23 апреля 2024

СОМИГЪОН

20.11.2021 | 14:11

Хъодзати Ӕхсар ӕма Ӕгъузарти Саукуйӕн нӕ Исфӕлдесӕгӕй, ӕвӕдзи, уотӕ нивондгонд адтӕй, ӕма сӕ карни нӕдтӕ ӕмвӕрстӕ райеудагъ ӕнцӕ. Уарзон синхонтӕй дӕр рацардӕнцӕ, уӕдта исфӕлдистадон архайди дӕр ӕмцӕдесон адтӕнцӕ.

Саукуй, гъулӕггагӕн, 2013 анзи сентябри рацох ӕй ӕ уӕлзӕнхон цардӕй. Нур ба ӕ размӕ се ‘носон дуйнемӕ банӕхстӕр ӕй Хъодзати Ӕхсар… Ӕма, ӕруагӕс ни кӕнуй, кӕрӕдзей хӕццӕ исӕмбӕлдзӕнӕнцӕ дзенети уодӕнцойнӕдӕр рауӕни…

Мӕнӕ дӕлдӕр ци ӕрмӕг бакӕсдзинайтӕ, уой Саукуй ниффинста, Ӕхсарбӕл дӕс ӕртинсӕй анзи ку исӕнхӕст ӕй, уӕд уой фӕдбӕл. Неци ӕййивддзийнӕдтӕ имӕ хӕссӕн – уадзӕ ӕма, куд финст ӕрцудӕнцӕ, уотемӕй райгъусӕнтӕ, уомӕн ӕма Ӕхсар дӕр ӕма Саукуй дӕр нӕ зӕрдити ӕнцӕ ӕма ӕносмӕ дӕр уодзӕнӕнцӕ цардӕгас…

 

Ӕ фидӕ Мӕхӕмӕт Ӕхсарӕн цӕмӕ бӕлдтӕй, уой рохс зӕрдӕй ӕ хӕццӕ ӕнӕстуф дзенетмӕ фӕххаста. Раги кӕддӕр, поэти ниййергутӕ Кӕсӕг– Балхъари горӕт Терки ку цардӕнцӕ, уӕд сӕ еу хатт бабӕрӕг кодтан. Нард фингӕбӕл дзӕбӕх ку фӕббадтан ӕма мӕмӕ дзурди барӕ ку ӕрхаудтӕй, уӕд загътон:

– Дӕ фуртӕй сӕрустур уо, Мӕхӕмӕт. Ӕхсар раст лӕгӕй цӕруй Дзӕуӕгигъӕуи, дӕ берӕ хъиамӕттӕ нӕ фӕдздзӕгъӕл ӕнцӕ. Синхонӕн дӕр, ӕмбалӕн дӕр – ӕцӕг лӕг.

Мӕхӕмӕт неци исдзурдта, ӕ цӕсгонбӕл медбилхудт фӕззиндтӕй ӕма гъосӕй лӕудтӕй. Фингӕй ку исистадан, нӕхстӕрбӕл ку иссан, уӕд мӕ размӕ ӕрбацудӕй, еуварсмӕ мӕ ракодта ӕма сабур гъӕлӕси уагӕй уотӕ:

– Раст лӕгӕй цӕруй ке загътай, е мӕ зӕрдӕмӕ фӕццудӕй.  Хуарз финсӕг ӕй, зӕгъгӕ, нӕ загътай, искурдиадӕгин поэт иннӕ уӕхӕн, фал раст лӕг! Уомӕй бӕрзонддӕр ӕвӕрд мӕмӕ неци ес – раст лӕг. Райгурӕ ӕма дӕ цард раст лӕгӕй бакайӕ – уомӕй устурдӕр амондмӕ куд ма бӕлла уодгоймаг. Ӕма кӕд биццеуӕй уотӕ гъуди кӕнис, уӕд мӕ зӕрдӕмӕ дӕ дзурдтӕй ци рохс ӕрбакалдӕй, уомӕй ду дӕр хайгин уо!

