26 апреля 2024

ТАУРӔХЪТӔГӔНӔГ

29.03.2022 | 12:19

МÆРЗОЙТИ Сергей (1927-2009), ахургæнæг, публицист

Иристони зӕронддӕр гъӕутӕй еу – Фӕснӕл – ӕрбунат кодта Дигоргоми Уорсхонхи бунмӕ арф ӕма гӕвзукк будури. Урух арвӕй дӕр имӕ айдагъдӕр галдзарми асӕ гӕбазӕ ӕрхаудтӕй. Аллирдигӕй ӕхгӕд ӕй бӕгънӕг фӕхстӕ ӕма къӕдзӕхтӕй. Коми иннӕ гъӕути хӕццӕ баст адтӕй нарӕг къахнӕдтӕй, ӕгӕр мӕгур имӕ галуӕрдунӕй дӕр ӕдасӕй бацӕуӕн нӕ адтӕй.

Аци минкъий хуӕнхаг гъӕуӕй дзиллити ӕхсӕнмӕ берӕ хуарз лӕгтӕ рацудӕй: ахургӕнгутӕ, дохтиртӕ, инженертӕ, юристтӕ ӕма ӕндӕр ӕхсӕнадон бӕрнон косгутӕ. Фӕснӕли райгурдӕй ӕма исгъомбӕл ӕй игъустгонд искурдиадӕгин скульптор Тауасити Сослӕнбег, хъӕбӕр зундгонд ӕнцӕ ӕ берӕ исфӕлдистадон куститӕ, зӕгъӕн: Дзӕуӕгигъӕуи Къостай ӕма сахар Уфай Башкирий национ бӕгъатӕр Салават Юлаевӕн ци циртдзӕвӕнтӕ ӕвӕрд ӕрцудӕнцӕ, етӕ.

Фӕснӕйлӕгти сӕйраг архайд адтӕй фонси куст. Мӕгур нӕ цардӕнцӕ. Кӕрдзин сӕхе хъиамӕтӕй амал кодтонцӕ сӕ фагӕ. Адтӕнцӕ иуазӕгуарзон, гъаст нецӕмӕй кодтонцӕ. Фӕснӕйлӕгтӕмӕ кустуарзондзийнадӕй уӕлдай ма адтӕй берӕ ӕндӕр хуарз менеугутӕ. Еугурӕйдӕр сӕрӕн адтӕнцӕ кафунмӕ, зарунмӕ, фӕндурӕй цӕгъдунмӕ.

Мӕ уаци мӕ зӕгъун фӕндуй аци гъӕуккаг искурдиадӕгин зартӕгӕнӕг ӕма кадӕнгитӕгӕнӕг Баликъоти Мухай фурт Аслангерий туххӕй. Райгурдӕй 1882 анзи. Ӕ сувӕллони бонтӕй фӕстӕмӕ ӕнӕзийнадӕй фӕллойнӕ кӕнунӕй уӕлдай ма берӕ бауарзта зарун, кафун ӕма фӕндурӕй цӕгъдун, уӕдта сӕмӕ арӕхсгӕ дӕр хъӕбӕр дӕсни кодта.

Ӕ ниййергутӕ адтӕнцӕ фонсдарагӕ бийнонтӕ. Слангери раги райста ӕ къохтӕмӕ фиййауи лӕдзӕг ӕма хизин. Ӕ фонси дзогӕ сехуарафони будурмӕ ку ратӕридӕ, уӕд Уӕллаг бадӕни бӕрзонд дори сӕрӕй райгъусиуонцӕ ӕ уадиндзи зӕлтӕ. Сӕрдигон думгӕ сӕ ӕ базуртӕбӕл хаста идӕрдтӕмӕ, сауӕнгӕ комрӕбун хуасӕ ка карста, еци хуасдзаути къуӕртти уӕнгӕ дӕр. Етӕ сӕ кӕрдун, цит, ниууадзиуонцӕ ӕма цӕмӕдесӕй игъосиуонцӕ дессаги зӕлланггӕнагӕ зӕлтӕмӕ.

Гъо, фал Слангерий искурдиадӕ хъӕбӕрдӕр раргом ӕй, гъесинфӕндурӕй цӕгъдун ку райдӕдта, уӕд. Слангерибӕл ӕхсӕрдӕс анзи ку цудӕй, уӕд косун райдӕдта бельгийӕгти ӕрзӕткъахӕн фабрики. 1905-1907-аг ӕнзти ба архайдта Фиццаг уӕрӕсейаг революций змӕлди. Ӕвӕдзи ’й зондзинайтӕ, фӕллойнӕгӕнӕг дзиллити еци исистадӕй ӕ нисанеуӕг ци адтӕй, уой исаразун нӕ бантӕстӕй, дӕрӕнгонд ӕрцудӕй паддзахи гӕрзефтонг тухгиндӕрдзийнади фӕрци, ӕ исаразгутӕ ӕма ӕ архайгутӕ ба карз ӕфхуӕрд баййафтонцӕ. Ӕма Слангерий дӕр, цӕмӕй уӕхӕн ӕфхуӕрд ма иссирдтайдӕ, уой туххӕй е ’мбӕлтти хӕццӕ фӕллигъдӕй Америкӕмӕ.

