26 апреля 2024

ТУЙГЪАНТИ Батӕрбег. ХАНИФФӔ

13.07.2021 | 15:32

– Мӕнӕ ци талингӕ ӕй! – бадес кодта Ханиффӕ, хуӕнхаг хӕдзари къӕсӕрӕй рахезгӕй ӕма ӕрлӕудтӕй. – Нӕ, фал ӕз лӕууон. Ехх, ӕз ци кӕфтитӕ ӕркодтайнӕ… Ӕнӕ мӕнӕй дӕр си кизгуттӕ фагӕ ес. Хангерий, корун ди ӕма мӕ уадзӕ.

– Райдӕдтай бабӕй? Неци дин си рауайдзӕнӕй, кой дӕр ӕй мабал искӕнӕ, дӕ хуарзӕнхӕй, – ӕ фӕдбӕл райдзаст хӕдзарӕй дзоргӕй рацудӕй ӕригон лӕхъуӕн, ӕ уӕле – сау цохъа. – Дӕ къох мӕмӕ радтӕ… Гъе, уотемӕй цӕудзинан, – ӕргом цийнӕ кодта лӕхъуӕн, кизги цонгбӕл фӕххуӕстӕй ӕма ‘й ӕ фӕдбӕл раскъафта.

Ханиффӕ никъкъӕл-къӕл кодта, ӕ къох дӕр нӕбал фӕууӕгъдӕ кодта, уотемӕй еумӕ рандӕ ’нцӕ.

– Мӕ хӕццӕ цӕмӕй тӕрсис? – бафарста ‘й Хангерий, тургъӕй ку рацудӕнцӕ ӕма, галеуӕрдӕмӕ фӕззелгӕй, гъӕугӕрӕнтти надбӕл ӕлдар Бекмӕрзи хӕдзари ’рдӕмӕ цӕугӕй, уӕд. Еци ӕхсӕвӕ ӕлдар ӕ нӕуӕгигурд фуртӕн кувд кодта.

– Дӕу хӕццӕ нецӕмӕй тӕрсун, – дзуапп ин равардта Ханиффӕ.

– Дӕуӕн уой загъдӕуа! Нӕ, дан, цӕун. Цӕмӕннӕ гъӕуама рацӕуай? Уӕхӕн игъӕлдзӕгдзийнадӕ ӕлдари хӕдзари тагъд рӕстӕг нӕбал уодзӕнӕй!.. Берӕ заманай иуазгутӕ сӕмӕ ӕрцудӕй. Нуртӕккӕ гъазт ӕ тӕккӕ тӕмӕни ӕй. Цӕйбӕрцӕ кизгуттӕ сӕмӕ ес! Алли гъӕутӕй ӕрцудӕнцӕ. Дӕуӕй фӕстӕмӕ еугурӕйдӕр уоми ӕнцӕ… Хъасболатӕн уотӕ зӕгъун: цо ӕма дӕ хуӕри ардӕмӕ ӕрбахонӕ. Ӕндӕр, дан, ма мӕ ци мӕтӕ ес. Цо, дан, ӕй, дӕхуӕдӕг рахонӕ. Ӕма ӕз дӕр фӕттагъд кодтон. Еу рауӕн ма къагъди дӕр исмедӕг дӕн. Ку нӕ бабӕй си ниххауианӕ. Галеуӕрдӕмӕ цӕуӕн.

– Ци мӕйдар ӕхсӕвӕ ‘й, – ӕ дзубанди ин фескъудта Ханиффӕ. – Сауӕнгӕ ма арв дӕр нӕ зиннуй.

