30 апреля 2024

АМОНДМӔ БӔЛГӔЙ ФЕНАМОНД ӔНЦӔ…

11.12.2021 | 14:09

Дуйней исконд уотӕ ‘й, ӕма си адӕми цардарӕзти берӕ цидӕртӕ ӕносӕй-ӕносмӕ еци еугӕндзонӕй, неци уоййасӕбӕл раййевунцӕ сӕ медес, уотемӕй изайгӕ цӕунцӕ. Фал си уой хӕццӕ ба берӕ цидӕртӕ рӕстӕгути хевӕндӕдзийнади фудӕй исӕййевунцӕ – кӕцидӕртӕ си фӕддессагдӕр унцӕ, кӕцидӕртӕ ба си бустӕги исфудуинд унцӕ. Зӕгъайтӕ, кӕд адтӕй уӕхӕн дзаман ӕма си  дзилли зингӕдӕр хай кедӕрти цагъайрадӕй кенӕ ӕлдареуӕггадӕй ӕфхуӕрд нӕ цудӕй. Мадта адӕмти ‘хсӕн тугъдтитӕ ӕма кӕрӕдземӕ тогниккалди лӕбурдтитӕй кӕци догӕ уӕгъдӕ адтӕй. Ӕма нуртӕккӕ ба уотӕ нӕй? Уогӕ нӕ абони дзубанди уобӕл нӕй.    Рӕстӕгутӕ цийфӕнди ӕлгъистаг ӕма цардихалӕг фӕззиндтитӕй се ‘мидзаг ку рауайиуонцӕ, уӕддӕр си уомӕй фулдӕр ба уидӕ зӕрдӕмӕдзӕугӕ цардаразӕг фӕткитӕ. Зӕнхӕбӕл цӕрӕг  аллихузон адӕмихӕттитӕ, сауӕнгӕ сӕ динтӕ дӕр ӕма се ‘гъдӕуттӕ дӕр фӕйнӕхузи уиуонцӕ, уӕддӕр архайдтонцӕ кӕрӕдзей лӕдӕргӕй ӕма нимайгӕй цӕрунбӕл. Се ‘хсӕн хӕлхъойтӕ ку рауайидӕ, уӕд е дӕр адӕми фудзунди фудӕй нӕ уидӕ, фал сӕмӕ разиннидӕ уӕхӕн хилкъахгутӕ, кӕцитӕ сӕ фӕккӕрӕдземӕ кӕниуонцӕ. Уомӕ гӕсгӕ ба, рӕстӕг рацӕуидӕ ӕма бабӕй адӕмтӕ кӕрӕдзей ӕрлӕдӕриуонцӕ… Еуцӕйбӕрцӕдӕр уой фӕдбӕл ӕй, мӕнӕ абони ци таурӕхъ мухур кӕнӕн, е дӕр. Ӕ рӕстӕги ‘й радзурдта фӕллойни ветеран Хъарданти Анарбег (гъулӕггагӕн, абони не ‘хсӕн нӕбал ӕй, рохсаг уӕд…) Уой радзубандийӕй ӕй ниффинста адӕмон ахуради ветеран Нигкоти Кермен, редакцимӕ нӕмӕ ‘й Чиколайӕй исӕрвиста фӕллойни ветеран Цопанти Валерий.


Ци хабӕрттӕ уин ракӕнуйнаг ан, етӕ  ӕрцудӕнцӕ раги дзаманти. Адӕм уӕди рӕстӕгути фулдӕр сӕхе фӕллойнӕй цардӕнцӕ, багъӕуаги кӕрӕдземӕн дӕр сӕ равгитӕ ӕма гӕнӕнтӕмӕ гӕсгӕ агъаз кодтонцӕ. Фал се ‘хсӕн разиннидӕ уӕхӕнттӕ дӕр, кӕцитӕ еске мулк ратӕлӕт кӕнунмӕ тулаваст уиуонцӕ, уой фӕдбӕл ӕверхъау миутӕ дӕр ма бакӕниуонцӕ.