Рӕстӕг цудӕй, ӕнзтӕ ӕййивтонцӕ кӕрӕдзей. Идард ӕцӕгӕлон бӕсти Слангерий базонгӕ ’й ӕхе хузӕн ӕригон итайлаг косӕги хӕццӕ. Е ӕмбесонди рӕсугъд цагъта далафӕндурӕй. Ӕ арӕхстдзийнадӕ нӕ бавгъау кодта Слангерийӕн дӕр. Ахур ӕй кодта, байамудта ин итайлаг мелодитӕ.

Хорискæсæни фарстатæ æртасæг ахургæндти Еугурдуйнеуон конгресси архайгутæ. Разæй (галеуæрдигæй) бадунцæ Баликъоти Аслангерий æма Таутиати Дрис.

Слангерий зӕрдӕмӕ хъӕбӕр фӕццудӕй фабрики уагъд гъесинфӕндур ӕма, ци ӕхцай къапеккитӕ бакуста, уонӕй ӕй балхӕдта. Фӕстӕмӕ райгурӕн бӕстӕмӕ ӕздӕхгӕй, даргъ денгизон надбӕл науи е ’мбӕлтти мӕтъӕл ӕма гъенцъун кӕнун нӕ уагъта… 1913 анзи исӕмбалдӕй фӕстӕмӕ ӕ райгурӕн гъӕубӕл, ӕнхӕст кодта аллихузи куститӕ. Разӕнгардӕй архайдта 1917 анзи революцион цаути дӕр, зонгӕ адтӕй берӕ номдзуд революционерти хӕццӕ. Советон доги еу рӕстӕг адтӕй Фӕснӕли гъӕусовети сӕрдар, будуйрон кустгӕнӕг бригади разамонӕг, фонсдарӕн ферми сӕргълӕууӕг.

Синхбӕсти медӕгӕ, мӕнӕ ӕндӕр хуӕнхаг гъӕутӕй ӕндӕр кӕмидӕр киндзӕхсӕвӕр, кизгӕрвист кӕмӕ уидӕ, уордигӕй сӕрмагонд хонӕг ӕрветиуонцӕ Слангеримӕ, нӕ цийнӕ нин фӕррӕсугъддӕр кӕнӕ, зӕгъгӕ. Ӕма кӕмӕ ӕрбацӕуидӕ, етӕ сӕрустур уиуонцӕ, сӕхецӕн ӕй устур кадӕбӕл нимайиуонцӕ.

Слангери ӕ музыкалон исфӕлдистади фулдӕр ӕргом ӕздахта нӕ адӕми бӕгъатӕр фурттӕбӕл арӕзт кадӕнгитӕ ӕма зартӕ адӕми ’хсӕн парахатдӕр кӕнунмӕ. Хъӕбӕр арӕхстгинӕй ӕнхӕст кодта «Мусакати Мустъафай», «Хъани фурт минкъий Гегки», «Гъуцъунати авд ӕнсувӕрей» ӕма берӕ ӕндӕр кадӕнгитӕ. Е ’мбал Гусати Хатуй хӕццӕ исаразтонцӕ, Иристони дзиллӕй беретӕ Америкӕмӕ ӕхца косунмӕ ӕнӕбари ке цудӕнцӕ, уой туххӕй дӕр зар. Уоми бавдистонцӕ еци амондагоргутӕн сӕ уӕззау царди хузтӕ, сӕ бийнонтӕбӕл куд мӕтӕ кодтонцӕ, еци ӕнкъарӕнтӕ.

«Хъани фурт минкъий Гегки», зӕгъгӕ, кадӕнги дзубанди цӕуй Стур Дигорӕбӕл гурдзиаг къниаз Гезей-ӕлдар хъалон куд ӕрӕвардта ӕма ӕ нихмӕ Гегкий разамундӕй стурдигойрӕгтӕ ци карз тох исаразтонцӕ, уой фӕдбӕл. Гегки еци тугъди фӕцӕй мӕлӕтдзаг цӕф. Ӕ зӕронд мадӕ ӕма ӕ нӕуӕгхунд цардӕмбал Хъала тегъӕбӕл еунӕгӕй байзадӕнцӕ, фал Стур Дигори ба фӕййервӕзун кодта ӕрцӕуӕг ӕлдари дӕлбарӕй.