– Гъо, гъо, – ӕ дзубанди райвазта Хангерий. – Ӕртӕ анзей размӕ Хъасболати хӕццӕ ард ку бахуардтан ӕма ӕнсувӕртӕ ку загътан, уӕддӕр ма раст ауӕхӕн мӕйдар ӕхсӕвӕ искодта. Хъазахъӕн сӕ бӕхти ӕргъау ратардтан… Рохсӕй нӕ ку раййафтайуонцӕ, уӕд нӕ гъуддаг хуарз нӕ рауадайдӕ. Дууадӕсемӕй уӕлдай нӕ адтӕнцӕ. Ӕма мӕйдари фӕрци райервазтан. Гъӕди къохи нӕбӕл ку ӕртумбул ӕнцӕ, уӕд ма ни еске фӕййервӕздзӕнӕй, уой ӕнгъӕл нӕбал адтан. Кӕрӕдземӕн хуӕрзбон загътан, Хъасболати къохбӕл ӕрхуӕстӕн ӕма ин уотӕ: «Хуӕрзбон уо!» Е дӕр мин мӕ къох нилхъивта ӕма уотӕ бакодта: «Хуӕрзбон, Хангерий, ме ’нсувӕр!» Ме ’нсувӕр, зӕгъгӕ, ку исдзурдта, уӕд мӕ унгӕг зӕрдӕ куд нирризтӕй! Мӕ уод ци бавзурста уомӕн нециуавӕр дзурдтӕй ес радзорӕн. Де ’нсувӕри дин минкъийӕй фӕстӕмӕ уарзун. Ӕма нур е ӕхе гъӕлӕсӕй загъта: ме ’нсувӕр! Мӕ бауӕр ӕнӕгъӕнӕй дӕр нирризтӕй, ӕма ин уотӕ бакодтон: Хъасболат, ӕнсувӕрӕн дин бӕззун, уӕд мӕ мӕлӕтбӕл дӕр арази дӕн.

Ӕ дзиппӕй исиста хъурани минкъий киунугӕ. Хуӕстан ибӕл нӕ къохтӕй, ӕма, ку райервӕзӕн, уӕд еу мадӕй игурд ӕнсувӕрти хузӕн ке цӕрдзинан, уой туххӕй ард бахуардтан. Уотемӕй ни, еске ку рамаронцӕ, уӕд ин иннӕ гъӕуама ӕ тог райса еци сахат, кенӕ ба фӕстӕдӕр. Ардбахуӕрди фӕсте нӕ еугурдӕр дуа исистан ӕма нӕхе ӕрцӕттӕ кодтан хуӕцунмӕ. Карз тох нин байеудагъ ӕй, фал, Хуцауӕн табу, не ’мбӕлттӕй дууемӕй уӕлдай нӕ фӕгъгъудӕй.

Уӕдӕй нурмӕ мӕхе амондгунбӕл нимайун: Хъасболат мин ӕнсувӕр, ду мин – хуӕрӕ, уӕ мадӕ мӕн мадӕ дӕр ӕй. Мӕ зӕронд фидӕ ӕрцардӕй. Мӕрдтӕмӕ цӕунбӕл дӕр, дан, арази дӕн – мӕ фурт еунӕгӕй нӕ байзайдзӕнӕй нӕ фӕсте.

– Мӕнӕн дӕр хъӕбӕр ӕхцӕуӕн ӕй, – загъта Ханиффӕ. – Дӕу ӕма Хъасболати хузӕн хъаурӕгин ӕнсувӕртӕ кӕмӕн ес, уомӕй амондгундӕр ма уодзӕнӕй.

– Гъе, гъе! Ӕгӕр ма ӕппӕлӕ… Мӕнӕ дӕу, нӕ рӕсугъд хуӕри киндзи рарветдзинан, – загъта Хангерий, ӕма ин ӕ къох сабургай ӕрбайста,– ӕма дӕмӕ иуазӕгуати, цит, бауайдзинан…

– Уой кой ма кӕнӕ! – дзорун ӕй нӕбал бауагъта Ханиффӕ.

Хангерий ниххудтӕй ӕма ӕ цуд фӕттагъддӕр кодта, уӕдта ӕвваст фӕллӕудтӕй.

– Ӕнгъӕлдӕн ӕма радзӕгъӕл ан, – загъта лӕхъуӕн. – Ӕгириддӕр нин бахъӕртуни мадзал ку нӕбал ес. Ами фӕллӕууӕ, ӕз ба над райагорон.

Кизги къох исуагъта, еуварсӕрдӕмӕ цалдӕр къахдзӕфи ракодта ӕма мӕйдари ӕрбайсавдӕй.

– Гъей, кӕми дӕн? – фӕгъгъӕр кодта кизгӕ, лӕхъуӕни къахдзӕфти гъӕр нӕуӕгӕй ку райгъуста, уӕд.

– Ӕцӕгӕйдӕр, надӕй радзӕгъӕл ан ӕма будурмӕ рахъӕрдтан. Кӕми дӕ, Ханиффӕ?

– Мӕнӕ дӕн. Ӕма нин нур ци кӕнгӕ ӕй? – бакатай кодта кизгӕ.

