27 июля 2024

КУРДОНИ ФУРТ

29.04.2022 | 11:52

ТӔТӔРХЪАН УОТӔ ЗАГЪТА…

ÆГЪУЗАРТИ Саукуй, (1943-2013) финсæг, публицист

Уардта. Фӕлмӕн ӕртӕхтӕ ӕмбалдӕнцӕ зӕнхӕбӕл ӕма е ’донуг саста. Инод бӕнтти фӕсте ӕртӕхтӕ кӕрӕдзей фӕдбӕл лигъдӕнцӕ, цума ка хуӕздӕр ракафа, уобӕл сӕхе гъардтонцӕ, цума ериси бацудӕнцӕ. Бадтан дууемӕй – Тӕтӕрхъан ӕма ӕз.

Уӕд ма ӕригон адтӕн, журналистики мӕ фиццаг къахдзӕфтӕбӕл кеугӕ цудтӕн. «Рӕстдзинад» мин ӕ тӕрттӕ байгон кодта ӕма ин мӕ бон куд адтӕй, уотӕ фудӕбон кодтон.

Нур дӕр Алагирмӕ циуавӕрдӕр гъасти фӕдбӕл ӕрцудтӕн ӕма не ’рвадтӕлтӕмӕ фездахтӕн. Уой размӕ Тӕтӕрхъани кой игъосгӕ ци фӕккодтон, ӕндӕр ӕй цӕстӕй некӕд фӕууидтон. Ку ӕй фӕууидтон, уӕдта мӕ гъудий февзурдӕй: «Ӕхсарӕ, ӕ хестӕр фурт – ӕ фиди хузӕн, дӕлвӕд-уӕлвӕд си нӕ ниууагъта…»

Ӕ устур сау цӕститӕй мӕн ӕрдӕмӕ ӕрбакастӕй, ӕ фӕллад цӕсгонбӕл медбилхудт фӕззиндтӕй, ӕ домбай армитъӕпӕн мӕ уӕрагбӕл ӕрӕвардта, фӕлмӕн гъӕлӕсӕй загъта:

– Уаруй, зӕнхи сойнӕ уаруй. Ӕвзартӕ сӕхебӕл куд ӕмхузонӕй исхуӕстӕнцӕ. Ӕдонуг адтӕнцӕ, мӕгур…

Цума нур ӕ къӕхтӕбӕл ка рауадӕй, уӕхӕн сабийтӕ адтӕнцӕ, уоййау сӕбӕл гъар зӕрдӕй бауозӕлдӕй фӕсаууонмӕ, берӕ рӕстӕг гъосӕй фӕллӕудтӕй. Ка ’й зонуй, цӕбӕл сагъӕс кодта, уӕдта, ӕппунфӕстаг, мӕн ӕргъуди кодта:

– Сахари рагӕй цӕрис?

– Цалдӕр мӕйи.

– Ӕма дин унгӕг адӕ нӕ кӕнуй?

– Кӕнуй, зин цӕрӕн ӕй сахари.

– Дӕ гъуддаг раст. Гъӕуи берӕ ка фӕццардӕй, е цума сахари нӕбал исфедаудзӕнӕй…

Дӕ цӕститӕбӕл нӕ гъазуй: ӕз – Тӕтӕрхъан Ӕгъузарти, ӕнзти уӕзӕй ка фӕттастӕй, еци хӕрнӕгъ курдон сахари берӕуӕладзугон хӕдзарӕй кӕсуй ӕма уаруни кафунбӕл цийнӕ кӕнуй. Гъе, Ӕхсарӕ, хестӕр биццеу, сахарӕй дӕлӕмӕ нӕбал цӕуй, ӕхсгӕ уад ци ӕркӕнуй, ӕндӕр. Ӕхе байефтигъта ӕфсойни буни, гъӕуи нӕбал федауй, сахари лӕг бацӕй. Ахид ӕмбӕлетӕ?

– Ӕмбӕлӕн. Нур дӕр мин е загъта, махмӕ фездӕхӕ, зӕрӕндтӕбӕл бацийнӕ кӕнӕ, зӕгъгӕ.

