20 апреля 2024

РӔСТУОДӔЙ ЦАРДӔЙ АДӔМИ ФАРНӔН

30.09.2021 | 15:43

ХОЗИТИ Барис

Текъойти Губатæ (Хосироти Бæзай кизгæ) æ кизгæ Анфиси хæццæ.

Иристони зӕнхӕбӕл еу ӕма дууӕ адӕймаги нӕ цардӕй ӕма нӕ куста, сӕ ном, сӕ хуарз гъуддӕгутӕй, сӕ уодти парахат рохсӕй сӕ рӕстӕги нӕ, фал ма сауӕнгӕ сӕ рамӕлӕти фӕсте дӕр адӕми зӕрдити федар бунат ка ниййахӕста, абони дӕр ма ӕхцӕуӕнӕй ке ӕримисунцӕ, уӕхӕнттӕ. Текъойти Генай кизгӕ Анфиси цардвӕндагбӕл ку расагъӕс кӕнун, уӕд мӕмӕ цӕмӕдӕр гӕсгӕ уотӕ фӕккӕсуй, цума аци силгоймаг ӕхе уодӕн цӕрунмӕ нӕ райгурдӕй, фал дзилли фарнӕн содзунмӕ. Царди рӕхисти уӕззау уӕзӕ ӕхе усхъитӕбӕл ка нӕ бавзара, е еске зин дӕр нӕ балӕдӕрдзӕнӕй. Анфисӕ ба хъӕбӕр минкъийӕй байзадӕй седзӕрӕй ӕма раги балӕдӕрдтӕй цардӕн аргъ кӕнун, адӕми нимайун.

Текъойти Анфисӕ 1931 анзи дуйней рохс ку фӕууидта, уӕд ин номӕвӕрӕн кувдтитӕ неке кодта, мадта муггаги хестӕртӕмӕ дӕр хуӕрзӕнгорӕггаг неке уадӕй. Гъома, мӕнӕ нӕ кӕстӕртӕй еу фулдӕр фӕцан, зӕгъгӕ. Уӕдта ном лӕггӕнӕг нӕй, адӕймаг ӕхуӕдӕг ӕхецӕн гъӕуама исном кӕна, – еци гъуди дӕр раги ниффедар ӕй ӕригон кизги зӕрди буни. Ӕ фидӕ Гена, куд берӕ иннӕ иристойнӕгтӕ, уотӕ е дӕр 1913 анзи кустагор рандӕ ‘й Америки Еугонд Штаттӕмӕ ӕма си цалдӕр анзи бакуста. Мулк не ‘скодта, фал уӕддӕр уоми берӕ цидӕр нӕуӕгдзийнӕдтӕ фӕууидта ӕма ку ‘рбаздахтӕй, уӕд сӕ адӕмӕн Задӕлески Нихӕси ку дзурдта, уӕд ибӕл адӕм ходӕгӕй мардӕнцӕ: «Гена Америки фӕгъгъӕла ‘й, зӕгъгӕ». Фал фӕстӕдӕр хуӕдтолгитӕ ӕма аэроплантӕ нӕхемӕ дӕр ку фӕззиндтӕнцӕ, уӕдта Генабӕл нӕ, фал сӕхебӕл ходун райдӕдтонцӕ. Ка ‘й зонуй, ном – Анфисӕ дӕр идард бӕсти уогӕй фегъустайдӕ фидӕ, ӕма кизгӕбӕл ӕхуӕдӕг исӕвардта еци ӕнӕзонгӕ ном.

