19 апреля 2024

ТУГЪДИ АДТӔЙ ӔХСАРГИН, ХУМӔТӔГ ЦАРДИ – ХУӔРЗӔГЪДАУ…

07.05.2021 | 10:58

Дзæуæгигъæуи Намуси Аллейи ХЪАЛАТИ Семени циртбæл æрæги æвæрд æрцудæй нæуæг циртдзæвæн æ бюсти хæццæ.

Евгъуд ӕноси инсӕйӕймаг ӕнзти Советон хецауадӕ берӕ аллихузон мадзӕлттӕ аразта адӕми цардиуагӕ фӕххуӕздӕр кӕнунӕн. Уӕди дзамани уӕлдай тухстдӕр уавӕрти адтӕнцӕ хуӕнхаг гъӕути цӕргутӕ. Ӕма цӕмӕй фӕххуӕздӕр уонцӕ сӕ царди уавӕртӕ, уой туххӕй ардигон адӕмӕн райдӕдтонцӕ будури зӕнхитӕ иуарун. Кӕмттӕй лигъдӕнцӕ уордӕмӕ ӕма си фӕззиндтӕй нӕуӕг гъӕутӕ. Уонӕй сӕ еу адтӕй Сурх-Дигорӕ, кӕцимӕн бундор ӕвӕрд ӕрцудӕй 1931 анзи.

Фиццаг ка ӕрбундорон ӕй ами, уони хӕццӕ адтӕнцӕ Хъалати Урусхани фурт Дзагей бийнонтӕ дӕр. Раледзӕг адӕм исаразтонцӕ колхоз ӕма ‘й исхудтонцӕ «Хонх». Сӕ гъӕуи еумӕйаг хӕдзаради гъуддӕгути е ‘мгарӕ фӕсевӕди хӕццӕ ӕмархайд кодта Хъалати Дзагей хестӕр фурт Семен дӕр.

Фал уӕдмӕ нӕ Фидибӕстӕбӕл ӕрцудӕй устур бӕлах – ӕрбалӕбурдта нӕмӕ фудӕзнаг. Советон дзиллитӕ еци еузӕрдиуонӕй исистадӕнцӕ немуцаг-фашистон ӕрдонгти нихмӕ тохмӕ. Ӕма Семен дӕр, 1941 анзи дӕсӕймаг октябри, ӕ трактор Секъинати Назирӕти бӕрнӕхсти бакӕнгӕй, рандӕ ‘й Сурх Ӕфсади рӕнгъитӕмӕ.

Куд фӕлтӕрдгун тракторист, уотӕ ‘й, гъай-гъай, танкист исун хъӕбӕр фӕндадтӕй, фал ин нӕ рауадӕй. Уӕдта фронтмӕ дӕр ӕй еци фӕдбӕл нӕ рарвистонцӕ. Бахаудтӕй дӕсӕймаг ӕфсади 1675 хецӕн батальонмӕ, аразтонцӕ знаги нихмӕ федӕрттӕ. Устур ӕнтӕстдзийнӕдтӕ ке бавдиста кусти медӕгӕ, уой туххӕй ин командири номӕй лӕвӕрд ӕрцудӕй Кади гӕгъӕди. Еуцӕйбӕрцӕдӕр рӕстӕги фӕсте ба сӕ рарвистонцӕ Воронежи облӕстмӕ, ами иссӕй 174-аг ӕхсӕг дивизий ӕфсӕддон, ӕ бӕрнӕхсти ин бакодтонцӕ миномет.

Гъе уотемӕй 135-аг ӕхсӕг полкки рӕнгъити фӕццудӕй ӕ тугъдон нӕдтӕбӕл, кӕцитӕ ин фӕцӕнцӕ Прибалтики. Ӕ тугъдон карни хабӕрттӕн сӕ еугурей туххӕй радзоруни равгӕ нин нӕййес, фал си цалдӕр ба ӕримисӕн.

Воронежи рӕбун 1942 анзи сӕрдигон ӕнхъуӕт бӕнтти карз тох райеудагъ ӕй фашистти дивизий нихмӕ. Сурх Ӕфсад разагъди лӕгдзийнадӕ бавдиста, ӕма знаги батардта цӕугӕдон Дони иннӕ билӕмӕ. Семен ци дивизий рӕнгъити адтӕй, е иссӕй 46-аг ӕма ин лӕвӕрд ӕрцудӕй гвардиони ном. Семен дӕр раст гъе уӕд райста ӕ фиццаг тугъдон хуӕрзеуӕг.

