29 апреля 2024

СӔДӔ БОНЕЙ ХАТДЗӔГТӔ ӔМА ИРИСТОНИ ИСОНИБОН

28.07.2021 | 17:42

Цӕгат Иристони Сӕргълӕууӕги ихӕстӕ рӕстӕгмӕ ӕнхӕстгӕнӕг Сергей МЕНЯЙЛО ӕ нӕуӕг кусти бунати ку ӕрлӕудтӕй, уӕдӕй нурмӕ рацудӕй сӕдӕ бони. Кӕд е берӕ рӕстӕг нӕй, уӕддӕр бал циуавӕрдӕр хатдзӕгтӕ искӕнӕн ес. Циуавӕр? Уой фӕдбӕл Сергей МЕНЯЙЛО ӕрӕги дзубанди кодта телекомпани «Осетия-Иристон»-и уацхӕссӕг Джиккайти Анни хӕццӕ.

РАГАЦАУМӔ ХАТДЗӔГТӔ

Сӕдӕ бонемӕ ци исаразӕн ес? Нур ба бал архайун, алли гъуддаг, алли къабази, алли хецӕн кустуат ци уавӕри ‘й, уой базонунбӕл. Берӕ ӕнзти ами кӕд нӕ цардтӕн, уӕддӕр мин Иристон ӕцӕгӕлон нӕй. Мӕ цӕстӕ имӕ алкӕддӕр дардтон, ӕма агъаз кодтон республики раздӕри Сӕргълӕууӕгӕн. Иристони лухкӕнуйнаг фарстатӕ берӕ ес ӕма ӕнцӕ аллихузи. Етӕ ӕмбурд кодтонцӕ дӕсгай ӕнзти дӕргъи. Ӕма уавӕр айдагъ махмӕ уӕззау нӕй, фал Уӕрӕсей иннӕ регионти дӕр. Фарстатӕ кӕмидӕрти ӕнцӕ фулдӕр, кӕмидӕрти ба – минкъийдӕр, е аразгӕ ‘й алли регионӕн дӕр ӕ экономики уавӕрӕй, географион бунат ӕма ӕндӕртӕй.

Цӕгат Иристони экономикӕ ӕй уӕззау уавӕри. Зӕгъӕн, берӕ фарстатӕ бамбурд ӕй цӕрӕнуатон-коммуналон хӕдзаради къабази. Еци уавӕр никки карздӕр исуй, ӕрдзон фидбилизтӕ фӕстеугутӕ ку расайунцӕ, уӕд. Зӕрдӕдзоруйнаг ӕнцӕ, электрон тухӕ, гъар дон ци хӕтӕлтӕбӕл цӕуй, етӕ сӕ еугур дӕр. Бустӕги сагъӕссаг ба – донуадзӕнтӕ. Нуриккон домӕнтӕн дзуапдӕттӕг кӕдзосгӕнӕнтӕ ес айдагъдӕр Беслӕни, иннӕ сахарти, уой хӕццӕ, Дзӕуӕгигъӕуи дӕр, – нӕ ‘нцӕ. Иннӕ ахсгиаг фарста – адӕми кӕлӕдздзаг хӕдзӕрттӕй нӕуӕг цӕрӕнбунӕттӕмӕ раййевун.

Фарстатӕ ес ахуради къабази дӕр. Нуртӕккӕ скъолати нӕ фагӕ кӕнуй ахурдзаутӕн 11 мин бунати, гъӕугӕ бунӕттӕ рагацау бӕлвурд нимад ке не ‘рцудӕнцӕ, уой фудӕй. Уомӕй уӕлдай, Наукӕ ӕма ахуради министради фудӕй федералон программӕмӕ курдиадӕ балӕвардтан айдагъдӕр дууӕ скъолай нӕмӕ исаразуни туххӕй. Кӕд ӕма, зӕгъӕн, Цӕцӕни Республикӕ балӕвардта 20 скъолай исаразуни туххӕй курдиадӕ. Фал нин федералон хецауадӕ, нӕ уавӕр лӕдӕргӕй, курдиадӕ бадӕттуни ӕмгъуд раидарддӕр кодта аци анзи декабрмӕ.