Фидӕ 1935 анзи ӕнӕнгъӕлӕги ӕрбасӕйгӕ ‘й ӕма цалдӕр боней фӕсте е ‘носон дуйнемӕ рандӕ ‘й… Хӕдзари ӕхсӕз ӕнагъон сабийи седзӕрӕй райзадӕнцӕ сӕ мадӕ Текъойти-Хосироти Губати евгед. Абони дӕр ма Задӕлески имисунцӕ Губати рохс ном. Ӕхе бийнонтӕ марамӕлай къӕбӕрӕй хӕсгӕй, сӕ хӕдзарӕ иуазӕгӕй цох некӕд адтӕй. Некӕд некӕмӕн бавгъау кодта ӕ кӕрдзин ӕма цӕнхӕ, адтӕй рӕдау ӕма бӕркадкъох. Ӕнӕмӕнгӕ, адӕймаги хуӕздӕр менеугутӕ Анфисӕ дӕр ӕ мадӕ Губатӕй райста. Ахурмӕ зӕрдӕргъӕвд кизгӕ изӕригӕнтти ӕ мадӕн лигъстӕ кӕнун байдайидӕ, гъома, цирагъ мин еуминкъий бауадзӕ, мӕ уроктӕ кӕронмӕ исахур кӕнон, зӕгъгӕ. Уотемӕй ӕй фӕндзӕймаг къласӕй ӕвдӕймаг къласмӕ баййивтонцӕ ӕ хуарз ахури фӕрци. Задӕлески айдагъдӕр авд къласи ке адтӕй, уомӕ гӕсгӕ гъӕуи ахурдзаутӕ сӕ ахур раидарддӕр кодтонцӕ Мӕхчески астӕуккаг скъолай. Нуртӕккӕ беретӕй ӕруагӕс дӕр нӕ бауодзӕнӕй, зуймон салд дзабурти Задӕлескӕй Мӕхческӕмӕ сӕ хестӕртӕ скъоламӕ ке цудӕнцӕ, е. Мадта бустӕги ӕфсес дӕр кӕми адтайуонцӕ сӕ губунтӕ.  Еци доги ӕмпъузт ӕма дӕрдгун уӕледарӕсбӕл ходгӕ неке кодта. Сӕ еугурдӕр ӕмхузон мӕгур цард кодтонцӕ, уӕдта ӕ фонс ка рауӕйӕ кӕнидӕ ӕма ӕхца кӕмӕ фӕззиннидӕ, е дӕр кӕми ци балхӕдтайдӕ? Тукӕнтти дӕр хъумац балхӕнунмӕ кӕми адтӕй. Гъе уотемӕй рагъомбӕл, ракизгӕ ‘й Анфисӕ дӕр.

Хъӕбӕр ӕй фӕндадтӕй актрисӕ исун, ами нӕхемӕ ци театралон къуар цӕттӕ кодтонцӕ Мӕскумӕ рарветунмӕ, уони хӕццӕ ӕнтӕстгинӕй исӕнхӕст кодта исфӕлдистадон конкурси домӕнтӕ, байзадӕнцӕ ма ин фӕлварӕнтӕ. Уони дӕр ӕнӕкъулумпийӕй ке ратдзӕнӕй, уобӕл ӕгириддӕр дузӕрдуг нӕ кодта ӕригон кизгӕ, ӕма еци игъӕлдзӕгӕй ӕ цийни хабӕртти хӕццӕ Задӕлескӕмӕ нихъхъӕрдтӕй. Хӕдзари ӕ хабӕрттӕ ку ракодта, уӕд ӕнӕгъӕнӕ синхи уоститӕ Губатӕмӕ карз ниллӕудтӕнцӕ, дӕ кизгӕ фесӕфдзӕнӕй, зӕгъгӕ, ма ‘й рауадзӕ! Уоййадӕбӕл Анфиси аййевадон надбӕл стъӕлфӕ ӕвӕрд ӕрцудӕй. Ци гӕнӕн ма адтӕй кизгӕн, мади карз загъдбӕл дууӕ зӕгъӕн нӕййес. Ӕма ахур кӕнунмӕ бацудӕй нӕхе педагогон институти химион-биологон факультетмӕ, фал ин си еунӕг анзӕй ӕндӕр ахур кӕнун нӕ бантӕстӕй. Ӕ кӕстӕр ӕнсувӕр рӕугути незӕй фӕссӕйгӕ ‘й ӕма уомӕ кӕсун гъудӕй. Уотемӕй бабӕй Анфисӕ ами дӕр ӕ ахур ниууагъта ӕма гъӕумӕ ӕрӕздахтӕй.

Анфисæ æ фурт Витали æма уой цардæмбал Луизи хæццæ.

Ӕнӕгъӕнӕ анз фӕббадтӕй е ‘нсувӕри рази ӕма куддӕр лӕхъуӕн ӕхебӕл фӕххуӕстӕй, уотӕ ба Анфисӕ ӕ ахур раидарддӕр кодта, фал аци хатт ба Назрани техникуми фонси дохтирбӕл. Е адтӕй 1956 анзи. Назрани базонгӕ ‘й Колити Олеги хӕццӕ, е дӕр ахур кодта инженербӕл ӕма минкъий фӕстӕдӕр сӕ цард байеу кодтонцӕ. Райгурдӕй син кизгӕ ӕма биццеу. Райдайӕни бӕргӕ амондгун цард кодтонцӕ дууӕ ӕригон уоди, фал дууӕ анзей фӕсте, ӕвӕдзи, сӕ дзубанди кӕрӕдзебӕл нӕбал исбадтӕй ӕма рахецӕн ӕнцӕ. Анфисӕ фӕстӕмӕ ӕ цӕгатмӕ ку ‘здахтӕй ӕ дууӕ сувӕллоней хӕццӕ, уӕд ӕй хуарз лӕдӕрдтӕй, федӕнмӕ ӕ рази ци берӕ ӕвзарӕнтӕбӕл ӕмбӕлдзӕнӕй, уой, фал уӕддӕр цийфӕнди зинӕй дӕр исфӕндӕ кодта ӕ ахур кӕронмӕ рахъӕртун кӕнун.