– Еуминкъий рахесӕрдӕмӕ бауайӕн, ӕгӕр галеуӕрдӕмӕ фӕцан.

Рахесӕрдӕмӕ се ’ргом исаразтонцӕ, еуминкъий рауадӕнцӕ, минкъий рафӕстеуат ӕнцӕ ӕма бабӕй нӕуӕгӕй рахесӕрдӕмӕ базилдӕнцӕ.

Уӕд рахесӕрдӕмӕ фӕззилдӕнцӕ, уӕд бабӕй галеуӕрдӕмӕ, уотемӕй дзӕвгарӕ рӕстӕг будури фӕррацо-бацо кодтонцӕ.

Уӕдмӕ думгӕ думун райдӕдта. Думгӕ карзӕй-карздӕр кодта. Мегътӕ ӕрбатумбул ӕнцӕ. Арв ферттивта ӕма еуминкъий рӕстӕг фӕррохс кодта фӕсуарунхуз уӕззау мегъти, бунӕй зӕнхӕбӕл ба – кӕдзос лигъз будур, Ханиффи цилле пъолци ӕма рӕсугъд цӕсгон, ӕма хуӕрзконд, федӕрттӕарӕзт Хангерийи.

– Хуӕнхтӕ кӕцирдигӕй ӕнцӕ, уой нӕ рауидтай? – рафарста лӕхъуӕн.

– Нӕ.

– Ӕз дӕр сӕ нӕ рауидтон. Ӕма уӕд, ӕвӕдзи, кенӕ нӕ фӕсте ‘нцӕ, кенӕдта еуварсӕрдигӕй. Ӕма хуӕздӕр уодзӕнӕй, фӕстӕмӕ ку раздӕхӕн, уӕд.

Сӕхуӕдтӕ куд ӕнгъӕл адтӕнцӕ, уомӕ гӕсгӕ, цума сӕ фӕд – фӕд раздахтӕнцӕ, фал бабӕй, еуминкъий фӕстӕдӕр арв ку ферттивта, уӕд хуарзау нӕбал фӕцӕнцӕ ӕма ӕрлӕудтӕнцӕ – ацирдигӕй дӕр хуӕнхтӕ нӕ адтӕй. Арв нигъгъӕр кодта, Ханиффӕ фесхъиудтӕй ӕма Хангериймӕ ӕхе багӕлста. Сӕ цӕсгӕнттӕ ӕма сӕ усхъитӕбӕл фиццаг ставд ӕртӕхтӕ ӕрхаудтӕнцӕ.

– Нимӕт дӕр мӕмӕ ку нӕййес, – загъта Хангерий. – Тагъддӕр цӕуӕн, ӕма кӕд ескумӕ фӕхъхъӕртианӕ. Уарунӕй нӕхе байаууон кӕнун гъӕуй.

Цалдӕр минуттей бӕрцӕ ратъӕбӕртт кодтонцӕ ӕма бабӕй ӕрлӕудтӕнцӕ.

– Агъазиау цӕйдӕрти рӕгъти цума цӕуӕн, уотӕ мӕмӕ кӕсуй, – загъта Хангерий.

Лӕхъуӕн галеуӕрдӕмӕ фӕззилдӕй ӕма ӕхе кизги разӕй фӕккодта.

– Ӕцӕгӕйдӕр уотӕ ‘й! – исдзурдта лӕхъуӕн ӕма ӕрлӕудтӕй. – Мӕнӕ – дорӕй амад фарс… Мӕнӕ ами ба – ӕ бацӕуӕн. Тагъддӕр ардӕмӕ! – фесхуста Ханиффи, уӕдта си ӕхуӕдӕг дӕр фӕммедӕг ӕй.

Еци рӕстӕг уарун ӕ карзи бацудӕй. Арв ферттивта ӕма Хангерий базудта, кумӕ бацудӕнцӕ, еци хӕдзарӕ ци ӕй, уой.

– Ӕвӕдзи, изолмӕ рахъӕрдтан, – загъта лӕхъуӕн.

– Кӕми ан? – рафарста Ханиффӕ, ци адтӕй, уомӕй хъӕбӕрдӕр ӕмрезӕги ризт кодта ӕма Хангерийбӕл ӕхе нилхъивта.