Тъӕпӕн Дигори дӕс гъӕуей цӕргутӕн алли анз дӕр 1 Майи устур бӕрӕгбон уидӕ Мӕхчески. Ами ӕрӕмбурд уиуонцӕ берӕ адӕм. Исаразиуонцӕ бӕхбӕлбадгути догъ, ӕндӕр аллихузон еристӕ, уӕдта кафунӕй, зарунӕй, фӕндурӕй цӕгъдунӕй дӕр дӕснидӕрти исбӕлвурд кӕниуонцӕ. Ами дӕр Слангери е ’рдхуард Легкойти Заури хӕццӕ сӕ далафӕндурти цагъдмӕ, зартӕмӕ ӕригъосун кӕниуонцӕ еугур дзиллӕ. Еци дууӕ лӕги бӕрӕгбони нӕ ’нцӕ, зӕгъгӕ, уӕд ӕй ӕнхӕстбӕл нӕ нимадтонцӕ адӕм.

БАЛИКЪОТИ Мухай фурт Аслангерий

Слангери ӕма Иристони иннӕ зундгонд кадӕнгӕгӕнӕг Тауасити Дрис берӕ хӕттити архайдтонцӕ нӕ республики хехъӕппӕресадон аййевади ӕркастити, олимпиадити, конкурсти. 1960 анзи архайдта Мӕскуй еугурцӕдесон конкурси, иссӕй лауреат. Рамардӕй 1961 анзи.

Устур Фидибӕстон тугъдмӕ Фӕснӕли цуппӕрдӕс хӕдзаремӕй рандӕнцӕ фондз ӕма инсӕй сахъигурди. Уони хӕццӕ – Слангерий ӕртӕ фурти дӕр. Фӕснӕйлаг тугъдонтӕй цуппӕрдӕс нӕбал ӕрӕздахтӕнцӕ гъӕумӕ, сӕ цард равардтонцӕ Райгурӕн бӕсти сӕрбӕлтау. Нӕбал бакъахдзӕф кодта ӕ райгурӕн къӕсӕрбӕл Слангерий фурт Шамил, нӕбал байгъуста ӕ фиди кадӕнгитӕмӕ. Шамили туххӕй ма уой зӕгъун гъӕуй, ӕма Ялти медицинон скъолай ахур кодта, уотемӕй рандӕй 1939 анзи финнти нихмӕ тугъдмӕ, уой фӕсте бафтудӕй Ленингради блокади. Фӕммард ӕй 1945 анзи Литвай зӕнхӕбӕл. Хестӕр лейтенант Баликъой-фуртмӕ адтӕй Фидибӕстон тугъди дууӕ къӕпхӕней ордентӕ, Намуси дууӕ ордени, Сурх Стъалуй орден ӕма берӕ майдантӕ.

Василий ӕма Хъазбег дӕр берӕ лӕгдзийнӕдтӕ бавдистонцӕ цуппар анзей дӕргъи, уомӕн ӕвдесӕн тугъдон хуӕрзеугутӕ – ордентӕ ӕма майдантӕ.

Хуцауи фӕрци Василий ӕма Хъазбег уӕлахездзаутӕй исӕздахтӕнцӕ тугъдӕй, ӕрбундор кодтонцӕ уой фӕсте Беслӕни, сӕ хӕццӕ кӕстӕр ӕнсувӕр Горга дӕр, уотемӕй.

Слангери тугъди рӕстӕги каргун лӕг адтӕй. Фал уӕддӕр фӕскъилдуни дӕр ӕ фӕллойнӕй е ’мгъӕуккӕгти хӕццӕ ӕ бон ци адтӕй, уомӕй ӕхебӕл нӕ аурста, байвӕрӕн бахаста устур Уӕлахезмӕ. Еци ӕнзти куста бӕхти ферми. Цал ӕма цал уӕзласӕн ӕма саргъи бӕхи бацӕттӕ кодта фронтӕн! Уомӕй уӕлдай ма, 1942 анзи Фӕскавказӕй хуӕнхон нӕдтӕбӕл хайуанти рагъбӕл фронтмӕ уӕзӕгтӕ ка хъӕртун кодта, еци сурхӕфсӕддонтӕн цӕттӕ кодта сӕрмагонд къахидарӕс.

Кӕронбӕттӕни ба ма уой зӕгъун гъӕуй, ӕма устур арфиаг гъуддаг исаразта Слангерийӕн ӕ кӕстӕр фурт Горга, ӕ фиди кадӕнгитӕ ӕма зартӕ пластинкӕбӕл финстӕй ке багъӕуай кодта, уомӕй. Ӕма Слангери ӕхуӕдӕг ӕ уӕлзӕнхон цардӕй кӕд раги рахецӕн ӕй, уӕддӕр ӕ зар ӕма фӕндури зӕлтӕ ба абони дӕр ма игъусунцӕ, рӕвдаунцӕ дзилли зӕрдитӕ…