдесуйнаг ка фӕлгъауй!.. Е ба циуавӕр дзиуарӕ ‘й, уотӕ ка зӕгъуй: «Уарзуй мӕ зӕрдӕ бор фезонӕг, цъӕх арахъ… Зундӕй ӕнхӕст, фӕткӕдӕттӕг ӕхсаргин адӕймаг расугӕй ӕ хӕдзарӕй нӕ рацӕудзӕнӕй!»

Цума, еци курухон лӕг ӕ фурзӕрдристӕй ке загъта, еци фӕдзӕхст балӕдӕрдзинан, зунди хуасӕ нин исуодзӕнӕй? Ӕви… Уогӕ уой фӕдбӕл ма нӕ зӕрди ес нӕ газети хӕстӕгдӕр номертӕй еуеми сӕрмагондӕй ӕрдзубанди кӕнун.