Техникум каст фӕууни фӕсте, косун райдӕдта Дигорай Цӕголи-фурти номбӕл совхози хутӕдарӕн ферми фонси дохтирӕй. Цийфӕнди хуарз сӕмӕ кӕд кастӕнцӕ ӕ цӕгати, уӕддӕр мади зӕрдӕ лӕдӕрдтӕй, еске фӕсдуӕртти сувӕллӕнттӕ гъомбӕл кӕнун зин ке ‘й, уой. Ӕма 1964 анзи, ӕ цӕгат Ӕхсӕрисӕрмӕ ку раййивтонцӕ сӕ цӕрӕнбунат, уӕд е дӕр балхӕдта ӕ цӕгатӕй еу гъӕунгӕ уӕлдӕр  ӕрдӕгарӕзт хӕдзарӕгонд. Нӕдӕр ибӕл пъолтӕ адтӕй, нӕдӕр си пец, уотемӕйти си цардӕнцӕ мадӕ ӕма дууӕ сабийи. Цийфӕнди ку уа, уӕддӕр си хе къӕсӕрӕн аргъ нӕййес. Нур ӕ сувӕллӕнттӕ интернати нӕбал рахауӕ-бахауӕ кӕндзӕнӕнцӕ, ӕхе цӕстдарди буни уодзӕнӕнцӕ, уотемӕйти Дигорай ӕ куст ниууагъта ӕма Ӕхсӕрисӕри косун райдӕдта колхози рӕнгъон косӕгӕй.

Нартихуар, кенӕ сӕкӕри къумбул ӕхсӕдунти иннетӕ еу гектар кӕми ӕхсастонцӕ, уоми Анфисӕ ба ӕхсаста ӕртӕ гектари, кӕд мӕ сувӕллӕнттӕ стонг ӕма бӕгънӕг нӕ уиуонцӕ, зӕгъгӕ. Фал колхози дӕр цӕйбӕрцӕ гъӕуама фистайуонцӕ мизд – къапеккитӕ. Уотемӕйти гъомбӕл кодта ӕ цӕуӕт Анфисӕ, ефстагмӕ нӕуӕг дзаумӕутти, ахиддӕр ба адӕми бузурти. Фал ӕ къохтӕ ка ӕруадзуй, еци адӕмӕй нӕ адтӕй Анфисӕ. Чиколай Ленини номбӕл колхози разамунд исфӕндӕ кодтонцӕ гъӕуӕй Ӕхсӕрисӕри ‘хсӕн хутӕдарӕн фермӕ исаразун, цӕмӕй син агъаз кӕна фидӕй пълан ӕнхӕст кӕнунӕн. Исӕвардтонцӕ си кедӕр сӕргълӕууӕгӕй, ӕртӕ анзи рацудӕй, ӕфтуйӕггӕгтӕ ба нӕййес. Уӕд ферми хецауӕй исӕвардтонцӕ Анфиси ӕма анзи фӕсте фермӕ равардта, ӕнгъӕлмӕ кӕмӕ кастӕнцӕ, уомӕй дууӕ хатти фулдӕр пайда. Иристони, ӕвӕдзи, уӕхӕн колхоз ӕма совхоз нӕбал байзадӕй, Анфиси фӕлтӕрддзийнадӕ фӕууинунмӕ кӕцӕй нӕ цудӕнцӕ.

Анфисæ æ косæн бунати.

Текъойти Анфиси ӕ хуарз кусти туххӕй исӕвзурстонцӕ 1972 анзи СЦКП-й Цӕгат Иристони обкоми иуонгӕй. Еу инней фӕдбӕл исахид ӕнцӕ майдантӕ, Кади гӕгъӕдитӕ. Анфисӕ алкӕддӕр адтӕй коммунист – зӕрди фӕндонӕй. Партий Ирӕфи райкоми размӕ фарста ку ислӕудтӕй, Ӕхсӕрисӕри гъӕусовети сӕрдарӕй ке иснисан кӕнӕн, уӕд, цума дзубандигонд адтӕнцӕ, уотӕ сӕ еугурдӕр радзурдтонцӕ Текъойти Анфиси кандидатури фарс. Е адтӕй 1973 анзи.