Ке ранимадтон, уони фӕдбӕл республики Хецауадӕн балӕдӕрун кодтон, ахуради, ӕнӕнездзийнадӕ гъӕуайкӕнуйнади, спорти къабӕзтӕ райаразуни фӕдбӕл программитӕбӕл бакосун ке гъӕуй, уой. Иристон ӕй спортивон республикӕ, дуйнеуон ӕмвӕзадӕбӕл спортивон комплекс ба нӕмӕ нӕййес. Футболи академи ӕма гъӕбесӕйхуӕсти академийӕй уӕлдай нӕмӕ неци ес, етӕ ба домунцӕ бундорон райарӕзт. Спорти федералон министри хӕццӕ нӕ фембӕлди хатдзӕгтӕмӕ гӕсгӕ, нӕуӕг анз республики аразун райдайдзинан дууӕ физкультурон-дзӕбӕхгӕнӕн комплекси.

Еудзурдӕй, фарстатӕ сӕ еугур дӕр ӕнцӕ лӕдӕрд, байзадӕй ма сӕ ралух кӕнун. Уомӕн ба гъӕуй фӕрӕзнитӕ бюджети иссерун ӕма инвестицити ӕргом республикӕмӕ ӕрбаздахун. Уомӕ гӕсгӕ нӕ ихӕс ӕй хӕстӕгдӕр ӕртӕ анземӕ бюджетбӕл программитӕмӕ гӕсгӕ бакосун. Уой фӕдбӕл ихӕстӕ нуриуӕнгӕ лӕвӕрд ӕрцудӕнцӕ.

 

ХӔСТӔГДӔР НИСӔНТИ ТУХХӔЙ

Хӕстӕгдӕр пълантӕ ‘нцӕ, социалон, экономикон къабӕзти уавӕр нуртӕккӕ куд ӕй, уомӕй ӕй дӕлдӕр не ‘руадзун. Нури уӕнгӕ республикӕ ци программитӕ ӕнхӕст кодта, уони гъӕуй кӕронмӕ рахъӕртун кӕнун, уомӕн ӕма сӕ еуӕй-еуетӕн се ‘нхӕст кӕнуни гъуддаг фӕкъкъулумпи ӕй. Ӕма нӕуӕг анзи идарддӕр нӕуӕг нисантӕмӕ цӕудзинан ӕма нӕуӕг программитӕ ӕнхӕст кӕнун райдайдзинан.

Нуртӕккӕ каст цӕуй, «Ӕригон бийнонтӕн – цӕрӕнуат», зӕгъгӕ, аци программӕ куд ӕнхӕстгонд цӕуй, уӕдта, коммуналон лӕггӕдтӕн феддонтӕй гъӕууон интеллегенцийӕн компенсаци фист куд цӕуй, уонӕмӕ.

Уомӕй уӕлдай, бакосун гъӕуй ӕхсӕнадон фӕзуӕттӕ ӕма электрон тухи, дони хӕтӕлти уагӕвӕрди райарӕзтбӕл.

Фал ӕнӕнездзийнадӕ гъӕуайкӕнуйнади къабазӕ райаразунӕн, республики программӕ цалинмӕ фӕззинна, уомӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсӕн нӕбал ес. Дӕнцӕнӕн ӕрхӕсдзӕнӕн Фиййагдони пульмонологон сӕйгӕдонӕ. Уомӕн ӕ сӕйраг дохтири ном хӕссуй Грознай гъӕунгтӕй еу, уотемӕй ба сӕйгдони нӕййес хумӕтӕг нуриккон медицинон ефтонгӕрзтӕ. Цӕмӕй косунцӕ, етӕ сӕмӕ байзадӕнцӕ 60-аг, 70-аг ӕма 80-аг ӕнзтӕй. Нӕугутӕй сӕ раййевунӕн уотӕ берӕ ӕхца дӕр нӕ гъӕуй (компьютерон томографи кой нӕ кӕнун) – айдагъдӕр 23 миллион соми. Ӕма аци гъуддаг, ӕнӕмӕнгӕ, ӕнхӕстгонд ӕрцӕудзӕнӕй.