– Уой ин фӕдзӕхсун алкӕддӕр: муггагбӕл дӕ хуӕст ма уадзӕ, дӕ бон ци ӕй, уомӕй байагъаз кӕнӕ хеуонӕн дӕр, ӕцӕгӕлонӕн дӕр. Уӕд дӕ адӕм нимайдзӕнӕнцӕ, уӕд адӕми лӕг уодзӕнӕ…

Уалинмӕ Басион, Тӕтӕрхъани цардӕмбал, нӕ уӕлгъос ӕрбалӕудтӕй, цӕттӕ адтӕнцӕ ӕхцинтӕ ӕма къудурфунх карк…

Цӕмӕн ӕримистон еци идард сӕрдигон бон? Магъа, мӕхуӕдӕг дӕр ин неци зонун. Фал ӕрӕги, идзаг ӕма нард финги уӕлгъос ку бадтӕн, уӕд мин ме ’рдхуард уотӕ зӕгъуй:

– Ӕгъузарти Ӕхсарбеги Иристони ка нӕ зонуй, уӕхӕн лӕг, ӕвӕдзи, нӕййес. Зонунцӕ ’й ӕ киунугутӕ, ӕ кинотӕй. Нӕ ’й зонунцӕ ӕндӕр хузи: куд адӕймаг адтӕй, циуавӕр зӕрдӕ хаста ӕ реуи?

– Нӕ дӕ бафӕндӕуидӕ уой туххӕй дӕ имисуйнӕгтӕ ниффинсун?

– Цӕмӕннӕ мӕ бафӕндӕуидӕ?

– Мадта ниффинсдзӕнӕ?

– Ниффинсдзӕнӕн!

Æгъузарти Æхсарбег сæ муггаги кувди дзубанди кæнгæй.

МУГГАГИ СӔРБОНС

Финсун мӕ зингхуст ӕрвади туххӕй. Ӕцӕг ме ’рдхуарди фӕндӕмӕ гӕсгӕ нӕ, фал мӕхе зундӕй, мӕхе гъудийӕй. Уомӕн ӕма ӕз, ӕ тог ӕма е ’стӕг, ӕ кӕстӕр, гъӕуама зӕгъон нӕ муггагӕн нин кадӕ ка искодта, ӕ цард–цӕрӕнбонти, Тӕтӕрхъани загъдау, ӕхе ӕфсойни буни ка байефтигъта ӕма къобор галау ка фӕккуста, еци Ӕхсарбеги туххӕй. Зӕгъон, кенӕ ба ку нӕ зӕгъон, уӕд цӕрӕнбонти мӕхебӕл мӕ зӕрдӕ ходдзӕнӕй.

Ӕма мӕ еугурей фиццаг цӕмӕй райдайун фӕндуй, е – Баблей имисуйнаг. Бабле ка ’й, фӕрсетӕ? Дзбойти Батӕрбег, нӕ киноаразгути фӕлтӕри минӕвӕртти хестӕр. Берӕ ӕнзти фӕккустонцӕ еумӕ. Уартӕ нӕмӕ телеуинунадӕ финддӕс ӕма инсӕй анзей размӕ ку фӕззиндтӕй, Ӕгъузарти Ӕхсарбег ба си сӕрдар ку адтӕй, уӕд Бабле дӕр ӕ фиццаг къахдзӕф уой фӕрци ракодта, е имӕ бадардта ӕ федар къох.

Имисуй Бабле:

