30 апреля 2024

ПОЭТИКОН МУД ИСТА Ӕ АДӔМИ УОДӔЙ, ЦАРДИ ӔРФИТӔЙ…

11.11.2021 | 10:09

ЦÆРУКЪАТИ Александр, (1918-2000) Цæгат Иристони адæмон поэт

Геуӕргий ахид уидтон хӕстӕгмӕ, хузӕй ӕй дзӕбӕх фӕсмардтон, фал ка ’й, уой ба уӕди рӕстӕги нӕма зудтон. Уой ма гъуди кӕнун, ӕма ӕнгурӕ хуарз гӕлста. Уорсдони билӕбӕл кӕсалгӕ ахид ахӕссидӕ. Мах дӕр, скъоладзаутӕ уогӕй, еци куст кӕнианӕ (еу хатт, кӕд нӕ рӕдуйун, уӕд, мӕхуӕдӕг 84 тъепай ӕрахӕстон). Дони билӕмӕ ку рахъӕртидӕ Геуӕрги, уӕд фиццагидӕр ӕ дзабуртӕ раласидӕ ӕма сӕ дорбӕл, кенӕ ба – донгон кӕдзос, ӕхснад хурӕбӕл ӕрӕвӕридӕ. Ӕвӕдзи, кӕсалгӕ ахӕссуни куст Геуӕргийӕн адтӕй ӕ хуӕздӕр уолӕфт ӕма «поэзий ӕрмӕг» ӕмбурдгӕнӕн рӕстӕг.

Малити Геуӕргий хӕццӕ нӕмӕ дзубанди некӕд рауадӕй. Еци дзамани литературӕмӕ уотӕ цибӕл нӕма адтӕн. Еу хатт ба Уорсдони гъӕуи скъоламӕ къуӕрттӕ-къуӕрттӕй бацудӕнцӕ нӕлгоймӕгтӕ ӕма силгоймӕгтӕ. Уони хӕццӕ адтӕй, кӕсалгӕ ци лӕг ахӕссидӕ, е дӕр. Кадӕр радзурдта, е, дан, финсӕг Малити Геуӕрги ӕй. Гъе, уотӕ ӕнахур уавӕрти базудтон устур искрудиади хецау – Малити Геуӕргий. Ӕ уадзимистӕ ин берӕ уорсдойнӕгтӕ дзурдтонцӕ кӕрӕдземӕн: Сосранти Батӕрбег, Калоти Додти, Надгерити Темурхъан, Баскати Мисост ӕма иннетӕ. Ӕз, ци ’й римӕхсун, зийнадӕгӕнагӕдӕр адтӕн, фал Сосранти Батӕрбег ба ӕмдзӕвгӕ еу кастӕн нигъгъуди кӕнидӕ. Уоци лӕгмӕ адтӕй устур артисти искурдиадӕ, ӕцӕг ин фадуӕттӕ ба ӕнхӕст нӕ фӕцӕй. Куд Малити Геуӕрги, уотӕ Батӕрбеги фидӕ Ахмӕт дӕр ахӕст ӕма ӕрвист ӕрцудӕй Сибирмӕ 1933-аг анзи, кулак ӕй, зӕгъгӕ, уой рӕуаги.

Ирон хрестомати мухургонд ку ’рцудӕй, уӕд уордигӕй наизуст исахур кодтон Геуӕргий лирикон ӕмдзӕвгитӕ, уӕдта кадӕнгитӕ «Гъонгӕси фурт мӕгур Мӕхӕмӕт» ӕма «Дзандзирахъ». Уой фӕсте ба журнал «Мах Дуг»-и рацудӕй Малий-фурти поэмӕ «Темур-Алсахъ», ӕма уомӕй дӕр дзӕвгарӕ хай зудтон ӕнӕ кӕсгӕй.

Бӕнттӕ евгъудӕнцӕ, ӕз скъолай косун райдӕдтон Тауитти Тамарӕ (ахури хайади сӕргълӕууӕг), Цопанти Никъала, Тамати Васили, Къодоти Макар (Бӕги) ӕма иннети хӕццӕ (сӕ еугурей дзӕбӕх нӕбал гъуди кӕнун, уобӕл еу-дӕс ӕма дууинсӕй анзи хуӕздӕр цӕуй). Етӕ хуарз ахургӕнгутӕ адтӕнцӕ, поэзи дӕр берӕ уарзтонцӕ ӕма ахид исаразиуонцӕ «литературон изӕртӕ».