Нӕ размӕ ка ес, иннӕ еци устур ихӕс ӕй, Цӕгат Иристони экономикӕ размӕ ракӕнунӕн агъаз ка уодзӕнӕй, уӕхӕн закъонтӕбӕл бакосун. Етӕ баст ӕнцӕ инвестортӕн республики зӕрдӕмӕдзӕугӕ уавӕртӕ аразуни хӕццӕ, инвестпроекттӕ къабӕзтӕмӕ гӕсгӕ ниддехтӕ кӕнуни хӕццӕ, промышленности райрӕзти Фонди уод бауадзуни хӕццӕ, уомӕн ӕма е нуртӕккӕ ‘й айдагъдӕр гӕгъӕдитӕбӕл финст, ӕма уотӕ идарддӕр. Аци фонд ӕцӕг куст кӕнун цӕмӕй райдайа, уобӕл бадзубанди кодтан федералон министрадти хӕццӕ. Кустуӕттӕн е ӕй агъази заманай фӕрӕзнӕ, зӕгъӕн, гъӕугӕ техникӕ балхӕнунӕн. Фал Фонди гӕнӕнтӕй пайда неке кодта, уомӕн ӕма, ка ин ӕ кой игъосгӕ дӕр нӕ фӕккодта, ка ба ӕнгъӕл адтӕй, кредиттӕ дӕттунӕй уӕлдай ӕндӕр неци пайда ӕй.

Махмӕ ес, сӕ продукци ӕндӕр рауӕнтӕмӕ ка ‘рветуй, уӕхӕн кустуӕттӕ, етӕ ӕмгуст кӕнунцӕ, агъаз ка кӕнуй, еци Росэкспоцентри хӕццӕ. Минкъий финанстӕ дӕттуни фонд дӕр агъаз кӕнунмӕ цӕттӕ ‘й. Размӕ ракӕнуйнаг ӕй банкти уагӕвӕрд дӕр. Еугур аци мадзӕлттӕ еумӕйагӕй экономикӕн уодзӕнӕнцӕ хъӕбӕр агъаз.

 

ИДАРД ӔМГЪУДМӔ ПРОГРАММӔ

Еци программи нисан ӕй республикӕ исӕвӕрун размӕцуди федар надбӕл. Аци гъуддаги нерӕнгӕ бал хъор кӕнуй ковид. Фал промышленности, гъӕууон хӕдзаради ирӕзт уӕддӕр ес. Сӕ бӕрӕггӕнӕнтӕ ба бал ӕздӕхунцӕ, эпидемий размӕ куд адтӕнцӕ, уомӕ.

 

ТУРИЗМИ РАЙРӔЗТ

Аци къабази дӕр иннӕ рауӕнти хузӕн, уагӕвӕрд ку нӕ уа, уӕд ин размӕ ракӕнӕн нӕ уодзӕнӕй. Туристтӕ республикӕмӕ фулдӕр цӕун ке райдӕдтонцӕ, е туризми Комитети кусти хӕццӕ баст нециуавӕр хузи ӕй. Уотемӕй ба е гъӕуама уа разӕнгардгӕнӕг ӕма ӕнхӕст кӕна, хецӕн минкъий фирмитӕ ци куст кӕнунцӕ, уой. Гъӕуй исаразун маршруттӕн ӕвдесӕндартӕ, туристи еумӕйаг билет.

«Мамисон»-мӕ над ӕма тъунел ӕнцӕ цӕттӕ. Фӕззӕги райдайдзӕнӕнцӕ курортӕн ӕ арӕзтадон куститӕ. Еугуремӕй сӕйрагдӕр ӕй, цӕмӕй республикӕ бацӕуа национ проектмӕ. Уомӕн нӕмӕ ес еугур гӕнӕнтӕ дӕр.

 

ӔМГУСТАДИ АГЪАЗ

Ӕмгустатӕбӕл бадзубанди кодтон Уӕрӕсей Ӕфснайӕн банки хӕццӕ. Е ци программитӕ ӕнхӕст кӕнуй, уонӕмӕ гӕсгӕ республики арӕзт ӕрцӕудзӕнӕй дууӕ нуриккондӕр скъолай. Программитӕй еуей фӕрци райаразӕн ес транспорти къабазӕ дӕр. Махмӕ нуртӕккӕ ес, цӕстдард кӕмӕ нӕййес, уӕхӕн коммерцион ӕма социалон маршруттӕ. Косунцӕ, ке куд фӕндуй, уотӕ. Каст нӕ цӕуй тарифтӕмӕ дӕр.