Еци бӕрнон кусти цард еу ӕма дууӕ хатти нӕ рауурста Анфиси ӕ ӕгъатир цӕлхити буни, ӕ зӕрдӕ раги исахур ӕй зиндзийнӕдтӕбӕл, тӕрсгӕ некӕд нецӕмӕй фӕккодта. Фал аци хатт цидӕр ӕнахур тас бацудӕй ӕ уоди. Ӕма куд нӕ? Еу гъуддаг ӕй фонси хӕццӕ косун, ӕндӕр гъуддаг ба адӕм ӕнцӕ. Цал адӕймаги цӕруй гъӕубӕсти, уал уагӕвӕрди син ес. Цӕргӕ ба еци ӕнзти Ӕхсӕрисӕри кодта 86 хӕдзари, 500 адӕймагемӕй фулдӕр, уӕдта ма Кӕлухи гъӕуи дӕр 15 хӕдзари. Кӕлух дӕр Ӕхсӕрисӕри гъӕусоветмӕ хаудтӕй. Тӕккӕ фиццаг Анфисӕ байевдалдӕй ӕма ӕрӕмбурд кодта Ӕхсӕрисӕри хестӕр нӕлгоймӕгти ӕма син балӕдӕрун кодта: «Ӕз силгоймаг дӕн, ӕнӕ сумах агъазӕй мӕн бон нӕдӕр косун, нӕдӕр ба ести исаразун бауодзӕнӕй ӕма уи корӕг дӕн, цӕмӕй мӕ фарсмӕ уайтӕ».

Гъӕуи ци лухкӕнуйнаг фарстатӕ адтӕй, уони исӕнхӕст кӕнуни туххӕй си алкӕмӕн дӕр арӕзт ӕрцудӕй, куститӕмӕ ӕ цӕстӕ ка дардтайдӕ, уӕхӕн сӕрмагонд къамистӕ. Уоми ба адтӕнцӕ гъӕуи тӕккӕ дзурддзӕугӕдӕр ӕма нимаддӕр нӕлгоймӕгтӕ ӕма силгоймӕгтӕ. Ӕма куст цудӕй размӕ, еумӕйаг хъауритӕй, ӕмунаффӕй, ӕмзундӕй.

Анфисӕ зӕрдӕй ристӕй алли гъуддагбӕл дӕр, сугъдӕй ӕхуӕдӕг, уӕдта разӕнгард кодта иннети дӕр. Хаттӕй-хатт ӕ зӕрдӕй уотӕ батухсидӕ ӕма уой бунати беретӕ сӕ хуссӕнӕй истгӕ дӕр не ‘скодтайуонцӕ, фал аци силгоймаг, ӕ гъуддаг ӕрдӕгбӕл ка ниууадза, уонӕй нӕ адтӕй. Цирагъау фӕссугъдӕй, ци адӕми ӕууӕнки бацудӕй, уонӕн.

Гъӕу еци рӕстӕг адтӕй хъӕбӕр ӕдзӕллаг уавӕри. Цӕхгӕрмӕ гъӕунгти фулдӕр хатт хуӕдтолгӕн рацӕуӕн дӕр нӕ адтӕй цъифӕй. Ӕнӕуой дӕр гъӕу цъифдзаст рауӕн ӕвӕрд ӕй. Цалдӕр хатти Анфисӕ фарста ӕрӕвардта партий райкоми размӕ, фал бабӕй гъуддаг зӕрдӕвӕрӕн дзубандитӕй рахецӕн уидӕ. Еууӕхӕни ба районмӕ ӕмбурдмӕ ӕрцудӕй СЦКП-й Цӕгат Иристони обкоми уӕди фиццаг секретарь Хъӕбӕлоти Билар. Ӕмбурди адтӕнцӕ райони гъӕусоветти еугур сӕрдартӕ дӕр. Сӕйраг радзубандий фӕсте дзурди барӕ ракурдта Секери гъӕусовети сӕрдар ӕма загъта: «Ауал анзи косун сӕрдарӕй ӕма мӕ гъӕуккӕгтӕ дон фӕккурдтонцӕ ӕма дон-донгӕнтӕ рамардӕнцӕ. Нӕййес гъӕуи фагӕ дон». Уой фӕсте ӕмбурди дзурди барӕ ракурдта Анфисӕ ӕма загъта: «Цӕрӕнбонти некӕд некӕмӕ бахицӕ кодтон, фал абони ба хицӕй мӕлун Секери гъӕусовети сӕрдармӕ. Уомӕн бӕргӕ рамардӕнцӕ, дон-дон ка кодта, етӕ, фал ма мӕнӕн ба ӕгас ӕнцӕ ӕма сӕ дон гъӕуй, Ӕхсӕрисӕри ба гъӕунгти фулдӕр кърӕнттӕ косгӕ дӕр нӕ кӕнунцӕ».