– Киной хабар нӕмӕ раст кинойау рауадӕй. Цӕветтонгӕ, Цӕгат Кавкази дӕр исфӕндӕ кодтонцӕ студи исаразун. Еци фӕндӕ, фиццагидӕр, мах лӕгмӕ фӕззиндтӕй (гъома, Ӕхсарбегмӕ), фал куд фӕззӕгъунцӕ, гъавӕгӕй лӕборӕг фӕрраздӕр уй фулдӕр хатт. Расул Гамзатови гъостӕбӕл ку ‘рцӕуидӕ, аййевадон киноти студи, дан, аразунцӕ ӕма ’й цӕмӕй Дагестани искӕнонцӕ, уой туххӕй Мӕскумӕ ку ниффинсидӕ. Дӕумӕ ка на байгъоса, уӕхӕн лӕг, дан, нӕ бӕсти сӕйраг сахари нӕ разиндзӕнӕй. Ниффинста. Байгъустонцӕ имӕ. Фӕндӕ рахастонцӕ: Дагестанӕй хуӕздӕр бунат некӕми ес. Уой дин нӕхе лӕг фегъоса! Тӕрӕг бӕхӕй Мӕскуй балӕудтӕй, уӕди паддзахадон радиой ӕма телеуинунади сӕрдар Лапини косӕнуати исмедӕг ӕй. Ӕрдхуӕрдтӕ адтӕнцӕ, кӕрӕдзей хуарз лӕдӕрдтӕнцӕ. Ци дзубанди сӕмӕ рауадӕй, уой ӕз нӕ зонун, фал дин Ӕхсарбеги хӕццӕ ӕртиккаг бон иуазгутӕ ку иссӕуиуонцӕ. Ракӕсӕ-бакӕсӕ кӕнунцӕ, ракъуӕрӕ-бакъуӕрӕ, фал сӕ нӕхе лӕг ӕрдзи гъӕбесмӕ ку фӕлласта, бор фезонӕг ӕма сӕмӕ бадт арахъӕй дзӕбӕх ку фӕккастӕй, уӕд ӕгириддӕр гурусхӕ некебал кодта къамиси иуонгтӕй: Иристонӕй хуӕздӕр бунат аййевадон кинотӕ аразунмӕ Кавкази нӕ, фал еугур зӕнхи цъарӕбӕл дӕр нӕбал адтӕй!

Гъе уотитӕ, мӕ лимӕн лӕг! Ирон киноти бундорӕвӕрӕг ӕма исфӕлдесӕг Ӕгъузарти Ӕхсарбег ӕй, мӕрдти рохс дзенети бада. Расул Гамзатов ба хуӕрди бунати байзадӕй, фал цума нӕхе лӕгбӕл ӕ зӕрдӕ нӕ фӕххудтӕй, уотӕ мӕмӕ кӕсуй…

 

«СОСО ЛӔГ АДТӔЙ, ЛӔГ!..»

Финсгӕ куд кодта? Зинтӕй. Ӕ къох – сахъат ӕма коммӕ нӕ кастӕй. Ӕ цардӕмбал Мадисӕ бӕргӕ нецӕбӕл аурста, фал ӕй уӕддӕр машинисткӕ агорун багъудӕй. Дууӕ-ӕртӕ сахатти, цит, ке фӕдздзоридӕ, уой исредакци кӕнидӕ ӕма нӕуӕгӕй – мухурмӕ. Уотӕ фондз-авд хатти. Ӕ фӕстаг роман «Хӕххон доны уынӕр» ку финста, уӕд мӕмӕ телефонӕй ӕрбадзурдта: «Хуарз машинисткӕ нӕ зонис? Рӕстӕг цӕуй, гъудитӕ – берӕ, мухургӕнӕг ба нӕййес!» Кедӕр ин байамудтон. Фӕстӕдӕр: «Романӕн ӕ еу хай фӕдтӕн. Нӕ ’й бакӕсисӕ?»

Еци менеуӕг имӕ рартастон: ӕ къохфинст еуцалдӕремӕн бакӕсун кӕнидӕ, кӕд уадзимисмӕ феппайуйнӕгтӕ иссирдтайсӕ, уӕд бозӕй байзайидӕ, ку неци, уӕдта – зӕрдихудт. Мах ба цӕйбӕрцӕ зонӕн уӕхӕн финсгутӕ: рафауӕ ‘й ӕма дӕмӕ топпи кӕсӕнӕй ракӕсдзӕнӕй, раппӕлӕ ‘й ӕма ӕ уоди рӕбуйнаг. Берӕ агурдта ӕхецӕй, берӕ агурдта иннетӕй дӕр.