Иннӕ ахсгиаг фарста – сахар Дзӕуӕгигъӕуи ӕма республики сахарти ‘хсӕн цӕуӕг транспорт баййевун, иснӕуӕг ӕй кӕнун. Райдӕдтан бал трамвайтӕй. Хецӕн къохтӕмӕ ка бахаудтӕй, еци депо бал ӕрбаздахтан сахари есбонмӕ, хӕстӕгдӕр рӕстӕг сахари есбонмӕ ӕрбаздӕхдзӕнӕнцӕ хизӕгтӕ ӕма, еци хизӕгтӕмӕ электрон тухӕ кӕцӕй цӕуй, еци дӕлстанцитӕ дӕр. Фӕззиндзӕнӕй нӕмӕ 45 нӕуӕг трамвайи, ӕцӕг райаразун гъӕудзӕнӕй, еци вагӕнттӕ ци нӕдтӕбӕл цӕудзӕнӕнцӕ, уони.

РАХАСТДЗИЙНӔДТӔ – ФЕДЕРАЛОН РАЗАМУНДИ ХӔЦЦӔ

Еци рахастдзийнӕдти нисан ӕй республики фарстатӕ лух кӕнун. Федералон Хецауади хӕццӕ ӕмгустади фӕрци апърелӕй фӕстӕмӕ республикӕн уӕлӕнхасӕн лӕвӕрд ӕрцудӕй 1 миллиард 800 миллион соми. Уонӕй миллиард ӕма ӕрдӕг – инфраструктурон объекттӕ аразунӕн. Зӕрдӕ ма нин байвардтонцӕ 180 миллион сомемӕй, уӕдта ма никкидӕр 600 миллиони раттуни фарстамӕ ӕркӕсдзӕнӕнцӕ.

Аци куст цӕудзӕнӕй идарддӕр дӕр. Нӕ еунӕг курдиадӕн дӕр федералон хецауадӕ «нӕ» нӕ загъта. Нури уӕнгӕ Цӕгат Иристон мӕ курдиӕдтӕмӕ гӕсгӕ бабӕрӕг кодтонцӕ хецауади федералон оргӕнти цалдӕр разамонӕги, ӕма уӕхӕн косӕг балцитӕ идарддӕр дӕр уодзӕнӕй.

РЕСПУБЛИКИ ХЕЦАУАДИ ТУХХӔЙ

Республики нури Хецауадӕ ӕ размӕ ӕвӕрд нисантӕн ӕнхӕстӕй дзуапп нӕ дӕттуй мӕнмӕ гӕсгӕ, ӕма имӕ каст ӕрцӕудзӕнӕй. Зӕгъӕн, ес нӕмӕ Транспорти министрадӕ ӕма нӕдти хӕдзаради Комитет. Ӕма си нӕдти уавӕри кенӕ ба транспорти кусти туххӕй адӕймаг ке бафӕрса? Вице-премьертӕй дӕр ка ци куст кӕнуй, е бустӕги бӕрӕг нӕй. Ӕ ихӕстӕ ӕмхузон кӕмӕн уонцӕ, уӕхӕн структуритӕ Хецауади гъӕуама уа.

ГЪӔУУОН ХӔДЗАРАДӔ

Гъӕууон хӕдзарадӕ республикӕн ӕй хъӕбӕр ахсгиаг къабазӕ. Е бафӕразта ӕхсӕнадон аллихузон зелдохтӕн, ӕма абони дӕр ӕй цардгъон. Идарддӕр ба гъӕуама ирӕза, наукон бундорбӕл арӕзт пълантӕмӕ гӕсгӕ. Дзубанди кодтан Уӕрӕсей Гъӕууон хӕдзаради министри хӕццӕ, ӕма нин Аквакультурити селекцион центр республики исаразунӕн ӕхца дехгонд ӕрцудӕй.

Ес нӕмӕ хӕдзарадӕ «Олгинский». Уой бундорбӕл исаразӕн ес заманай селекцион центр. Уой туххӕй нӕмӕ Мӕскуйӕй иссӕудзӕнӕнцӕ дууӕ академики – Уӕрӕсей Гъӕууон хӕдзаради министради департаменти разамонӕг ӕма Уӕрӕсей Наукити Академий сибийраг хайади разамонӕг. Айдагъ нартихуари кустбӕл гъӕууон хӕдзарадӕ нӕ хецӕн кӕнуй, гъӕуй аразун ӕндӕр культуритӕ ӕма ӕндӕр зайӕгойти куст кӕнун дӕр, цӕмӕй бахарзгонд алли сом дӕр ӕртивӕрӕй здӕха.