Сӕ роти командир Бекмӕрзти Самсони фурт Сергей куд имиста, уотемӕй 1943 анзи 6 октябри изӕрмӕ сахар Невель уӕгъдӕгонд ӕрцудӕй знагӕй. Фал цӕмӕй не ‘фсад ма ниффедар адтайдӕ уоми, уой туххӕй фашисттӕ иннӕ рауӕнтӕй ӕмбурд кодтонцӕ ӕфсӕддон хӕйттӕ.

Мах ӕфсӕдтӕ гъӕуама ӕвдӕймаг октябрмӕ ӕхсӕвӕ бацудайуонцӕ знаги къилдунмӕ ӕма ӕрахӕстайуонцӕ над Невель – Ленинград, цӕмӕй фашисттӕн ледзунӕн фадуат нӕбал адтайдӕ. Нӕ минометтӕй ӕхсгутӕ фехалдтонцӕ знаги цуппӕрдӕс машини ӕд ӕфсӕддонтӕ ӕма хуӕлцӕ. Знагӕн карз нихкъуӕрд дӕтгӕй, устур лӕгдзийнадӕ ке бавдистонцӕ, уой туххӕй айдагъ полкки нӕ, фал минометон роти ӕфсӕддонтӕн дӕр лӕвӕрд ӕрцудӕй ордентӕ ӕма майдантӕ. Хъалай-фурти реубӕл исӕрттивта майдан «Тугъдон ӕскъуӕлхтдзийнади туххӕй», сӕ командир, капитан Бекмӕрзти Сергейӕн ба исаккаг кодтонцӕ Сурх Стъалуй орден.

Тугъдон ӕгъдауӕй арӕхстдзийнадӕ ӕма ӕскъуӕлхтдзийнадӕ Хъалати Семен бавдиста цӕугӕдон Хорнигулӕн Двинай сӕрти бахезуни тугъдтити рӕстӕг. Фиццаг рӕнгъити байервазтӕй Семен цӕугӕдони иннӕ билӕмӕ ӕма цалинмӕ иннӕ ӕфсӕддон хӕйттӕ цудӕнцӕ, уӕдмӕ гвардий хестӕр сержант Хъалай-фурт знӕгтӕн карз нихкъуӕрд лӕвардта е ‘мбӕлтти хӕццӕ. Хӕстӕгмӕ сӕ ӕрбацӕун нӕ уагътонцӕ. Минометти карз ӕхстӕй дӕрӕн кодтонцӕ знаги, сӕхецӕй ба еу тугъдон дӕр нӕ фӕгъгъудӕй. Ӕ размӕ ӕвӕрд ихӕс ӕнтӕстгинӕй ке исӕнхӕст кодта, уой туххӕй Семенӕн 1944 анзи июли мӕйи исаккаг кодтонцӕ Кади ӕртиккаг къӕпхӕни орден. Хуӕнхаг лӕхъуӕн ӕ лӕгдзийнади фӕрци бӕрзонд иста Иристон ӕма гъӕубӕсти кадӕ. Еу къуар мӕйей фӕсте бабӕй бавдиста никки агъазиаудӕр ӕнтӕстдзийнӕдтӕ знаги техникӕ ӕма ӕфсӕдтӕ дӕрӕн кӕнгӕй. Ӕ архайд хъӕбӕр фӕббӕрӕг ӕй не ‘фсӕддон хӕйтти размӕцудбӕл, ӕма уомӕ гӕсгӕ ӕ реубӕл фӕззиндтӕй Кади дуккаг къӕпхӕни орден. Е адтӕй 1944 анзи октябри мӕйи.

Еци анз ноябри мӕйи ба ин лӕвӕрд ӕрцудӕй майдан «За отвагу». Нӕ аурста ӕхебӕл Семен, уотид ӕ гъудий кӕрони дӕр нӕ адтӕй иннети аууони ӕхе римӕхсун. Гъӕуама Уӕлахези хӕццӕ исӕздӕха ӕ райгурӕн гъӕумӕ, ниййергутӕ ӕма гъӕубӕсти размӕ, зӕгъгӕ, гъудий хӕццӕ уодуӕлдайӕй тох кодта.