Еууӕхӕни, дан, Кӕсӕгӕй ӕсхъӕл фӕсевӕди къуар Стур-Дигори балӕудтӕнцӕ хъалон есуни зӕрдтӕй. Хуӕнхбӕсти цӕргутӕй кӕсгонау неке зудта, ӕрбалӕборгутӕй ба – дигоронау. Фал, ӕнӕхунд «иуазгути» хӕццӕ ка радзубанди кодтайдӕ, уӕхӕн лӕг уӕддӕр разиндтӕй Хӕнӕзи – Беркъисти Бӕлӕу. Стур-Дигорӕй имӕ Хӕнӕзмӕ рарвистонцӕ хабар ка балӕдӕрун кодтайдӕ, уӕхӕн минӕвӕрттӕ. Беркъиси-фурт уайтӕккӕ ӕхе рарӕвдзӕ кодта. Ӕ ефсӕ бӕхӕн адтӕй байраг ӕма уой ба бауорӕдтӕ хӕдзари. Стур-Дигорӕмӕ берӕ нӕбал гъудӕй, уотемӕй ӕ бӕх ракеуидӕ, ӕ къах къуӕрун райдӕдта, фӕстагмӕ ба рахъан ӕй ӕма ниммардӕй. Ци гӕнӕн ма адтӕй Бӕлӕуӕн – саргъ ӕма идонӕ рафтудта, ӕ рагъи сӕ исӕвардта ӕма уотемӕй Стур-Дигорӕмӕ исхъӕрттӕй.

…Зунд ӕма дзурди хъаурӕй Беркъисти Бӕлӕу стурдигойрӕгти ӕма тухгӕнгути бафедаун кодта.

Ӕ хӕдзарӕбӕл фӕстӕмӕ ку исӕмбалдӕй, уӕд байевдалдӕй, ӕма байраг цуппар уӕриккей хӕццӕ рахецӕн кодта. Бӕлӕуӕн адтӕй цуппар фурти. Сӕ кӕстӕр адтӕй финддӕсанздзуд, хундтӕй Къӕхӕн. Байраг ӕма уӕриккити гъуд кӕнун уомӕ ӕрхаудтӕй. Бустӕги уӕлдай каст адтӕй байрагмӕ. Афойнадӕбӕл ӕй кӕдзос кодта, хуӕруйнаг ӕма ‘й дон гъӕуагӕ дӕр нӕ уагъта. Байраг биццеубӕл хъӕбӕр исахур ӕй. Еу анзи фӕсте хӕдзари хецау уӕриккитӕй еу равгарста. Ку исфунх ӕй къах, уӕдта ‘й басаста ӕма фӕууидта – хъанз тӕнӕг, стӕг ба нӕма ӕрфедар ӕй. Дуккаг, ӕртиккаг ӕма цуппӕрӕймаг ӕнзти дӕр уотӕ бакодта. Фӕстагмӕ ци  тохъули равгарста, уой стӕг ба адтӕй ӕмир, хъанз ба техалуги нарӕгӕн. Лӕг уой ку фӕууидта, уӕд ӕ фурттӕн загъта:

– Байраг исцӕттӕ ‘й саргъ ӕвӕрунмӕ…

Хестӕр ӕнсувӕртӕ кезугай равзурстонцӕ бӕхбӕл саргъ исӕвӕрун, фал сӕ фиртон хӕстӕг не ’руагъта. Уӕд кӕстӕр ӕнсувӕр ӕхуӕдӕг баздахтӕй, ӕма бӕхбӕл саргъ дӕр исӕвардта ӕма ибӕл бадгӕ дӕр  ракодта. Кӕстӕр ӕнсувӕр сабургай бӕх исахур кодта, ӕма е иссӕй барӕуадзӕ догъон. Идӕрдтӕбӕл ӕ хабар райгъустӕй Дигоргоми дӕр ӕма  сауӕнгӕ Кӕсӕгмӕ дӕр бахъӕрттӕй.

Беркъисти кӕстӕр лӕхъуӕнӕй рауадӕй гъӕйт бӕхбадӕг, бӕхи фарсмӕ уайгӕ-уайгӕй саргъмӕ цъеусори хузӕн истӕхидӕ, аллихузи гъӕзтитӕй бӕхбӕл ӕргъазидӕ. Лӕхъуӕн бакасти дӕр адтӕй гурведауцӕ, уиндгун. Адӕймаги цӕститӕ сӕмӕ кӕсунӕй не ’фсастӕнцӕ.