БЮДЖЕТИ ТУХХӔЙ

Республики бюджет ӕй кадавар. Майӕй фӕстӕмӕ Цӕгат Иристонӕн уӕлӕнхасӕн дехгонд ӕрцудӕй 1,8 миллиард соми.

Паддзахадон архивӕн нӕуӕг бӕстихай исаразунӕн нӕуӕг анзмӕ бюджети ӕвӕрд ӕрцудӕй гъӕугӕ фӕрӕзнитӕ.

Республики гъӕууон хӕдзарадӕ уӕлӕнхасӕн райста 1,5 миллиард соми. Дони станцӕ банивӕбӕл кӕнуни туххӕй проектон куститӕ райдӕдтонцӕ ӕма анзи кӕронмӕ фӕууодзӕнӕнцӕ. Еци проектмӕ гӕсгӕ ‘й райараздзӕнӕнцӕ, ӕма фӕлладуадзуни нӕуӕг анзмӕ Дони станцӕ ӕ хузӕ бустӕгидӕр раййевдзӕнӕй.

Райарӕзти уӕхӕн агъазиау куститӕ арӕзт ӕрцӕудзӕнӕнцӕ Хетӕгкати Къостай номбӕл фӕлладуадзӕн парки ӕма Жуковскийи номбӕл сувӕллӕнтти парки. Уотӕ, Беслӕни райрӕзти программӕ дӕр. Кӕцидӕр куститӕн си ӕхца нӕбал фагӕ кодта. Нур етӕ дӕр ӕнцӕ. Уомӕй уӕлдай, Беслӕни 1-аг скъолай бундорбӕл арӕзт ӕрцӕудзӕнӕй музей ӕма Ӕфсӕддон-патриотон гъомбӕлади центр.

Ӕ тухи бацӕудзӕнӕй «Ӕнцонвадуат цӕрӕнуат», зӕгъгӕ, аци программӕ. Ӕ фӕлгӕти сентябри райдайдзӕнӕнцӕ хӕдзӕрттӕ аразун, ӕдеугур цӕрӕнуати 90 мин квадратон метри.

Республики Хецауади размӕ фӕззиндтӕй Инвестицион совет. Ӕ ихӕс уодзӕнӕй инвестицион проекттӕн аргъ кӕнун. Еци проекттӕй еу – Дзӕуӕгигъӕуи бунмӕ арӕзт гъӕуама ци бугъдони полигон ӕрцӕуа, уой проект. Идарддӕр, ихӕлд ӕрцӕудзӕнӕнцӕ, пайда кӕнун тӕссаг кӕмӕй иссӕй, сахари сӕрмӕ ставд бӕттӕнтӕбӕл ауигъд ци над ӕй, е ӕма ӕрдӕгарӕзтӕй ка байзадӕй, парки еци берӕуӕладзугон бӕстихай.

Аци анз бафинстан 100 лифти нӕугутӕбӕл раййевуни программӕ, республикӕй син федун неци багъӕудзӕнӕй. Фиццаг 25 лифти бал нӕмӕ фӕззиндзӕнӕнцӕ аци августи кӕронмӕ.

Ес ма берӕ ӕндӕр пълантӕ ӕма нисантӕ, фал се ‘нхӕст кӕнуни туххӕй бӕлвурд унаффитӕ нӕма ес, уомӕ гӕсгӕ сӕбӕл дзубанди кӕнунӕн нурма раги ӕй.


Иристон Уӕрӕсей рӕсугъддӕр ӕма дессагдӕр бунӕттӕй еу цӕмӕй исуа, уомӕн ин ес еугур гӕнӕнтӕ дӕр. Ӕма еци нисанбӕл еумӕйагӕй ку бакосӕн, уӕд къохи ӕнӕмӕнгӕ бафтуйдзӕнӕнцӕ. Ӕнтӕстгин уӕн нӕ еугур дӕр.