Латвий зӕнхӕбӕл 1944 анзи 25-29 декабри карз тугъдтити рӕстӕг Семен ниппурхӕ кодта знаги ӕртӕ пулемети ӕд ӕфсӕддонтӕ, уӕдта рамардта инсӕй гитлерони ӕма уой фӕрци исаразта нӕхеуонтӕн размӕ цӕуни фадуат. Ӕнцон кӕми адтӕй еци уазал бӕнтти тохун, фал хонхи зин уавӕри ка исгъомбӕл ӕй, е ӕхсист адтӕй. Хумӕтӕги ин ӕ лӕгдзийнӕдтӕн устур аргъ нӕ кодта Уӕлдӕр командӕкӕнуйнадӕ.

Советон Цӕдеси Сӕйраг Совети Президиуми Указмӕ гӕсгӕ Семенӕн уӕдмӕ лӕвӕрд ӕрцудӕй Кади фиццаг къӕпхӕни орден дӕр. Ӕма еци ӕртӕ ордени нимад цудӕнцӕ Советон Цӕдеси Бӕгъатӕри Сугъзӕрийнӕ стъалуй ӕмрӕнгъӕ.

Сӕрбӕрзонд си адтӕнцӕ ӕ тугъдон ӕмбӕлттӕ дӕр, ӕ алфамбулай ка адтӕй, ӕ еци ӕмзӕнхонтӕ дӕр. Хабӕрттӕ куд нӕ игъустайуонцӕ Иристонмӕ дӕр, гъӕубӕстӕмӕ, бийнонтӕмӕ. Еунӕг анзмӕ дин паддзахадӕ исаккаг кӕнӕд уӕхӕн кадгин хуӕрзеуӕг ӕртӕ хатти, уӕд е куд нӕй устур лӕгдзийнади бӕрӕггӕнӕн?!.

Семен ӕма ӕ хӕццӕ усхъӕй-усхъӕмӕ ка тох кодта, уонӕн сӕ сӕйрагдӕр бӕлдӕ еу адтӕй – знаги ӕхе лӕгӕтмӕ фӕссорун ӕма ‘й уоми ниххорх, ниддӕрӕн кӕнун, Уӕлахез ӕрхӕссун. Семен, ци минометон къуари рӕнгъити тох кодта, уоми ӕхецӕй уӕлдай ма адтӕй дууӕ иристойнаги – Гӕбути Гобе ӕма Гасинти Харитъон, уӕдта узбеккаг Самандар Исламов, украинаг Григорий Зезул.

Кӕрӕдзей лӕдӕрдтӕнцӕ – ӕнӕдзоргӕй, уотид цӕстингасӕй дӕр. Знаги пулеметтӕ фегуппӕг кӕнун ку багъӕуидӕ, уӕд син се ‘хсӕн бунат базонуни туххӕй сӕбӕл хийнӕй рацӕуиуонцӕ: лӕдзӕгбӕл никкӕниуонцӕ каскӕ ӕма ‘й акъоппӕй исдариуонцӕ, цӕмӕй ӕй фашисттӕ фӕууидтайуонцӕ ӕма ‘й ӕрбахстайуонцӕ. Ӕма махонтӕ некӕд фӕррӕдудӕнцӕ: кӕцӕй ӕрбахсиуонцӕ, ецирдӕмӕ уайтӕккӕ фехсиуонцӕ, ӕма син фадуат фӕууидӕ сӕ размӕ ӕвӕрд ихӕс исӕнхӕст кӕнунӕн.

Ӕ сӕрӕндзийнади туххӕй берӕ уарзтонцӕ Семени ӕ командиртӕ дӕр, уомӕн ӕма сӕ некӕд фӕффудевгед кодта. Мӕнӕ куд финста полкки командир: «Хестӕр сержант Хъалати Семен. Хуӕздӕр ӕфсӕддонти фиццаг рӕнгъити цудӕй, ӕхе бавдиста бӕгъатӕр ӕма фӕнзуйнагӕй, ӕ цардбӕл нӕ аурста нӕ Райгурӕн бӕстӕ ӕма адӕми сӕрбӕлтау. Агъазиау лӕгдзийнадӕ бавдиста знаги дӕрӕн кӕнуни гъуддаги. Ӕй берӕ хуӕрзеугути аккаг…»

Тугъдон уӕззау, тогӕй идзаг даргъ нӕдтӕ… Ӕдзӕстхезӕй сӕбӕл фӕццудӕй Хъалай-фурт. Фӕццудӕй сӕбӕл, цалинмӕ цифуддӕр знаг кӕрӕй-кӕронмӕ дӕрӕнгонд не ‘рцудӕй ӕма ралӕудтӕй Уӕлахези Бон, цӕстисугти хӕццӕ устур бӕрӕгбон… Тугъдвӕллад ӕфсӕддонтӕ ӕздӕхунцӕ сӕхемӕ… Фал, Семен ӕ фидиуӕзӕгбӕл исӕмбӕлуни размӕ расабур ӕй Мӕскуй… Куд бӕгъатӕр тугъдон, уотӕ иссӕй Уӕлахези Паради архайӕг. Паради архайуни кадӕ ма ӕрхаудтӕй не ‘мзӕнхонтӕй цалдӕремӕ, кӕцитӕн паддзахадӕ искодта устур аргъ сӕ лӕгдзийнади туххӕй.