Уӕдӕй нурмӕ берӕ рӕстӕг райевгъудӕй. Уӕди биццеу Хъодзати Ӕхсарбӕл абони дӕс ӕма ӕртинсӕй анзи исӕнхӕст ӕй, ӕ фидӕй фӕззӕронддӕр ӕй. Фал нӕ фӕззӕронд ӕй еу гъуддаг: ӕвзонгӕй, ӕригонӕй  куд раст адтӕй, ӕ кари бонмӕ дӕр уотемӕй байзадӕй. Ӕ кӕдзос зӕрдӕ нур дӕр ӕхседарфау цӕфсуй, рохс кӕнуй дзиллити зӕрдити талингӕ къумтӕ, ӕ уадзимисти ирдӕй зиннунцӕ – ӕ гъезӕмӕрттӕ ӕма цийнитӕ, ӕ ухеритӕ ӕма медхъурдохӕнтӕ, ӕ рист уоди ӕрхун ӕма ӕ мӕтъӕл медбилти худт. Поэти зӕрдӕ дӕр фиди морӕй фулдӕр нӕй, фал си цӕйбӕрцӕ гъарӕнгитӕ, цӕйбӕрцӕ игъӕлдзӕгдзийнадӕ, катайтӕ ӕма ӕнкъарддзийнадӕ римӕхст ӕрцудӕй, е адӕймаги деси ӕфтауй. Деси ӕфтауй, Ӕхсар алкӕбӕл дӕр куд хъӕртуй, алке зинбӕл дӕр зӕрдӕй куд фӕрресуй ӕма ӕ рист ӕ хурфи дзӕвгарӕ рӕстӕг куд фӕххӕссуй, еци ӕнахур медкатай. Ӕ финсти сайдӕй неци ес, еугурӕйдӕр ӕфсарӕй, уоди рӕбуйнаг уедӕгтӕй, ӕнкъарӕнтӕй финст ӕрцӕунцӕ, ӕма куд гъӕрзуй, куд фӕккӕуй, е идардмӕ дӕр фегъусуй, уой ӕнкъаруй адӕймаги зунд, ӕстӕфуй ин ӕ уоди уӕлдай дзӕхст, ӕ содзгӕ рист, ӕ содзгӕ уарзт.

Ӕвӕдзи, ӕцӕг поэт иннетӕй уомӕн хецӕн кӕнуй ӕма ӕ устурзӕрдӕ ресагӕдӕр ке ӕй, уарзагӕдӕр ке ӕй, ӕ еубӕстон адӕмбӕл фулдӕр ке сагъӕс кӕнуй, сӕ уодаист гъӕр син хуӕздӕр ке игъосуй, идардмӕ сӕ ке лӕдӕруй, е.

Цӕйбӕрцӕ зонун Хъодзати поэти, алкӕддӕр фӕууй ӕнкъард ӕма сагъӕсӕй идзаг, цума адӕми мӕтӕ еугурӕйдӕр уобӕл ӕнцайуй, е ’стур уаргъ ин е хӕссуй.