Еухатт мӕбӕл ӕ уайдзӕф исӕмбалдӕй. Уайдзӕф ба кодта гъавгӕй, зӕрдихудтӕй нӕ тарстӕй, фал идӕрдтӕбӕл ӕрзилдайдӕ, уӕдта ӕ зӕрдӕмӕ ци нӕ фӕццудӕй, уой дин фӕлмӕнӕй загътайдӕ. Мӕн хӕццӕ адтӕй ӕргомдӕр, карздӕр. Ӕма мин уотӕ: «Дӕ финст дин кастӕн. Ӕрмӕст Ӕгъузартаг лӕги финст ке ӕй, уомӕй дӕр мӕ зӕрдӕбӕл цидӕр гъар ӕрбамбалдӕй. Мадисӕ дӕр ӕй кастӕй. Уой зӕрдӕмӕ фӕццудӕй, мӕ зӕрдӕмӕ – нӕ.

Гъай-гъай, фӕццудӕй ӕ зӕрдӕмӕ: силвазӕ, силкъи финст кӕнис ӕма силгоймаги зӕрдӕ балхӕнунмӕ ба ӕндӕр ци гъӕуй? Мӕн ба уотӕ фӕндуй ӕма еци къӕбӕлдзуг, рӕсугъд дзурдтӕбӕл ку фестурзӕрдӕ уисӕ. Ду куд финсис, царди уотӕ нӕ фӕууй. Цард къӕбӕлдзуг нӕ – дирзӕг ӕй, ӕгӕр дирзӕг ӕма мӕнгард. Мӕнгард ӕма дирзӕг. Уотӕ, уотӕ…»

Еунӕг хатт мӕ зӕрдӕй раппӕлдтӕй. Ӕмбесӕхсӕвӕмӕ хӕстӕг адтайдӕ, уотӕ телефони дзӕнгӕрӕг райгъустӕй. Хӕтӕл исистон – ӕма дин Ӕхсарбег. Фӕрсуй мӕ:

– Нӕма бафунӕй дӕ?

– Нӕма.

– Мӕнмӕ дӕр хуссӕг ӕмгӕрон нӕ цӕуй… Еу уадзимисӕй дин хуӕрз минкъий скъуддзаг бакӕсон ӕма ин ӕ автори базондзӕнӕ?

– Нӕхе автортӕй ӕй?

– Гъо, гъо, нӕхе! Игъосӕ.

«…И потом не всем нравятся ангелы. Есть и поклонники дьявола. И наверняка суждено мне всю оставшуюся жизнь поклоняться дьяволу в мундире генералиссимуса Иосифа Виссарионовича Сталина…»

– Ка ’й ниффинста?

Ӕз гъӕрӕй ниххудтӕн:

– Ка дӕмӕ ’й равардта?

– Газет мин мӕнӕ Мадисӕ ӕрбахаста.

Цӕветтонгӕ, Сталини еу рӕстӕг ку ниййазуймаг кодтонцӕ, алли цъифкалӕнтӕ ку исахид ӕнцӕ, ӕ хуарзи кой кӕнун ин ку нӕбал уагътонцӕ, уӕд мӕбӕл фиццаг журнали, уӕдта газети ниффинстонцӕ, гъома, цардӕй фӕстегӕй байзадтӕн, Сталин адӕми ’знаг ке адтӕй, уой абони дӕр нӕма базудтон, ӕппӕлун ӕй ӕма уотӕ идарддӕр.

Мӕн дзуапп дӕттун багъудӕй. «Махровый сталинист» мӕ кӕми исхудтонцӕ, уоми мин мӕ финст нӕ рауагътонцӕ, фал фӕсевӕди газет ба нӕ фӕттарстӕй ӕма мӕ уац ниммухур кодта. Ӕхсарӕ ке бакастӕй, еци рӕнгъитӕ дӕр уомӕй адтӕнцӕ.

Хумӕтӕги ӕхцӕуӕн ин адтӕй!

– Хуарз син фӕдтӕ, хуарз. Гъенур ми баруагӕс ӕй, де ’уӕнгти ӕцӕг Цӕразони тог ке тӕлфуй, е… Тӕрсун нӕ гъӕуй, мах ба ӕгӕр тӕрсагӕ ан.

– Ду дӕр?

– Ӕз дӕр, гъо. Мӕ романтӕй цалдӕреми Сталини нихмӕ исдзорунцӕ мӕ хъайтартӕ.