Хъӕбӕлой-фурт лӕмбунӕг байгъуста Анфиси радзубандимӕ, уӕдта ӕхе разилдта райкоми фиццаг секретарь Хайманти Гермӕнмӕ ӕма ‘й бафарста, фӕстаг анз, дан, ӕхца радех кодтонцӕ Ӕхсӕрисӕри ирӕзтӕн, зӕгъгӕ. Куд рабӕрӕг ӕй, уотемӕй фӕстаг анз нӕ, фал фӕстаг авд анзи еунӕг сом дӕр нӕ. Хъӕбӕлой-фурти бардзурдмӕ гӕсгӕ Ӕхсӕрисӕрӕн радех кодтонцӕ фӕрӕзнитӕ ӕма гъӕуи гъӕунгтӕ сӕ хузӕ раййивтонцӕ, мадта дони хӕтӕлтӕ дӕр нӕугутӕй ӕййивд ӕрцудӕнцӕ ӕма алли хӕдзарӕн дӕр фадуат фӕцӕй ниуазуни дон сӕ тургъитӕмӕ бауадзунӕн. Уой размӕ ба дон хастонцӕ гъӕунгӕй.

Ралӕудтӕй 1975 анз.  Устур Фидибӕстон тугъди ӕ цард нивондӕн ка ‘рхаста нӕ рохс федӕни сӕрбӕлтау, уонӕн сӕ ном иссерунӕн гъӕубӕсти исӕвӕрун гъудӕй Уӕлахези 30 анзей бонмӕ циртдзӕвӕн. Еци рӕстӕг ма тугъди ветерантӕй беретӕ адтӕнцӕ цардӕгас. Гъо, цӕйбӕрцӕ арфитӕ исӕмбалдӕй Анфисӕбӕл, е зин зӕгъӕн ӕй. Еугӕрдӕр циртдзӕвӕн ӕвӕрд ӕрцудӕй гъӕуи зингхуст тугъдонтӕн, уӕд ӕ фалӕнбулай гъудӕй парк исаразун ӕма си бӕлӕстӕ ниййаразун дӕр. Анфисӕн адтӕй хуарз зонгӕ лӕг сӕхе муггагӕй Текъойтӕй. Ӕрмӕст е цардӕй Ассий, куста колхози сӕрдарӕй ӕссон гъӕутӕй еуеми. Анфисӕ нӕ базийнадӕ кодта ӕма гъӕусовети хуӕдтолгӕбӕл ӕ шофер Езети Ӕхсари хӕццӕ уомӕ бамедӕг ӕй, ӕрбаласта цалдӕр хузи бӕлӕстӕ, аразгӕ дӕр сӕ ӕ косгути хӕццӕ сӕхуӕдтӕ кодтонцӕ, фал си еуетӕ ниххуӕстӕнцӕ, иннетӕ ба – нӕ. Ӕма бабӕй нӕуӕгӕй иссудӕй Текъойти Мухарбегмӕ, сахари сӕрмӕ дендрарий хецауӕй куста ӕма уомӕй талатӕ ӕрласта. Абони дӕр ма адӕймаги цӕстӕ рӕвдаунцӕ, Анфиси къохӕй сагъд бӕлӕстӕй ма ка байзадӕй, етӕ. Фӕстӕдӕр ба ма имӕ, ӕ фӕсте ка куста, етӕ бауагътонцӕ «Ӕносон арт» ӕма еци парк ӕй гъӕуи тӕккӕ федауцӕдӕр бунат. Мадта гъӕуи хестӕр кари нӕлгоймӕгтӕй ци зартӕгӕнгути къуар исаразта, уой туххӕй ба ма сауӕнгӕ Центрон газет «Сельская жизнь»-и дӕр финстонцӕ.

Гъӕууон клуби ахид ӕвӕрд цудӕнцӕ ирон пьеситӕ ӕма си Анфисӕ ӕхуӕдӕг ма архайа, уомӕн гӕнӕн нӕ адтӕй. Гъазгӕ ба ӕ роли уӕхӕн ӕцӕг хузи кодта, ӕма ибӕл, зали ка уидӕ, етӕ десӕй мардӕнцӕ. Ӕвӕдзи, кӕддӕр актрисӕ исунмӕ ку гъавта, еци зинги идард стъӕлфӕнтӕ агайдтонцӕ силгоймаги зӕрдӕ.