– Зӕронд уӕлмӕрдти, устур зӕппадзи… Фал мацӕмӕй тӕрсӕ…

– Уау! Цӕуӕн ардигӕй тагъддӕр! – ӕ дзубанди ин фескъудта Ханиффӕ. – Тӕрсгӕ кӕнун… Мӕн уӕлмӕрдти ун нӕ фӕндуй.

– Дӕ сӕри зунд фӕццудӕй. Арв ӕма зӕнхӕ кӕрӕдзей ку хуайунцӕ, уӕд кутемӕй цӕуӕн. Игъосис, куд сӕх-сӕх кӕнуй. Ами бангъӕлмӕ кӕсӕн. Мӕнӕ ами фӕстаг фарси рӕбун лигъзгонд дор ес. Уоми бал ӕрбадӕн, – еци дзурдтӕ дзоргӕй Хангерий Ханиффи дормӕ бахудта ӕма ‘й ӕ фарсмӕ исбадун кодта.

Кизгӕ еци ӕмрезӕги ризтӕй ӕма ӕ зир – зиргӕнгӕ бауӕр ниннихаста лӕхъуӕнбӕл, ӕ дууӕ армидзагеми ӕ цӕсгон баримахста, ӕ сӕр ин ӕ реубӕл бауагъта.

– Тӕрсгӕ кӕнун, тӕрсгӕ кӕнун! – нӕбал ӕнцадӕй кизгӕ. – Мӕ уод исхауй, мӕ уод исхауй, Хангерий!

– Нур цӕмӕй тӕрсис, гъӕла сӕр? Айдагъ фӕрстӕй уӕлдай си неци ес, – сабуртӕ ‘й кодта Хангерий, ӕ сӕр ин рӕвдауни сӕрфт кӕнгӕй ӕй рахъури кодта. – Дӕу хӕццӕ нецӕмӕй тӕрсун, ку загътай. Мӕнӕ уӕхемӕ ку бацӕуӕн, уӕд дӕбӕл ходӕгӕй мӕлдзӕнӕн.

Арв ферттивта ӕма бабӕй райгъустӕй арви гъӕр. Ханиффӕ фестъӕлфтӕй, ӕрбатумбул ӕй, къубари асӕ дӕр нӕбал адтӕй. Хангерий бабӕй ӕй никки хъӕбӕрдӕр ӕрбахъури кодта. Аци хатт ӕ цъухӕй еунӕг дзурд дӕр нӕбал исхаудтӕй.

Ӕндегӕй ци цудӕй, е дессаг адтӕй. Думгӕ карзӕй-карздӕр кодта, уотӕ кастӕй, цума арви гъӕрӕй зӕнхӕбӕл цидӕриддӕр ес, етӕ ӕрдзи хъаурӕй ниффӕрккитӕ уодзӕнӕнцӕ.

Мӕлӕтӕй тасдзийнадӕ ниссабур кодта Ханиффи, ӕма сувӕллони хузӕн ӕхе нилхъивта Хангерийбӕл, е ’ригон рӕсугъд бауӕри имонау гъарӕй сугъта. Хангерий ӕй ӕхуӕдӕг дӕр нӕма лӕдӕрдтӕй, аллирдигӕй ибӕл ка ивулдӕй, еци имонау гъарӕй ӕ мондӕгтӕ ке уагъта, уой. Цилле пъолци ке ӕрбалваста, кизги еци гурӕбӕл ӕнӕнгъӕлти ӕ къох ку ӕрхаста, уӕд фестъӕлфтӕй ӕма, цума ести ӕнахур цӕмӕдӕр бавналдта, уотӕ ӕ дууӕ къохи ӕвваст хӕрдмӕ исиста.

– Ци ’рцудӕй? – фӕгъгъӕр ласт Ханиффӕ ӕма фуртӕссӕй лӕхъуӕни усхъитӕмӕ фӕллӕбурдта.

– Неци, неци, – дзуапп равардта Хангерий. – Неци ӕрцудӕй… Айдагъдӕр… Уой корӕг ди дӕн ӕма изолдӕр рабадӕ…

– Нӕ, нӕ! Мӕ бон нӕй… Ма мӕ тӕрсун кӕнӕ… Фуртӕссӕй рамӕлдзӕнӕн, – кӕунгъӕлӕсӕй исдзурдта кизгӕ.

Хангерий ӕруагъта ӕ къохтӕ ӕма ‘й ӕрбахъури кодта, фал бабӕй сӕ уайтӕккӕ фӕстӕмӕ раскъафта. Кизгӕ ӕ гъӕлӕсидзаг ницъцъӕхахст кодта ӕма бабӕй ӕ резгӕ бауӕр лӕхъуӕнбӕл ранихаста.