Куд мадзора зиннуй, уотӕ царди нӕй: зонуй ходун дӕр, гъазун дӕр, ӕмгӕртти ӕхсӕн арахъ баниуазун дӕр, адӕймаги зӕрдӕмӕ никкӕсун дӕр, цубурӕй ӕй ку зӕгъӕн, уӕдта, ке ‘хсӕн цӕруй, уони цардӕй цӕрун. Фараст анзи еу хӕдзари фӕццардан, нӕ зиан дӕр, нӕ цийнӕ дӕр еумӕйаг адтӕй, ӕма ӕз уӕхӕн Ӕхсар нӕ зонун, е кӕмӕн  нӕ бакӕстӕреуӕг кодта, уой хъиамӕтӕй хайгин ка нӕ фӕцӕй. Адтӕй уӕхӕн хабар дӕр. Нӕ тургъи зиан уогӕй, хисти фингӕбӕл идзаг ка равардтайдӕ, уӕхӕн кӕстӕр нӕ фӕцӕй. Уӕд Ӕхсар цайдан райста, урдуг ислӕудтӕй ӕма син сӕ ниуазӕнтӕ арахъӕй идзаг кодта. Иристони устурдӕр поэттӕй еу, зиангинтӕн, ӕрцӕуӕг адӕмӕн еци хузи  ӕгъдау ке лӕвардта, е кедӕрти зӕрдӕмӕ нӕ фӕццудӕй, ӕма ибӕл гъаст бахастонцӕ  партий обкоммӕ. Цӕйбӕрцӕдӕр рӕстӕг ку рацудӕй, уӕд имӕ  фӕдздзурдта «гаузмӕ» идеологий секретарь. Ӕвӕдзи имӕ гъӕрӕй дзорун нӕ бандиудта, фал ин нидӕн гъӕлӕси уагӕй, уотӕ бакодта: «Гъаст дӕбӕл ӕрбацудӕй. Ӕруагӕс дӕр ми нӕ кӕнуй, фал, дан, ду, Иристони хуӕздӕр поэт, арахъӕйдзаг цайдан дӕ къохмӕ райстай, бадти адӕмӕн ниуазӕнтӕй рӕнгъитӕ уагътай». Ӕхсар ӕй идарддӕр дзорун нӕбал бауагъта: «Ӕма ди цӕмӕннӕ ӕруагӕс кӕнуй, гӕрр, ирон лӕг ку дӕ, ирон лӕг ба кӕддӕриддӕр ӕ зини сахат ӕ синхагбӕл ку банцойнӕ кӕнуй. Урдуг лӕудтӕн – гъо, уӕдта ма никкидӕр лӕудзӕнӕн. Ӕз уомӕй сӕрустур дӕн!» «Коммунисти ном ку хӕссис, нуртӕккӕ ба карз ниуӕзти нихмӕ  тох ку цӕуй, дӕу ба ӕхсӕнади ӕгъдау ихалгӕ ку фӕууидтонцӕ…» Ӕхсар мӕстгунӕй исистадӕй: «Кӕд нӕ фидтӕлти ӕгъдау растбӕл нӕ нимайис, уӕд мӕнӕн аци уати неци кустаг ес», – загъта е, ӕма ’й дзоргӕ ниууагъта. Айдагъ уомӕй дӕр бӕрӕг ӕй, Хъодзати поэтӕн, ци уодисконд,  куд ӕгъдаугин ӕй, ци зӕрдиуагӕ ес, е. Козбаудзийнадӕй е ’сӕфт уинуй, хецауадӕн балигъстӕ кӕнун – ӕ цӕсти синдзӕ. Кӕд абони уӕнгӕ адӕмон поэти ном дӕр уомӕн нӕ хӕссуй, Къостай премий аккаг дӕр уомӕн нӕй? Нӕмттӕ райсунбӕл е ’нгарӕ финсгутӕ хӕлӕф ку кодтонцӕ, уӕд сӕмӕ Ӕхсар ба еуварсӕй кастӕй ӕма ӕ меднимӕр дзурдта: «Гъо, мӕгурдӕйрӕгтӕ, еци номбӕл ку фӕххуӕст уайтӕ, уӕд хуӕздӕр финсун райдайдзинайтӕ, уӕ искурдиадӕбӕл фулдӕр бафтуйдзӕнӕй?» Ӕз ба мӕхецӕн уотӕ фӕгъгъуди кӕнун: «Ӕвӕдзи, Къоста абони ку цӕридӕ, уӕд ин  ӕхсини лӕгтӕ ӕхе номбӕл преми дӕр нӕ радтиуонцӕ, мах рӕстӕги финсӕг нӕй, нӕ гъудибӕл арази нӕй, зӕгъгӕ. Раги дӕр, нур дӕр, царди айдӕнӕ -гъолӕнттӕ, тӕппитӕ, нӕ зӕнхӕ – ӕнӕраст гъуддӕгутӕй – ӕмидзаг».

ХЪОДЗАТИ Æхсар, уæдта е ‘мбал финсгутæ ХОДИ Камал (галеуæрдигæй) æма ЦÆРУКЪАТИ Валоди (рахесæрдигæй) æригон киунугæкæсгути хæццæ фембæлди.

Ӕма еци ӕнӕраст гъуддӕгутӕбӕл – ӕ тох адӕмон поэт (ӕндӕр ӕй куд исхундӕ уа?) Хъодзати Ӕхсарӕн.

Поэти ном ка фӕххӕссуй, е алкӕд поэт нӕ фӕууй. Ӕ зунд дӕр, ӕ искурдиадӕ дӕр уойбӕрцӕ нӕ фӕккӕрдунцӕ, фал имӕ уӕддӕр адӕм ба еци номӕй фӕдздзорунцӕ ӕма уомӕй ӕ суйни сӕрбӕл бӕрзонддӕр фӕххуӕцуй. Ӕхсарӕн еци ном ӕ дӕсниадӕ ӕй, мади губунӕй ӕй ӕ хӕццӕ рахаста ӕма ибӕл ӕ зӕрдӕ еу усмӕ дӕр нӕбал исӕййивта.

Хӕссуй дууӕ номи – Ӕхсар ӕма Поэт. Фиццаг ном ин равардтонцӕ ӕ еубӕстон адӕм, дуккаг ном ба бакуста ӕ зӕрди цӕхӕрӕй, ӕ уоди тӕлӕнӕй – Поэт. Хъодзати Ӕхсар ӕма Поэт рӕсугъд бадунцӕ кӕрӕдзебӕл, рӕсугъд федаунцӕ ӕма дуйней фарнӕ Иристонӕн уӕхӕн амонд раттӕд, еци дууӕ номемӕй нӕ адӕм ӕностӕмӕ сомигъон куд уонцӕ!