Гъӕууон клуби сценӕбӕл-еу ести пьесӕ ӕвӕрд ку ӕрцӕуидӕ, уӕд цӕргутӕ ӕд цъелӕ, ӕд мелӕ ӕрбацӕуиуонцӕ уордӕмӕ. Адӕмӕй си къохбагӕнӕн дӕр нӕ уидӕ. Рольти гъазтонцӕ косгутӕ ӕма цӕргутӕ сӕхуӕдтӕ: Бетанти Фрося, Мӕрзойти Фатимӕ, Тауитти Таймураз ӕма ма сауӕнгӕ скъоладзаутӕ дӕр сӕ ахургӕнгути хӕццӕ. Адтӕй уӕхӕн хабар дӕр. Сценӕбӕл гъӕуама адтайдӕ горенгонд ӕма уомӕн ракурдтонцӕ Томайти Васки кауин лолӕ. Цалинмӕ спектакль цудӕй, уӕдмӕ кауи хецау ба дзӕхӕрай дуармӕ гӕсӕй фӕллӕудтӕй, оххай, фонс имӕ ку бацӕуа, зӕгъгӕ.

Анфиси архайд комкоммӕ ӕмбаст адтӕй колхози ӕма скъолай коллективи хӕццӕ. Еу адтӕнцӕ сӕ нисан, сӕ архайд. Мӕнӕ ескӕмӕй зӕгъӕ, Ӕхсӕрисӕри цӕргути ‘хсӕн аци адӕймаг цӕрӕгӕн нӕ бӕзтӕй, зӕгъгӕ, уӕхӕн си зин иссерӕн адтӕй. Зудтонцӕ сӕ уавӕр ӕма ӕмхузонӕй архайдтонцӕ, зӕрдӕй ристӕнцӕ Анфисӕн ӕхе хузӕн гъӕуи аййевдзийнадӕ никки рӕсугъддӕр искӕнунбӕл.

Адтӕй уӕхӕн хабар дӕр. Ӕхсӕрисӕри гъӕунгти дзӕвгарӕ рӕстӕг нӕ сугъдӕнцӕ электрон цирӕгътӕ. Зӕрӕндти гъудӕй нӕугутӕй баййевун. Адтӕй сӕмӕ еугур гъӕугӕ фӕрӕзнитӕ дӕр, фал райони электрон хизӕги косгути хецауи ӕгириддӕр Ӕхсӕрисӕрмӕ нӕ евдалдӕй. Уӕд Анфисӕ фӕдздзурдта Социалистон Фӕллойни Бӕгъатӕр Боллоти Полиймӕ (ӕ комкоммӕ цардӕй) ӕма ин бафӕдзахста: «Ӕз кустмӕ фӕццӕун, фал ду райони электрон хизӕги хецаумӕ мӕнӕ нӕхе телефонӕй бадзорун кӕнӕ ӕма ин ӕцӕг хузӕй зӕгъдзӕнӕ, нӕ гъӕусовети сӕрдар Текъойти Анфисӕ фӕззиан ӕй, гъӕунгти ба еунӕг цирагъ дӕр нӕ содзуй ӕма махӕн ци кӕнгӕ ‘й? Анфисӕ куд бафӕдзахста, Полий уотӕ бакодта.

Анфисæ æ мадæ Губати, æ кæстæртæ Витали æма Зæири, уæдта е ‘нсувæри фурт Романи (бадуй рахесæрдигæй Губати гъæбеси) хæццæ.

Дууӕ сахатти рацудӕй, уотемӕй дин Анфиси хӕдзари дуармӕ электрон хизӕги дууӕ хуӕдтолги фӕллӕудтӕнцӕ ӕма сӕ хецау, ӕ къохи устур сурх къохмӕрзӕн, иннетӕ ӕ фӕсте, уотемӕй тӕфирфӕс кӕнунмӕ бараст ӕнцӕ. Тургъи ку неке разиндтӕй, уӕд Полиймӕ баурдуг ӕнцӕ, уӕд мард кӕми ӕй, зӕгъгӕ.

– Нӕ мӕрдтӕ, уӕлмӕрдти, ӕгӕсти ба рохс гъӕуй ӕма мӕ уодӕгасӕй ду абони Чиколамӕ нӕбал рандӕ уодзӕнӕ, цалинмӕ нӕ гъӕунги цирӕгътӕ  исаразай, уӕдмӕ.