– Цӕмӕн мӕ тӕрсун кӕнис! – кӕунгъӕлӕсӕй фӕгъгъӕр кодта кизгӕ. – Фуртӕссӕй мӕ уод исхаудзӕнӕй… Ма мӕ тӕрсун кӕнӕ…

Лӕхъуӕн ӕ сӕр ниттилдта ӕма ӕ кеми ӕрцудӕй, нӕуӕгӕй бабӕй ӕй ӕрбахъури кодта ӕма рӕвдаугӕ гъӕлӕсӕй райдӕдта:

– Ма тӕрсӕ, ма тӕрсӕ Ханиффӕ! Ма тӕрсӕ, мӕ уоди гага… – ӕ дзубанди кӕронмӕ цирендӕр кодта ӕма ин къуӕзгӕй ниссӕбар-субур кодта ӕ гъоси:

– Ӕгириддӕр мацӕмӕй тӕрсӕ… Мӕ рази ма тӕрсӕ… нӕ кӕсис, ӕз нецӕмӕй тӕрсун… Ӕз айдагъдӕр мӕхецӕй тӕрсун… мӕхецӕй… Гъо, мӕхецӕй тӕрсун.

Кизгӕ ин дзӕбӕх нӕбал лӕдӕрдтӕй ӕ сусу-бусу дзубанди, фал уобӕл дӕр резӕнгӕ ку бахуӕстӕй ӕма ӕ гӕрц-гӕрцгӕнгӕ къохтӕ ку никъкъӕдзтӕ ‘нцӕ, уӕд ӕхебӕл хуӕцун ӕ бон нӕбал адтӕй.

– А-а! Мадта ду дӕр цӕмӕйдӕр тӕрсис, нӕ? Нӕ мӕ расайдзӕнӕ… Не ’сӕфт ӕрцудӕй, нӕ?

– Лӕхъуӕн ин дзуапп нӕбал равардта, ӕ хъаурӕгин къохтӕй ӕй исиста, ӕ гъӕбеси ӕй ӕрӕвардта ӕма ин ӕ билтӕ ӕма уадӕлттӕбӕл ӕ содзагӕ батӕ никкалдта.

Райдайӕни фӕккуддӕр ӕй Ханиффӕ ӕма нецӕмӕ бал исарӕхстӕй, уӕдта сонтӕй ӕверхъау гъӕр фӕлласта. Ӕ къӕхтӕбӕл ӕрлӕудтӕй ӕма ледзунмӕ гъавта, фал ин Хангерийи къохтӕ ӕ нарӕгастӕу райахӕстонцӕ ӕма бабӕй ӕ гъӕбеси исмедӕг ӕй.

– Ма тӕрсӕ… ма тӕрсӕ… махемӕ рацо, ма тӕрсӕ, – сабур гъӕлӕсӕй дзурдта ӕма дзурдта лӕхъуӕн.

Кизгӕ ӕ цӕнгтӕ лӕхъуӕни усхъитӕмӕ исбуцӕу кодта.

– Исуадзӕ мӕ! – нигъгъӕр кодта кизгӕ. – Ӕз нӕ тӕрсун… нӕбал тӕрсун ӕз… ӕгириддӕр нӕбал тӕрсун… исуадзӕ мӕ… Ӕз ардигӕй цӕугӕ кӕнун… Кенӕ ба ду рандӕ уо… Уадзӕ мӕ мӕхе барӕ…

Фал ӕй лӕхъуӕн нӕ уӕгъдӕ кодта, ӕнӕрлӕугӕй дзурдта ӕма дзурдта:

– Ма тӕрсӕ… ма тӕрсӕ…

Хъаурӕгин лӕхъуӕн ӕма нифссаст кизги ‘хсӕн тох байеудагъ ӕй. Кизгӕ имӕ карз бӕргӕ фӕллӕудтӕй, бӕргӕ ин лигъстӕ кодта, фал ин лӕхъуӕн ӕ дзурдтӕмӕ нӕбал игъуста. Ӕма мӕнӕ ӕвваст Ханиффӕ Хангерийи хъӕма фелваста:

– Еуварс! – фӕгъгъӕр кодта кизгӕ. – Еуварс ралӕууӕ! Кенӕдта дӕ дӕхе хъӕмайӕй марун!