Еу уӕхӕн фембӕлди си кадӕр райдӕдта дзорун Геуӕргий ӕмдзӕвгӕ «Ци кӕнуй, цума, ме ’лхуйнӕ», ӕ кӕрон ба ин ӕз ӕ цъухӕй райстон, ӕма син куд ӕхцӕуӕн адтӕй, е нур дӕр ма мӕ цӕститӕбӕл гъазуй.

Къодоти Макар дӕсни адтӕй, берӕ ӕмдзӕвгитӕ ӕма хабӕрттӕ зудта. Еу хатт ба нин Багъӕрати Созури кой ракодта. Кӕмӕдӕр, дан, синхӕнттӕй бацудӕй ӕма сӕ арахъ уадзгӕ баййафта. Созур тӕдзунӕгмӕ никкастӕй ӕма, зӕгъгӕ, уотӕ бакодта: «Тӕдзунӕг куд цъинк-цъинк кӕнуй, ӕмдзӕвгӕ дӕр гъӕуама уотӕ цъинк-цъинк кӕна!»

Уорсдони скъолай ахур кодтонцӕ мӕздӕггӕгтӕ дӕр, Тотойтӕй цуппар хуӕри. Седзӕрӕй байзадӕнцӕ. Гъе уони фиди ’нсувӕри уосӕ ба гъуди кодта Гурдзибети Блашкай: ку ’й нигӕдтонцӕ, уӕд зиани дӕр адтӕй. Тускъати Балодтий дӕр хуарз зудта.

Блашкабӕл зар адтӕй, фал ӕ дзурдтӕ ба, мӕнмӕ гӕсгӕ, фесавдӕнцӕ. Заргӕ ба ’й кодта Тамати Василий.

Нур ба мӕ цубурӕй зӕгъун фӕндуй Малити Геуӕргий исфӕлдистади туххӕй. Ӕ уадзевдзитӕ финст ӕнцӕ лӕдӕрд ӕвзагӕй, классикон дӕсниадӕй. Гъенур, Пушкин, Лермонтов, Къостамӕ ци интуитивон тухӕ адтӕй, Геуӕргимӕ дӕр уотӕ. Е ’мдзӕвгӕ кӕсгӕй, цума дӕ хъури сойнӕ цӕуй, уой хузӕн ӕнкъарис ӕхцӕуӕндзийнадӕ, нӕ ферхуӕцдзӕнӕ, лигъз, ӕнӕкъулумпи. Ӕма е ӕй поэти устурдӕр домӕнтӕй еу – интуиций фӕрци. Еуӕй-еу авторти уадзимистӕ кӕсгӕй, цума надбӕл фӕууайис ӕма, дӕ къах бакъуӕргӕй, дӕ кӕмботтӕ зӕнхӕбӕл ӕрцӕвис.

Бӕргӕ, Геуӕргий хуӕздӕр ку зудтайнӕ, ескӕд ку фембалдайанӕ дзубандимӕ, уӕд ести дзӕбӕх штрихтӕ мӕ зӕрдӕбӕл бадардтайнӕ. Еумӕйаг дзубандитӕй ба уӕхӕн поэти нӕ, фал хумӕтӕг адӕймаги сорӕт дӕр исаразӕн нӕййес. Ӕ дессаг уой медӕгӕ ’й, ӕма Геуӕргий зонгӕ-зонун нӕ зудтон. Ӕнахур романтикон рауадӕй нӕ фембӕлд: лӕгӕй-лӕгмӕ ’й берӕ хӕттити фӕууинӕ, ӕ кой ин игъосӕ, ӕ уадзимистӕ ин ӕнӕ киунугӕмӕ кӕсгӕй дзорӕ, уотемӕй ба ’й ма зонӕ! Ӕвӕдзи, бафӕсмӕрун дӕр, цит, фӕгъгъӕуй еууӕхӕни.

Еу хатт Бесати Тазе ӕма Хъазбегти Хъазбеги хӕццӕ Дигоргоми адтан. Фембалдан еу лӕгбӕл – салдатбӕл, ӕ лӕдзӕгбӕл ӕнцӕйттӕгӕнгӕ цудӕй. «Бонхуарз» загътан кӕрӕдземӕн ӕма фӕххецӕн ан. Ци рауадан, уӕдта Хъазбег уотӕ бакодта: «Фӕрсгӕ дӕр ӕй ку нӕ бакодтан, ка ’й, зӕгъгӕ, ӕма е раст нӕй». Ӕз ӕ фӕсте фӕннӕхстӕр дӕн, баййафон ӕй, зӕгъгӕ, фал е тегъи аууон фӕцӕй. Мӕ зӕрди ба байзадӕй ӕ сорӕт. Адӕймаг гъӕуама кудфӕнди цӕстӕй ма кӕса адӕймагмӕ…