Уалинмӕ Кӕсӕги номдзуддӕр муггӕгтӕй еу, Хъардантӕ, исфӕндӕ кодтонцӕ устур догъ рауадзун. Цӕргӕ ба кодтонцӕ Баксани. Хъардантӕ, ку зӕгъӕн, уотид устур муггаг нӕ адтӕнцӕ,  фал идӕрдтӕбӕл – Ири, Дигори, Кӕсӕги – цитгинӕй зундгонд муггаг. Ци догъ рауадзуйнаг адтӕнцӕ, уоми сӕхуӕдтӕ дӕр куд архайдтайуонцӕ, уотӕ исфӕндӕ кодтонцӕ. Ӕма агурдтонцӕ аккаг догъон бӕх – Цӕцӕни, Мӕхъӕли, Ирӕ ӕма Дигори. Фегъустонцӕ Хӕнӕзи Беркъисти бӕхи хабар, ӕма ӕртӕ бӕхгинемӕй уордӕмӕ корӕг бацудӕнцӕ. Исарази ӕй фидӕ бӕх раттунмӕ, фал бӕх ӕхемӕ хӕстӕгдӕр неке ӕруагъта. Гӕнӕн нӕбал адтӕй, ӕма Хъарданти минӕвӕрттӕ фидӕй ракурдтонцӕ, цӕмӕй син Къӕхӕни бӕхбӕл рауадзонцӕ сӕ хӕццӕ. Исарази ӕй уобӕл дӕр фидӕ. Лӕхъуӕн ӕхе исрӕвдзӕ кодта нӕуӕг фӕлустӕй – цохъа, цулухътӕ ӕма уотӕ ӕндӕр гъӕугӕ дарӕсӕй. Цӕуни размӕ фидӕ фуртӕн амонуй:

– Догъи цӕудзинайтӕ Баксанӕй Черекки донмӕ. Ӕмбеснадбӕл бӕх бауорамдзӕнӕ ӕма дони хулуй ку ракӕнӕ, уӕдта ‘й ӕхе фӕндон рауадздзӕнӕ…

Рандӕнцӕ бӕхгинтӕ Баксанмӕ. Догъмӕ ма гъудӕй авд бони. Еци рӕстӕг хӕнӕзон лӕхъуӕн бийнонти хӕццӕ дӕр базонгӕ ‘й. Хӕдзари адтӕй ӕвзонг рӕсугъд кизгӕ. Дууӕ ӕригон уоди кӕрӕдзей бауарзтонцӕ.

Догъи бони аллирдигӕй – Цӕцӕнӕй, Мӕхъӕлӕй, Кӕсӕгӕй – ӕрбацӕуӕг, амӕй хуӕздӕр догъонбӕх нӕбал байзадӕй, етӕ рарӕнгъӕ ‘нцӕ. Уӕдмӕ догъ ниййагайдта. Беркъисти лӕхъуӕн дзӕвгарӕ раздӕр цудӕй. Черекмӕ ку бахъӕрттӕй, уӕд, ӕ фидӕ ин куд ниффӕдзахста, уотӕ бакодта. Цалинмӕ бӕхи хизта Къӕхӕн, уӕдмӕ иннӕ бӕхгинтӕ фӕрразӕй ӕнцӕ. Фал ӕй берӕ рӕстӕг нӕ багъудӕй, уотемӕй уӕддӕр сӕ разӕй фӕцӕй.

Хъардантӕ догъи хӕнӕзони фӕрци рамулдтонцӕ. Цалдӕр бони ма Беркъиси-фурт фӕцӕй Баксани. Устур ӕгъдӕуттӕ ӕма лӕвӕрттӕ ин искодтонцӕ. Лӕхъуӕн ӕма кизгӕ дӕр, ци гӕнӕн ӕма амал син уидӕ, уомӕй фембӕлиуонцӕ. Цӕуни размӕ ин кизгӕ ӕ уарзондзийнади нисанӕн балӕвар кодта къохти-къохмӕрзӕн, лӕхъуӕн ба – къохдарӕн.

Хъарданти кӕстӕртӕ сӕ иуазӕги сауӕнгӕ Хӕзнидонмӕ бахъӕртун кодтонцӕ. Идарддӕр гъуддаг уотӕ рауадӕй, ӕма Кети рӕбун Къӕхӕн ӕ фӕллад куд уагъта, уотемӕй, ӕ фӕдбӕл сосӕггай ка фӕццудӕй, уӕхӕн кӕсгон ӕнамонд игурд Къӕхӕни рамардта. Мард пихситӕ ӕма цъалати буни никкодта еу къӕхӕни рӕбун. Уой размӕ ин ӕ цохъа ӕма цулухътӕ раласта, ӕхебӕл сӕ искодта – зудта ‘й, бӕх ӕй айдагъдӕр уотемӕй бауадздзӕнӕй ӕхебӕл исбадун.