Ӕррай хузӕн ка иссӕй, еци Хангерий кизги дзурдтӕ нецӕмӕ бал дардта, ӕ уӕзӕ ибӕл ӕнӕгъӕнӕй дӕр ӕруагъта ӕма ин ӕ цӕсгонӕн батӕ кодта.

Ханиффӕ бӕрзонд исиста хъӕма ӕма ‘й барӕхуста, ӕма циргъаг фиццаг куддӕр фӕббуцӕу ӕй, уӕдта цидӕр фӕлмӕни еци ӕнцонӕй ниннигъулдӕй.

Хангерий цъухӕй ма исервазтӕй уодесуни гъӕр, еуварс рахаудтӕй, ӕ ревӕд кӕрдбадзи гъӕр ма цалдӕр хатти райгъустӕй, уӕдта ниссабур ӕй.

Ханиффӕ исистадӕй тухуолӕфт кӕнгӕй. Ӕвеппайди ӕ реубӕл рӕуӕг цидӕр исӕмбалдӕй, ӕхуӕдӕг дӕр нӕбал лӕдӕрдтӕй, ӕ хъӕма еуварс куд фентъухта, уой. Фӕккиудтӕй, зӕнхӕмӕ ӕрхаудтӕй ӕма нецибал балӕдӕрдтӕй.


Ӕлдар Бекмӕрзи тургъи, хӕдзари аууон ӕрӕмбурд ӕнцӕ, изӕри гъазтмӕ цӕмӕдесӕй ка кастӕй, нур ба карз уарунбӕл ка цийнӕ кодта, еци ӕригон фӕсевӕд. Аци талинги, аци уарун рӕстӕги, уартӕ будури ци зӕронд ес, уоми устур зӕппадзи къӕсӕрӕй бахезун ка бауӕндидӕ, зӕгъгӕ, сӕмӕ дзубанди рауадӕй. Еу бӕгъӕнбад лӕхъуӕн – ӕ ном хундтӕй Къец загъта: «Ӕз цӕун, айдагъдӕр хӕснӕбӕл».

Равардтонцӕ имӕ ӕвзалуй къӕрт, цӕмӕй зӕппадзи ке адтӕй, уой туххӕй си фӕд ниууадза.

… Ӕма мӕнӕ Къец, ӕ цӕсгон ниффӕлорс ӕй, тухуолӕфт ма кодта, уотемӕй, гъазт кӕми адтӕй еци уати исмедӕг ӕй, нецибал балӕдӕрдтӕй, уотемӕй ӕрхаудтӕй.

Бӕстӕ исхӕлхъой ӕй. Еуетӕ Къеци алфамбулай ӕрбамбурд ӕнцӕ ӕма архайдтонцӕ, цӕмӕй ӕ кеми ӕрцӕуа уобӕл. Иннетӕ фелвастонцӕ, лӕхъуӕни къохӕй ци хъӕма ӕрхаудтӕй, уой ӕма имӕ цӕмӕдесӕй ракӕсӕ-бакӕсӕ кодтонцӕ. Хъӕма еу къохӕй иннемӕ лӕвардтонцӕ.

– Е Хангерийи хъӕма ӕй! – райгъустӕй Хъасболати гъӕлӕс. – Мӕнӕ ибӕл – тоги фӕдтӕ! – исдзурдта е ӕма дуари ‘рдӕмӕ фӕцӕй.

Нӕлгоймӕгтӕй си кадӕриддӕр адтӕй, етӕ ӕ фӕдбӕл рауадӕнцӕ, уати райзадӕнцӕ тухстхузӕй кизгуттӕ.

Уарун банцадӕй, фал ма уӕддӕр талингӕ адтӕй, зӕнхӕ ниллӕхъери ӕй. Цалдӕр рауӕнемӕй райгъустӕй фӕдесонти къӕхти гъӕр. Еуетӕ лигъдӕнцӕ ӕлдари бӕхдӕнттӕмӕ – уоми саргъӕвӕрдӕй лӕудтӕнцӕ сӕ бӕхтӕ, иннетӕ ба фӕммедӕг ӕнцӕ иуазӕгуатмӕ ӕма раскъафтонцӕ сӕ хуӕцӕнгӕрзтӕ. Хъасболат фӕммедӕг ӕй ка исхӕлхъой ӕй, еци мийнасӕгӕнӕг адӕми астӕумӕ. Ӕма цалинмӕ е ’хсаргард ӕма топп агурдта, цалинмӕ ин бӕхдонӕй ӕ бӕхи ластонцӕ, уӕдмӕ Къеци ӕ кеми ӕрцӕун кодтонцӕ.