– Дӕ хъайтартӕ дзорӕнтӕ, дӕхуӕдӕг ци гъуди кӕнис еци лӕги туххӕй?

– Аллихузон гурусхити бахаун, кӕмидӕрти ӕй фудгин дӕр фӕккӕнун. Фал куд фулдӕр цӕрун, уотӕ мӕ зунди федардӕр кӕнуй еу гъуди: «Сосо лӕг адтӕй, мӕлӕт кӕмӕн нӕййес, уӕхӕн лӕг, ӕ фудкой ка кӕнуй, етӕ ба – цъифи золкъитӕ. Нӕ бӕрзондибадӕг хецауадӕмӕ бакӕсай, еу дӕр си бецъотӕ нӕ даруй. Ӕ аууонӕй дӕр ин тӕрсгӕ кӕнунцӕ, сауӕнгӕ ма ӕ бецъотӕй дӕр. Мах ба бецъогин гъӕуй, уомӕн ӕма бӕстӕ исӕфуй, сӕрисӕфӕнӕй рахаунмӕ ӕй берӕ нӕбал гъӕуй. Лӕг нӕййес, лӕг. Сӕрбонс нӕййес, сӕрбонс! Гъе, уотитӕ, ме ’рвадӕ. Ӕма син ду хуарз фӕдтӕ, хуарз. Кӕд бафунӕй уон, уӕд – зӕрдрохсӕй. Дӕ дзурдтӕ мӕ уоди ауиндзӕнтӕбӕл байзадӕнцӕ…»

 

ЗГИДИ Ӕ ЗӔРДӔ БАЙЗАДӔЙ

Муггаги кувд кодтан ӕма нӕмӕ кӕд хестӕртӕ адтӕй, уӕддӕр ӕнӕ Ӕхсарбегӕй размӕ дӕр нӕ ӕма фӕстӕмӕ дӕр. Кӕстӕртӕ ’й бафӕрсиуонцӕ:

– Нӕ фӕндӕ дӕ зӕрдӕмӕ цӕуй?

– Раздӕр гъудӕй кувд, фал нур дӕр ӕрӕги нӕма ’й. Мӕн фӕрсетӕ, ӕма уин мӕ гъуди зӕгъон: кӕд ӕй кӕнетӕ, уӕд ӕй искӕнетӕ нӕ фиди къӕсӕрбӕл. Мах фиди къӕсӕр ба ӕй Згид. Нӕ фидтӕл Згидмӕ кутемӕй бафтудӕй, уой нӕ зонетӕ? Раздӕр Нузали цардӕнцӕ. Ӕгъузартӕмӕ цауӕйнон тикис адтӕй, гъӕддаг тикис, мӕнӕ барс ке хонунцӕ, уӕхӕн. Еугур коми дӕр ӕ кой игъустӕй. Гъӕдӕмӕ ку иссӕуидӕ, сирд ӕ разӕй ку ракӕнидӕ, уӕд ӕй гъӕуама гъӕумӕ ӕхстбӕрцӕмӕ ӕртардтайдӕ. Ӕма еци тикиси, хицӕ имӕ ка кодта, еу уӕхӕн рамардта. Ӕгъузар ин нӕ ниххатир кодта, рамардта ӕй, еу гъӕуи ба тоггинтӕн цӕрӕн нӕ адтӕй. Уӕд еуафони нӕ муггаги цауӕйнон лӕг Згидмӕ бафтудӕй, къулдунбӕл ӕ фӕллад исуадзунмӕ сауӕдони рази ӕрбадтӕй. Уалинмӕ кӕсуй ӕма уартӕ саг ӕрбацӕуй. Фехста ӕй. Фезонӕг искодта, сауӕдонӕй баниуазта. «Уойбӕрцӕ сауӕдӕнттӕй саг аци сауӕдонӕмӕ дзӕгъӕли не ’рцудӕй, дессаги хуӕрзадӕ дон ӕй. Цӕй, уӕддӕр тоггин ку дӕн, ами ӕрцӕрон», – загъта цауӕйнон ӕхецӕн. Нузалмӕ ниццудӕй, хабар балӕдӕрун кодта ӕма Ӕгъузартӕ ӕндӕр цӕрӕнбунат байагурдтонцӕ.