– Гъома мин уӕддӕр уӕ гъӕуихецауи фӕууинун кӕнайтӕ, ӕцӕгӕйдӕр мард ӕй, ӕви ӕгас, – ниллӕудтӕй бабӕй электронхизӕгти хецау.

– Изӕри ‘й цирагъи рохсмӕ фӕууиндзӕнӕ, хийнӕйдзаг худт бакодта Анфиси синхаг уосӕ Мӕрзойти Раханат. Цубур дзурдӕй, изӕрмӕ гъӕуи гъӕунгти рохс тӕмӕнтӕ калдта.

Устур Фидибæстон тугъди рæстæг æхсæрисæрккæгтæй æ Райгурæн бæсти сæрбæлтау ка фæммард æй, уонæн Анфиси хъæппæресæй æвæрд æрцудæй номерæн циртдзæвæн.

Анфисӕ ӕ цӕрӕнбунат Заводи поселокмӕ ӕййевунвӕндӕ ку искодта, еци хабар гъӕубӕстӕ ку базудтонцӕ, уӕд хъӕбӕр бахъонц кодтонцӕ, нӕ сӕ фӕндадтӕй, цӕмӕй се ‘хсӕнӕй рацудайдӕ, е. Гъо, хатгай кедӕрти хӕццӕ хилӕ дӕр рауидӕ, кӕмӕдӕр зустӕй дӕр исдзоридӕ, фал мӕнӕ ескӕмӕ фудзӕрдӕ бадара, зӕгъгӕ, еци рахастӕн ба си бунат некӕд адтӕй.

Уӕлдай ӕновуддӕр ба ибӕл адтӕнцӕ кӕстӕр фӕлтӕр. Еухатт имӕ цалдӕремӕй сӕ гъаст бахастонцӕ, фӕсгъӕу нӕ футболӕй, кенӕ волейболӕй гъазун нӕ уадзуй еу лӕг, – мӕ фустӕ, дан, мин тӕрсун кӕнетӕ, зӕгъгӕ. Еци хестӕрмӕ Анфисӕ фӕдздзурдта ӕма ин аййевӕй балӕдӕрун кодта, фустӕй сабийтӕ хестӕр ке ‘нцӕ ӕма сӕ некӕдбал батардта еци фӕзуатмӕ.

Бийнонти ‘хсӕн кунӕг хилтӕ нӕ рауайидӕ ӕма уӕддӕр сӕ гъаст хастонцӕ Анфисӕмӕ силгоймӕгтӕ. Еунӕг лӕг дӕр имӕ фӕстӕмӕ ӕхе некӕд рахадта. Боллоти Полий ӕма Гобати Аминӕт гириз дӕр кодтонцӕ: «Анфисӕ, зӕгъгӕ, ӕхе лӕги хӕццӕ цӕрун нӕ бафӕразта, адӕми лӕгтӕн ба зундамонӕг ӕй».

Уой фӕсте гъӕумӕ ку ниццӕуидӕ Анфисӕ, уӕд ибӕл адӕм уотӕ ӕхсицгонӕй исӕмбӕлиуонцӕ ӕд хестӕр, ӕд кӕстӕр ӕма дессаг, уомӕн ӕма зудта алке зӕрдӕмӕ дӕр дӕгъӕл иссерун. Анфисӕ уӕлдай кадгиндӕр адтӕй ӕ цӕгат Текъойти муггаги ‘хсӕн дӕр, уӕлдай уарзт, уӕлдай аргъ ин кодтонцӕ. Цалинмӕ ма ӕ бон ӕ къӕхтӕбӕл лӕуунгъон адтӕй, уӕдмӕ син ӕгъдау лӕвардта ӕхуӕдӕг дӕр.

Анфисӕ ӕ гъӕубӕстӕ уойбӕрцӕ уарзта ӕма адзали сӕйгӕ ку фӕцӕй, уӕд фӕдздзурдта ӕ фурт Виталимӕ ӕма ин фӕдзӕхсгӕ дӕр уотӕ бакодта: «Мӕ фуркъа (уотӕ ‘й хонидӕ боцдӕрӕн), ӕносмӕ нӕ цӕрдзӕнӕн, ӕма ести ку кӕнон, уӕд мӕ мӕ уарзон гъӕуи уӕлмӕрдти байвӕрдзӕнӕ, Ӕхсӕрисӕрмӕ мӕ фӕлласдзӕнӕ».