Семен гъӕубӕстӕмӕ ку иссудӕй, уӕд ӕ бийнонти цийнӕн кӕрон нӕбал адтӕй. Еци цийнитӕ ин кӕд хъӕбӕр ӕхцӕуӕн адтӕнцӕ, уӕддӕр ӕхецӕн берӕ рӕстӕг не ‘саккаг кодта уонӕй хе рӕвдаунӕн, уолӕфунтӕбӕл нӕ фӕцӕй бӕгъатӕр тугъдон. Цубур рӕстӕги фӕсте ӕ дустӕ бахадта ӕма ӕрлӕудтӕй фӕллойни надбӕл, уомӕн ӕма нӕ фагӕ кодта косӕг къохтӕ. Ӕ къӕхтӕбӕл ислӕуун кӕнун гъудӕй, тугъди фӕсте ихӕлд хӕдзарадӕ. Ӕхебӕл нӕ ауӕрдгӕй фӕллойнӕ кодта Хъалати Семен е ‘мгъӕуккӕгти хӕццӕ.

Ӕ дӕс ӕма ӕртинсӕй анзи цалинмӕ райевгъудӕнцӕ Хъалай-фуртӕн, уӕдмӕ ӕ фӕллойнӕ нӕ ниууагъта. Ӕ тугъдон ӕртӕ цӕфи дӕр куд нӕ бӕрӕг адтайуонцӕ е ‘нӕнездзийнадӕ ӕма хъауритӕбӕл? Фал уӕддӕр цардмӕ ӕ зӕрдӕ рохс кодта, дзӕгъӕли хумӕтӕги ке нӕ никкалдта ӕ тог тугъди будурти, уомӕй.

Семен ӕ фӕсте ниууагъта дзӕбӕх зӕнӕг, алкедӕр си ӕй бунати, фауд ӕрхӕссӕн си некӕмӕ ес. Ӕ сӕр си бӕрзӕндти хаста алкӕддӕр.

Патриотон-гъомбӕладон кусти дӕр Хъалай-фурт еузӕрдиуонӕй архайдта. Ахид уидӕ ахургӕнӕндӕнтти, заводтӕ ӕма ӕндӕр косӕндӕнтти. Ӕмбалдӕй фӕсевӕди хӕццӕ. Ӕ уодӕнцойнӕ ба адтӕнцӕ ӕ цӕуӕти цӕуӕт. Етӕ дӕр сӕ кадгин Бабайӕй адтӕнцӕ сӕрбӕрзонд. Етӕ хуарз лӕдӕрунцӕ, сӕ Баба ци кадӕ искодта, айдагъ муггагӕн, гъӕубӕстӕн нӕ, фал ӕнӕгъӕнӕ Иристонӕн дӕр, уой ӕма архайунцӕ уой хузӕн рӕстуодӕй ӕма кӕдзосзӕрдӕй адӕми ӕхсӕн цӕрунбӕл.


Кӕронбӕттӕни ба ма уой зӕгъуйнаг ан, ӕма Хъалати бӕгъатӕр Семен кӕд абони не ‘хсӕн нӕбал ӕй (ӕ уӕлзӕнхон цардӕй рахецӕн ӕй 1991 анзи), уӕддӕр ӕ рохс ном нӕ дзиллӕй иронх нӕй. Бӕгъатӕр тугъдони ӕносон бунат иссӕй Дзӕуӕгигъӕуи Кади Аллейи, ӕма ин уоми ӕ циртбӕл ӕрӕги ӕвӕрд ӕрцудӕй бюст. Къӕйдорӕй номерӕн фӕйнӕг ӕвӕрд ӕрцудӕй, Дзӕуӕгигъӕуи ци хӕдзари цардӕй, уой фарсбӕл.

 

Ӕрмӕг мухурмӕ бацӕттӕ кодта

Баликъоти Тотраз.