Ӕхсарбеги дзурдбӕл исарази ан ӕма амистоли мӕйи, нӕфӕразгӕ адтӕй, уӕддӕр ӕхе фӕлласун кодта хуӕнхтӕмӕ. Дессаг уомӕ бакӕсун! Ӕ цӕстисуг нӕбал уорӕдта, ӕ зекъӕ ӕнӕнцойнӕй ӕзмалдӕй, ӕ фиди фиди ихӕлд къонамӕ ку исхъӕрдтӕй, уӕд дортӕбӕл ниддӕлгоммӕ ’й ӕма сувӕллонау никкудтӕй, ӕ армитъӕпӕнтӕ, е ’нгулдзитӕ гъар гъуна дортӕбӕл ризтӕнцӕ… Кӕддӕр ӕрӕгиау, игъӕлдзӕг адӕм симди ку бацудӕнцӕ, Ӕгъузарти къулдун цийнӕ ӕма амондӕй е ’мидзаг ку бацӕй, уӕд Ӕхсарӕ, мӕнӕй уӕлдай ӕй куд неке фегъоса, уоййау ниллӕг, саст гъӕлӕсӕй загъта:

– Фӕстаг хатт ма дӕн Згиди ӕма мӕхе уомӕн нӕ уорамун.

– Цӕмӕн фӕстаг хатт? Нурма берӕ хӕттити иссӕудзинан нӕ фиди къӕсӕрмӕ, – зӕрдитӕ ин ӕвардтон ӕз.

– Ду гъо, ӕз ба нӕбал… Мӕ зӕрдӕ ’й лӕдӕруй, нӕбал, нӕбал…

Ме ’рвадӕ раст загъта. Кӕд ма цалдӕр анзи рацардӕй, уӕддӕр Згидмӕ ба нӕбал исӕфтудӕй. Еци рохс бон, еци цийнӕй ӕфсес дзенети бон ӕ хӕццӕ ӕндӕр дзенетмӕ фӕххаста, уод кӕми нӕбал тӕлфуй, еци дзенетмӕ…

 

ЗУДТА СӔ НОМӔЙ – НОММӔ

Еу дессаги менеуӕг имӕ адтӕй. Муггагӕй еске фӕгъгъудӕй, Иристони къумти цийфӕнди гъӕуи дӕр цӕрӕд, уӕддӕр, цӕмӕдӕр гӕсгӕ, фиццагидӕр, хабар Ӕхсарбегбӕл исӕмбӕлидӕ. Уӕлдай рӕстӕг не ’взурста: фӕнди сӕумицъӕхӕй, фӕнди изӕригон, фӕнди ба фӕсӕмбесӕхсӕвӕ – ӕрбадзурдтайдӕ унгӕг гъӕлӕсӕй:

– Рохсаг уӕд… Еу минкъийдӕр фӕцӕй нӕ муггаг.

Ка фӕззиан уидӕ, уой цардвӕндаг дин цубурӕй радзурдтайдӕ, ӕ фидӕ, уой фиди фиди куд худтонцӕ – ранимадтайдӕ сӕ. Дес ибӕл кодтон: Ӕгъузартӕ, Згидӕй райдайӕ, Дигорӕбӕл ӕрзелӕ ӕма сауӕнгӕ Мӕздӕгмӕ ӕртӕ фондзинсӕй хӕдзаремӕй фулдӕр ӕнцӕ. Сӕ еугурей дӕр зудта номӕй-номмӕ. Зӕрондӕй, ӕригонӕй сӕ гъуди кодта. Гӕгъӕди ӕма къариндас райсун кодтайдӕ ӕма:

– Финсӕ. Дигорай Барисӕн фегъосун кӕнӕ, Алагири – нӕхе Кимирленӕн (уотӕ худта ӕ кӕстӕр ӕнсувӕр Кими), Згиди – Тайморазӕн, Дур-Дури – Хъанамати фурт Лазӕрӕн, Мостиздӕхи – Иванӕн… Ами, сахари, Юрий, Маирбег, Роберт, Савелий, Виктор, Мишӕ, ду дӕхуӕдӕг, гъуддаг уӕхемӕ райсетӕ. Русланӕн загътон (ӕ еунӕг фурт) ӕма автобуси мадзал бакӕндзӕнӕй. Куд ӕнгъезуй, уӕхӕн ӕгъдау радтетӕ, гъӕуама нӕбӕл маке бахода…

Зиани фӕсте дӕр ӕрбадзурдтайдӕ, кӕмӕн гъудӕй, уомӕн – арфӕ, кӕмӕн гъудӕй, уомӕн – уайдзӕф.