– Дӕ бон, дӕ хъаурӕ  ци адтӕй, уой син ӕнӕвгъауӕй фӕллӕвардтай, дӕхебӕл некӕд байаурстай ӕма син дӕ хъиамӕттӕ, дӕ хуӕрзтӕ хӕлар уӕнтӕ. Дӕхе бийнонтӕмӕ дӕ евдӕлгӕ дӕр некӕд кодта, ӕма ма мӕрдти дӕр хецӕн рауӕнти гъӕуама уӕн? Неци зӕрдӕ дин ӕвӕрун, уомӕй.

Анфисӕ ку рамардӕй, уӕд ӕ фурт, фиццагидӕр, ӕ мади фарсмӕ бунат ниууадзун кодта ӕхецӕн.

Адӕм адӕймагӕн ци кадӕ ӕма аргъ фӕккӕнунцӕ, е ӕ зиани бони рабӕрӕг уй. Хъӕбӕр ӕнӕуагӕ берӕ адӕмтӕ ӕрцудӕй Анфиси зианмӕ, зӕрдӕй ин рохсаг загътонцӕ. Е ба дзорӕг ӕй, Текъойти Анфисӕ ӕ цард хуӕрздзӕгъӕли ке нӕ рарвиста, фал ӕй адӕмӕн ке иснивонд кодта, уобӕл…

Уӕхӕн ӕнкъарӕнтӕ, ӕууӕлтӕ ӕма менеугути фӕрци Анфисӕ исгъомбӕл кодта хуӕрзӕгъдаугин кӕстӕртӕ – Витали ӕма Зӕири. Колити Витали ӕй игъустгонд финсӕг ӕнӕгъӕнӕ Иристони медӕгӕ дӕр. Е ‘сӕвзурдӕй фӕстӕмӕ косуй журнал «Ирӕф»-и редакций. Нуртӕккӕ ӕй сӕйраг редактори хуӕдӕййевӕг. Ниффинста къуар поэтикон ӕма прозаикон киунуги. Исгъомбӕл кодта фондз кизги: Людӕ, Альбинӕ, Зӕирӕ, Зӕлинӕ ӕма Рохсани. Нури уӕнгӕ ‘й ӕхсӕз хатти баба: Аслӕнбег, Камиллӕ, Хетӕг, Арвид, Геуӕрги ӕма Миленӕ. Фӕстегӕй си нӕ райзадӕй ӕ хуӕрӕ Зӕирӕ дӕр. Хуриати муггагӕн исгъомбӕл кодта цуппар биццеуи (Олег, Рамазан, Геуӕрги, Давид) ӕма еу кизгӕ (Регинӕ). Анфисӕн ӕ хъӕболти хъӕболти хъӕболтӕ дӕр еу уони бӕрцӕ ӕнцӕ.

Мӕ дзубандий кӕрони мӕ ӕрхӕссун фӕндуй, Витали ӕ мадӕбӕл ци номерӕнтӕ ниффинста, уонӕй еу:

НИЙЙЕРӔГМӔ

Ӕнӕкӕрон ӕрхуйнадӕ
Зӕрди фарсбӕл ниццӕг ӕй.
Аизӕр бабӕй, мӕ Мадӕ,
Имисун дӕу, нӕуӕгӕй.
 
Дӕ хъиамӕттӕ, дӕ зинбӕнттӕ
Ке нӕ бадӕн хатунгъон,
Ӕлвасуй мӕ еци бӕттӕн,
Ӕхсинуй мӕ рист фӕсмон.
 
Ӕносмӕ ми раидард дӕ,
Мӕ зӕрдтаг ӕма мӕ нифс…
Ӕтт, ци берӕ мин фӕццардтӕ, –
Ци ӕдзардӕй ба цӕуис…

 * * *

Редакцийӕй. ТЕКЪОЙТИ Анфиси туххӕй ӕрмӕг айразмӕ мухургонд ӕрцудӕй газет «Рӕстдзинад»-и. Ӕма ни нӕ газеткӕсгутӕй кадӕртӕ ракурдтонцӕ, цӕмӕй мухургонд ӕрцӕуа мах газети дӕр – уадзӕ ӕма аци хъиамӕтгун силгоймаги нӕ Дигори дзиллӕй ӕй арфиагӕй ка зудта, етӕ ‘й еума хатт ӕримисонцӕ, ка ‘й нӕ зудта, етӕ ба ин бӕлвурддӕрӕй базононцӕ ӕ цардвӕндаги хабӕрттӕ. Ӕма син сӕ курдиадӕ исӕнхӕст кодтан.