– Лӕхъуӕн ӕхемӕ ӕрцудӕй? – рафарста Хъасболат, иуазӕгуатӕй ку рауадӕй, уӕд.

Къеци ин ӕ размӕ ӕрбахудтонцӕ. Тургъӕ ниррохс ӕй, сӕ бӕхтӕбӕл раздӕр ка рабадтӕй, еци ӕригон лӕхъуӕнтӕмӕ ци цирӕгътӕ равардтонцӕ, уонӕй.

– Хъӕма кӕцӕй ӕрбахастай? – рафарста Хъасболат биццеуи.

– Кадӕр мӕбӕл ӕй зӕронд зӕппадзӕй рахста, – дзуапп равардта Къец.

Хъасболат ӕнӕ ести исдзоргӕй ӕхе цӕхгӕрмӕ фӕззилдта биццеуи разӕй, ӕ бӕхбӕл фӕббадтӕй ӕма фӕтътъӕбӕртт ласта. Ӕ фӕдбӕл ниххӕррӕт кодтонцӕ цирагъхӕссӕг бӕхгинтӕ.

Ханиффӕ ӕ кеми ку ‘рцудӕй, уӕд фӕууидта зӕппадз ке ниррохс ӕй, уой, ӕ алливарс ба дуйней адӕм. Ӕ медбунати рабадтӕй ӕма ракӕсӕ – бакӕсӕ кодта. Кӕми ӕй ӕма ци бакодта уой, дзӕбӕх нӕма ӕрлӕдӕрдтӕй. Фал мӕнӕ фӕкомкоммӕ ӕй Хъасболатмӕ, рафӕсмардта е ’нсувӕри ӕма еци усми ӕ зӕрдӕбӕл ӕрбалӕудтӕнцӕ, ци ‘рцудӕй, етӕ. Ӕ цӕсгон ӕ къохтӕй фехгӕдта ӕма нидздзиназта.

– Ӕндӕмӕ ӕй радаветӕ, уӕлдӕфмӕ! – исдзурдта кадӕр.

Ӕ къӕхтӕбӕл ӕй ислӕуун кодтонцӕ, сӕ дӕллагисти ӕй фӕккодтонцӕ, уотемӕй ӕй рахудтонцӕ.

Зӕппадзӕй ку рахизтӕй, уӕд Ханиффӕ рагъӕуай кодта, Хангерийи мард кӕми лӕудтайдӕ уордӕмӕ, ӕма си рауидта айдагъдӕр тоги фӕдтӕ.

Хангерий разиндтӕй зӕппадзи рази, хъанӕй лӕудтӕй.

– Ци ’рцудӕй ами? – рафарста Хъасболат ӕ хуӕри.

Кизгӕ ӕ цӕсгон ӕ дууӕ армитъӕпӕнемӕй рамбарзта ӕма бабӕй никкудтӕй.

– Мӕ хуӕрӕ, зӕгъӕ, ами ци ’рцудӕй? Ка ‘й рамардта? – бафарста бабӕй Хъасболат. – Ме ’мбали тог райсун мӕнмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсуй, е ди иронх ма уӕд.

Ханиффӕ еци дзурдтӕ ку райгъуста, уӕд ӕ кӕунӕй фӕгъгъос ӕй ӕма е ’нсувӕрмӕ ӕдзинӕг никкастӕй.

– Хъасболат! – федар гъӕлӕсӕй райдӕдта дзорун кизгӕ. – Ӕ тог дӕуӕн есгӕ ‘й. Ӕруагӕс ми кӕнуй, дӕ ардбахуӕрд ке исӕнхӕст кӕндзӕнӕ ӕма де ’мбали тог ке райсдзӕнӕ. Ӕруагӕс ми кӕнуй, цӕрӕнбонти мӕнгардӕй фӕццӕрун дӕ сӕрмӕ ке не ’рхӕсдзӕнӕ.

– Дуккаг хатт Хуцауи рази соми кӕнун, кенӕ ин ӕ тог райсдзӕнӕн, кенӕ ба мӕрдтӕмӕ бацӕудзӕнӕн. Зӕгъӕ мин, ка ‘й рамардта? – ӕ дзубанди ин фескъудта Хъасболат.