Къӕхӕн ӕгӕр ӕрӕгӕмӕ ку зиндтӕй, уӕд фидӕ ӕма ӕнсувӕртӕ Хъардантӕмӕ ниццудӕнцӕ. Етӕ дӕр куд нӕ фӕффӕдеси адтайуонцӕ. Сӕ дигорон иуазӕги Баксанӕй кӕбӕлти рафӕндараст кодтонцӕ, уобӕлти сӕ фӕд-фӕд фӕннӕхстӕр ӕнцӕ. Уотемӕй Хъарадзаути гъӕумӕ ӕрбахъӕрттӕнцӕ. Кети алфамбулай агорун байдӕдтонцӕ ӕма мард иссирдтонцӕ. Хъардантӕ балӕдӕрдтӕнцӕ, фудгӕнӕг ка адтӕй, уой ӕма ‘й сӕхецӕн тоггинбӕл банимадтонцӕ. Дууӕ муггаги марди ‘гъдӕуттӕ искодтонцӕ, ӕвӕргӕ ба ‘й бакодтонцӕ Кети уӕлмӕрдти. Лӕгмар ӕма бӕхдав кӕсгон гъӕумӕ нӕбал ӕрхӕстӕг ӕй, ӕхе римахста Кӕсӕг ӕма Дигори ‘хсӕн гъӕдтӕ ӕма хуӕнхти.

Еци фудбӕлахбӕл анзмӕ хӕстӕг рацудайдӕ, уӕд еууӕхӕни рӕстӕг ӕнахур нифхалдӕй. Арв ӕма зӕнхӕ, куд фӕззӕгъунцӕ, кӕрӕдзей хуастонцӕ. Карз уарун ӕма думгӕ бӕстӕ исӕзманстонцӕ, мӕйдари ци фӕцайдӕ ӕнамонд игурд, уой нӕбал ӕргъавта. Гӕнӕн ин нӕбал адтӕй ӕма бӕх ӕхе бӕрагӕ рауагъта. Е дӕр ӕхсӕви талинги Хӕнӕзи Беркъисти тургъи балӕудтӕй ӕма ниууаста. Бийнонтӕ гъӕдин цирӕгъти хӕццӕ рауадӕнцӕ, кӕсунцӕ ӕма – сӕ бӕх, бадгӕ ба ибӕл кӕнуй се’нсувӕри цохъа ӕма цулухъти ӕнахур бӕхбадӕг. Балӕдӕрдтӕнцӕ, се ’знаг ӕхе къахӕй сӕ тургъӕмӕ ке ӕрфестӕг ӕй, уой. Ӕнсувӕртӕ февналдтонцӕ: «Рамарӕн ӕй!..»

Фидӕ сӕ бауорӕдта:

– Иуазӕг Хуцауи иуазӕг ӕй. Барвӕндонӕй не ’рбацудӕй, тухст уавӕртӕ ‘й ӕрбахастонцӕ…

Ӕгӕрон зин син куд нӕ адтайдӕ, фал уӕддӕр фиди унаффи сӕрти нӕ рахизтӕнцӕ. Иуазӕгӕн дуккаг бон цохъа ӕма цулухътӕ нӕбал равардтонцӕ, бӕх дӕр ин баййивтонцӕ. Фидӕ фурттӕн загъта:

– Рауагътӕ ‘й… Хуцау ин истӕрхон кӕндзӕнӕй…

Ӕцӕгӕйдӕр уотӕ рауадӕй. Фудгӕнӕг коми думӕгмӕ нӕма рахъӕрттӕй, уотемӕй уоми ӕ уод исиста…

Таурӕхъ уобӕл нӕ фӕцӕй. Хъардантӕ Хъарадзаути хӕццӕ хӕстӕг разагътонцӕ ӕма худтонцӕ киндзӕ. Киндзхонти ранӕхстӕри размӕ фӕсевӕд Хъарданти кизги, хӕнӕзон лӕхъуӕни ка бауарзта, уой дӕр худтонцӕ сӕ хӕццӕ, фал син нӕ кумдта. Хъӕбӕр имӕ ку ниллӕудтӕнцӕ, уӕдта син уотӕ зӕгъуй:

– Цӕун, кӕд мин Беркъисти лӕхъуӕни цирт байамондзинайтӕ, уӕд… Фӕсевӕд ин уомӕй зӕрдӕ байвардтонцӕ ӕма сӕ дзурд нӕ фӕссайдтонцӕ. Хъарадзаути гъӕумӕ ку ‘рбахъӕрттӕнцӕ, уӕд ӕй фӕххудтонцӕ Кети уӕлмӕрдтӕмӕ, ӕ уарзони цирти размӕ.

Кизгӕ баздахтӕй, ӕма ӕ рони римӕхст кӕрдӕнӕй ӕхе рамардта. Байвардтонцӕ ‘й, ӕ зӕрдӕ кӕбӕл не ‘сӕййивта, ӕ еци уарзон хӕнӕзон лӕхъуӕни фарсмӕ…