Муггагбӕл куд ӕновуд ӕма федар баст адтӕй, уомӕн ма еу ӕвдесӕн ӕрхӕсдзӕнӕн.

Еу хатт, уӕ фарнӕ берӕ уӕд, нӕ биццеу ӕрбасӕйгӕ ’й. Гъӕуӕй исдзурдтонцӕ, тагъд рацотӕ, сабий сахари сӕйгӕдонӕмӕ ласун гъӕуй, ӕма мабал дзебӕл кӕнетӕ, зӕгъгӕ. Еуӕрдӕмӕ, иннердӕмӕ дзорӕн – машинӕ нӕййес. Косгӕ бон фӕцӕй, нурма ци киндӕуа? Нӕ хӕдзаргӕс мин уотӕ:

– Нӕхе Ӕхсарбегмӕ нӕ бадзорисӕ?

Уӕд «Мах дуг»-и кустон ӕма ме ’рвади хӕццӕ уотӕ хӕстӕг нӕма зудтан кӕрӕдзей, фал имӕ уӕддӕр бадзурдтон.

Мадисӕ ходӕгау бакодта:

– Ӕхсари аци афони ами ка агоруй… Изӕри фараст сахаттемӕ ӕ кусти фӕууй.

Бадзурдтон имӕ. Хабар ин радзурдтон. Лӕг батухстӕй:

– Шофери футболмӕ ку рауагътон… Барӕнай, еуминкъий фӕггӕдзӕ кӕнӕ… – Ӕвӕдзи, кӕмӕндӕр цидӕр рафӕдзахста, хӕтӕлӕй дзурдтӕ нӕ игъустӕй, фал ӕрӕгиау ба уотӕ:

– Ӕнгъӕлмӕ кӕсӕ, нуртӕккӕ машинӕ сумахмӕ уодзӕнӕй.

Уой фӕсте сахарӕй гъӕумӕ ку цудӕй нӕ машинӕ, уӕд шофер бахъур-хъур кодта:

– Заманай футбол ӕма ’й кӕронмӕ ма фӕууинӕ…

– Кутемӕй дӕ иссирдта уотӕ тагъд?

– Стадионбӕл ӕртӕ хатти радзорун кодта радиойӕй: уӕхӕн лӕг, дан, тагъд рацӕуӕд телестудимӕ, ӕ хецау, дан, ӕй агоруй.

Фӕстӕмӕ ку исӕздахтӕн, уӕддӕр нӕ разӕй фӕцӕй, гъома, кӕд ести хуастӕ гъӕуй, уӕд ӕфсӕрми ма бакӕнетӕ.

Уӕхӕн уоди хецау адтӕй Ӕхсарӕ. Муггаг си – сӕрбӕрзонд, беретӕн фӕййагъаз кӕнидӕ, беретӕ ӕрлӕудтӕнцӕ ӕ фӕрци царди надбӕл.

 

РАНДӔ ДӔ, МЕ ’РВАДӔ…

Ци бон ӕй ӕрвистан е ’цӕг дуйнемӕ, еци бон адтӕй уазал, гъизт, фал уӕддӕр хъӕбӕр берӕ адӕм ӕрӕмбурд ӕй зианӕн фӕстаг хуӕрзбон зӕгъунмӕ. Берӕ цӕстисуг ибӕл фӕккалдтонцӕ, берӕ гъарӕнгитӕ ибӕл фӕккодтонцӕ. Ӕгъузартӕн сӕ астӕуккаг цӕгиндзӕ никкалдӕй ӕма нӕ еугурдӕр, устурӕй-минкъийӕй, фӕрристан, фӕгъгъигӕ кодтан.