– Ӕз ӕй рамардтон, – загъта Ханиффӕ. – Цӕвӕ мӕ! Дӕ дзурд исӕнхӕст кӕнӕ. Ӕхсгӕ!

– Цӕй фӕдбӕл ӕй рамардтай? – бафарста Хъасболат.

– Е мӕхе гъуддаг ӕй… Ӕхсгӕ…

– Зӕгъӕ, цӕй туххӕй?

Ханиффӕ нигъгъос ӕй.

– Бафхуардта мӕ… Гъӕуама мӕ фӕхходуйнаг кодтайдӕ…

Еци рӕстӕг райгъустӕй Хангерийи нӕтун.

– Ӕгас ма ‘й, ӕгас ма ‘й, – райгъустӕй адӕми ‘хсӕнӕй.

– Ӕ уод есуй, – загъта, Хангериймӕ ка ниггубур кодта ӕхе, е.

– Игъосис? Ӕ уод есуй, – исдзурдта бабӕй Ханиффӕ е ’нсувӕрмӕ. – Ду гъӕуама мӕн рамарай, гъӕуама мӕ рамарай… Фехсӕ мӕ!

Хъасболат ӕ галеу къох е ’хсаргардбӕл ӕруагъта сӕргубурӕй ӕма сабур лӕудтӕй.

Иннӕ адӕм дӕр ӕнӕдзоргӕй лӕудтӕнцӕ.

Айдагъдӕр гъостӕбӕл рауайидӕ думги рӕуӕг сӕбар-субур.

Ӕрӕгиау Хъасболат ӕ сӕрбӕл исхуӕстӕй. Кизгӕ дӕр ниффӕлуорс ӕй, уотемӕй сабур лӕудтӕй.

– Ханиффӕ! – лӕмбунӕгӕй райдӕдта дзорун Хъасболат. – Ард ке хӕццӕ бахуардтон, мӕ еци ӕнсувӕри мин ду нӕ рамардтай. Ӕ нӕрӕмон тог дӕумӕ, мӕ хуӕрӕмӕ ку рафунхтӕй, еци усмӕй фӕстӕмӕ ме ’мбалӕй мӕ къохтӕ бахснадтон…

Хангерий ӕ къохтӕ зӕнхӕмӕ фӕббуцӕу кӕнгӕй, ӕхе раргъувта:

– Мӕлун, – кӕдзос гъӕлӕсӕй загъта Хангерий. – Ханиффӕ!.. Боз ди дӕн. Арфӕ дин кӕнун, ке мӕ рамардтай, уой туххӕй. Ниххатир мин кӕнӕ, Ханиффӕ! Ниххатир мин кӕнӕ ду дӕр, Хъасболат!.. Уӕхӕн сирд разиндзӕнӕн… уой мӕхуӕдӕг дӕр нӕ зудтон…

Ханиффӕ ӕ дӕллагистӕбӕл ин ка хуӕстӕй, уони райеуварс кодта ӕма ӕ размӕ ӕ уӕргутӕбӕл ӕрбадтӕй.

– Уӕ, мӕгур Хангерий, – рӕвдаугӕ гъӕлӕсӕй загъта кизгӕ, ӕ дууӕ къохемӕй ин ӕ къох исиста ӕма ин ӕ цӕститӕмӕ никкастӕй. – Нур бабӕй нӕуӕгӕй ду ме ’нсувӕр дӕ. Зонун ӕй, дӕхебӕл фӕххуӕцун дӕ бон нӕ бацӕй… Нӕлгоймаг дӕ… Нур ду нӕбал дӕ… Нӕбал дӕ, нӕбал дӕ… Ду дӕ фиццагидӕр Хангерий … мӕ хъазар, мӕ бӕгъатӕр ӕнсувӕр.

– Арфӕ дин кӕнун, арфӕ… сабур гъӕлӕсиуагӕй ма исдзурдта Хангерий. – Ду рамардтай, мӕ бауӕри ка бацудӕй, еци сирди. Берӕгъ уни бӕсти… мӕ еу бони цард дӕр нӕ гъӕуй…

Карз ниннӕтгӕй, уӕлгоммӕ рахаудтӕй. Ӕ уод исесуни размӕ ма еу ӕзмӕлд фӕккодта.