Геуӕргий поэзий тухӕ ӕй ӕ лирикон тогдадзинтти, ӕ романтикон бӕрзонд тахти. Ӕй хъӕбӕр субъективон. Ӕхе меддуйнейӕй рацӕуй Геуӕрги дуйнемӕ. Алли устур аййевадӕ дӕр субъективон фӕууй. Печорин ка адтӕй? Лермонтов ӕхуӕдӕг фӕстаг ӕрдой уӕнгӕ дӕр! Устур аййевадӕ уотемӕй игуруй. Геуӕргийӕн е ’нкъарӕнтӕ, ӕ зин, ӕ рист – ӕ поэзий игурӕнтӕ. Фал ӕ уод еске ристӕй ӕнӕресгӕ нӕ адтӕй, ӕма еци рист дӕр ӕ уоди тогдадзинттӕбӕл рацудӕй ӕ дессаг уадзимистӕмӕ. Гъе, уомӕй иссӕнцӕ еугур адӕмон. Аристотель уӕхӕн гъуди загъта: дӕ финст дӕхемӕ ку нӕ гъара, уӕд ма дин иннемӕ ба куд багъардзӕнӕй?! Шекспири «Гамлет»-и сосӕгдзийнадӕ нур дӕр нӕма исӕргом ӕй. Гетейӕн еу критик уотӕ ку загъта, Гамлет неци архайуй, зӕгъгӕ, уӕд ин е ба уотӕ: гъе ӕма еци «неци архайдмӕ» хъӕбӕр лӕмбунӕг ӕркӕсун гъӕуй. Ӕ сосӕгдзийнадӕ, ка ’й зонуй, уоми ’й. Гамлет еу къахӕй лӕууй зӕронд, евгъуйӕг доги, иннемӕй ба нӕуӕг, райдайӕн рӕстӕги, Нӕуӕгигурӕн доги къӕсӕрбӕл (эпоха Возрождения).

Гъе, уӕхӕн хузи кӕсун гъӕуй Геуӕргий исфӕлдистадӕмӕ дӕр. Ӕ поэзий сосӕгдзийнӕдти дӕгъӕл ӕ поэзийӕн ӕхе медӕгӕ римӕхст ӕй. Фал уой иссерунмӕ ба устур уодварнӕ ӕма интуици гъӕуй. Мӕнӕн дӕр лӕдӕрд нӕй е ’сфӕлдистади сосӕгдзийнадӕ.

Ӕ уадзимистӕ кӕсун, сойнӕ хуӕрӕгау, ӕнахур лигъз ӕма зӕлланг ӕнцӕ. Зундӕй син балӕдӕрӕн нӕййес, – ӕрмӕст уодӕй. Мӕнӕ Лермонтов куд загъта, уотӕ:

«Люблю Отчизну я, но

странною любовью,

Не победит ее рассудок мой…»

 

Куд дессаги хузи равдиста поэт ӕ ӕнахур уарзт Фидибӕстӕмӕ. Ӕхуӕдӕг дӕр ӕй зундӕй нӕ лӕдӕруй еци карз, зунди дӕлбарӕ нӕй – уодӕй цӕуй.

Ӕма уоди еци сосӕг тухӕ ес банкъарӕн уодӕй – зундӕй балӕдӕрӕн ба ин нӕййес. Геуӕргий поэзибӕл ка финста, е гъӕуама аци гъуддаг ӕ зӕрдӕбӕл дара!

Малити Геуӕрги адӕмон ке ӕй, е Хуцауӕй лӕвӕрд ӕй. Адӕмӕй нецӕмӕй хецӕн кодта: фиййауи хӕццӕ – фиййау, бӕхгӕси хӕццӕ – бӕхгӕс, хумӕгӕнӕги хӕццӕ – хумӕгӕнӕг, ахургонди хӕццӕ ба – ахургонд. Мудибиндзӕ деденгутӕбӕл ку фӕззелуй ӕма син сӕ нектар куд иссеруй, уотӕ Малити Геуӕрги дӕр адӕми уодӕй, царди ӕрфитӕй иста поэтикон муд. Ами ма мӕ фӕндуй еу гъуди зӕгъун. Поэт гъӕуама ахургӕндтӕй дӕр ахургонддӕр уа, фулдӕр зона, идарддӕр уина.

Геуӕргий уадзимисти зиннуй е ’стур культурӕ, ӕ ахургонддзийнадӕ. Ӕма еци гъуддаг дӕр – Хуцауи устур лӕвар – е ’скурдиади хӕццӕ ӕ кӕнон кодта.