Изӕрӕй хисти фингитӕ ку бафснайдтонцӕ кӕстӕртӕ, адӕм сӕ фӕрнуг хӕдзӕрттӕмӕ ку райевгъудӕнцӕ, уӕд ӕз дӕр фӕлладӕй, рист зӕрдӕй мӕ гъар уати ниффинстон, Ӕхсари марди уӕлгъос лӕугӕй цӕбӕлти гъуди кодтон, уони. Кӕддӕр ма сӕ мухури рауагътон, фал ма сӕ еу хатт хӕссун адӕми рӕнгъӕмӕ:

«Нур нӕбал дӕ, курдони фурт, ӕма дин ци кӕнон? Дӕхуӕдӕг ма уӕлӕбӕл дӕ, де ’фхуӕрд уод ба фӕттахтӕй, Салугӕрдӕни уӕлмӕрдти балӕудтӕй, дӕ фидӕ Тӕтӕрхъан, дӕ мадӕ Басиони цирти дортӕ ниххуастай: «Бауадзетӕ мӕ. Уӕлӕбӕл дуйней мин бунат нӕбал ес ӕма дуар бакӕнетӕ. Ацал-ауал анзи уӕмӕ мӕ билицъӕрттӕ ку хуӕрун…»

Нӕбал дӕ… Ӕгӕрон уодӕй догъи фӕууадтӕ ӕма дӕ уод, дӕ зӕрдӕ нӕбал бафӕразтонцӕ, аци ихӕлд, расуг дуйне ӕй гӕркъай хурфи рауагъта. Аци мӕнгӕ дуйне ин уӕнгӕли адӕ искодта…

Рандӕ дӕ, ме ’рвадӕ… Нури уӕнгӕ адзалӕн мадзал некема иссирдта.

Цо, фал еу каст ку ракодтайсӕ фӕстӕмӕ, уӕд фӕууидтайсӕ: де ’знӕгтӕ, дӕу афонӕй раздӕр мӕрдтӕмӕ ка барвиста, етӕ хисти фингӕбӕл уӕллӕй рабадтӕнцӕ, сӕ цӕститӕ цӕхӕртӕ калдтонцӕ, уотемӕй хӕлӕфӕй – сӕ хуӕрдӕ, сӕ ниуӕзтӕ… Цӕмӕ бӕлдтӕнцӕ, е ӕрцудӕй, ӕма цийнӕй мӕлунцӕ…

Нӕбал дӕ, курдони фурт. Дӕ фӕсте ниууагътай рист зӕрдитӕ, дӕ тог, де ’гъӕстӕ, дӕ киунугутӕ ӕма берӕ-берӕ цӕстисугтӕ.

Рандӕ дӕ, ме ’рвадӕ, ӕма рандӕ уо. Фал кумӕфӕнди ку цӕуай, уӕддӕр нӕ хӕццӕ байзайдзӕнӕ ӕма де ’нкъард цӕстингас нӕ фӕдбӕл аууонау зелдзӕнӕй…»

 

ЦИРТДЗӔВӔН

Сахари сӕрмӕ, Иристони дзиллӕ сӕ хуӕздӕр хъӕболти кӕми нигӕнунцӕ, еци уӕлмӕрдти бӕрӕгдӕрӕй зиннуй уорс мраморӕй конд циртдзӕвӕн. Е ӕй ме ’рвади циртдзӕвӕн, Цӕгат Иристони адӕмон финсӕг Ӕгъузарти Тӕтӕрхъани фурт Ӕхсарбеги циртдзӕвӕн. Ӕ конд, ӕ медес – еугурӕйдӕр ӕ фурт Руслани ӕргъудиконд. Дорбӕл скульптор дӕсни равдиста финсӕги сорӕт, ӕ меддуйне, ӕ зӕрдирахаст.

Ӕхсарбег ӕ цӕстингас исаразта хуӕнхтӕмӕ, Уӕллагири хуӕнхтӕмӕ, ӕ фиди къона Згидмӕ, ӕма дес кӕнуй аци мӕнгӕ – уодӕгас дуйнебӕл, аци ӕрцӕугӕ ӕма ӕнӕрцӕугӕ цардӕййевӕнтӕбӕл…

1997 анз.