20 апреля 2024

ӔУУӔНККАГ ЦИ УА, Е ӔНӔБАРИ ДӔР БАРУАГӔС УОДЗӔНӔЙ…

03.12.2021 | 15:33

ӔЦӔГ ХАБАР

Не ‘рвадтӕлтӕй еу уосгор лӕхъуӕн хъӕбӕр фӕссӕйгӕ ‘й. Уони уоститӕй еудадзугдӕр ӕ рази ка бадтӕй, е ба мӕ фиди хӕццӕ дууӕ хуӕрей цӕуӕт адтӕнцӕ. Ӕма еу изӕр мӕ фидӕмӕ дзоруй:

– Нӕхемӕ ниууайон, сувӕллӕнттӕн хуӕруйнаг ракӕнон.

Мӕ фидӕ дӕр ӕ фӕсте ниццудӕй ӕма ‘й фӕрсуй:

– Нӕ сӕйги хабар дӕмӕ куд кӕсуй?

Силгоймаг ин ци дзуапп равардта, уоми, адӕймаги зӕрдӕ цӕмӕй фӕннифсгундӕр адтайдӕ, уӕхӕнӕй неци адтӕй. Ӕма уӕд мӕ фидӕ загъта:

– Ду дӕр ӕй уинис, ӕз дӕр ӕй уинун, фӕййервӕзгӕ сӕйгӕ нӕй… Сӕумӕй ескети рарветун гъӕуй, гал дӕр ӕркӕнӕнтӕ, фустӕ дӕр ӕма бӕх дӕр.

Фӕстӕмӕ сӕйги размӕ ӕрбацудӕнцӕ, ӕ рази ӕрбадтӕнцӕ. Мӕ фидӕ сӕ хестӕр адтӕй, ӕма ‘й Гаги худтонцӕ. Ӕма, дан, сӕйгӕ дзоруй, Гаги мин мӕ хай рахецӕн кодта, зӕгъгӕ.

Дуккаг бон фӕсхонхмӕ – фонс уӕд уоми адтӕнцӕ – биццеути рарвистонцӕ гал ӕма бӕхмӕ. Ӕма син саргъи бӕх ӕрахӕссун нӕ бакумдта. Ӕндӕр гӕнӕн син нӕбал адтӕй, ӕма ӕрахӕстонцӕ, косгӕ кӕбӕл кодтонцӕ, уӕхӕн бӕх. Еци хабар куддӕртӕй балӕдӕрдтӕй сӕйгӕ, ӕма нийнӕфтӕй:

– Ӕллӕх, ӕллӕх, фӕллад бӕх мин ӕрласунцӕ…

Кӕд некӕми неци ес, уӕд сӕ цӕмӕй зудта, ци дзурдтонцӕ ӕма циуавӕр бӕх ӕрахӕстонцӕ, еци хабӕрттӕ?


Аци, уӕдта ма мӕнӕ идарддӕр ци дууӕ хабари («Мади фун» ӕма «Кизги фун») мухур кӕнӕн, уони ӕ рӕстӕги радзурдта Едзити Адокка, финсгӕ ба сӕ никкодта е ’рвадӕ Ӕндрей (Тумугъ).

МАДИ ФУН

Кӕддӕр ӕригон биццеуӕй автобуси цудтӕн сахарӕй Алагирмӕ. Уоститӕ дзубанди кодтонцӕ, ӕз ба сӕ рази лӕуд фӕдтӕн. Еу уосӕ си уӕхӕн хабӕр ракодта:

– Цалдӕр боней разӕй мӕ синхӕнтти хӕццӕ зиани адтӕн. Еу уосӕн ӕ биццеу цалдӕр мӕйей размӕ рамардӕй, ӕма ‘й ӕ фуни фӕууидта арӕзтӕй, игъӕлдзӕгӕй, ӕма ‘й фӕрсуй:

– Ци игъӕлдзӕг дӕ? Еци арӕзтӕй кумӕ цӕуис?

Биццеу ин дзоруй:

– Уосӕ корун исон.

Гъӕуи ном ин загъта, сӕ муггаг, кизги ном ӕма ниффӕдзахста:

– Киндздзӕгтӕ ин ниххӕссӕ, уӕдта ибӕл къохдарӕн дӕр бакӕндзӕнӕ.

Уосӕ ӕваст фегъал ӕй. Куддӕр бон фӕррохс ӕй, уотӕ нӕмӕ ӕрбахуаста ӕма нин ӕ фун радзурдта. Мах синхи цалдӕр уосемӕй такси байхуӕрстан ӕма ӕ хӕццӕ рандӕ ан, ӕ фурт ин кумӕ загъта, уордӕмӕ. Еци хӕдзари дуармӕ лӕудтӕнцӕ адӕм. Мах кедӕр рафарстан, ами ци ес, зӕгъгӕ, ӕма нин е загъта:

– Ӕзинӕ сӕ кизгӕ рамардӕй.

– Мах кӕугӕ бацудан, ӕма син фун радзурдтан. Уосӕ си барӕ ракурдта, цӕмӕй ибӕл киндзи хъӕппӕлтӕ искӕна. Барӕ ин равардтонцӕ, хъӕппӕлтӕ, уӕдта къохдарӕн ӕрбаластан ӕма ибӕл сӕ искодтонцӕ. Ӕ бони ба сӕмӕ мӕрддзогойнӕй фӕццудан

Гъе уӕхӕн цӕмӕдессаг хабар фегъустон. Ӕвӕдзи, а дуйнебӕл дзӕгъӕли неци цӕуй…

 

КИЗГИ ФУН

Кӕддӕр ӕй игъосгӕ фӕккодтон. Аци хабар, дан, фӕсарӕнти ӕрцудӕй. Еу рӕсугъд кизгӕ цӕстӕй нӕ уидта. Куй имӕ адтӕй ӕма уой хӕццӕ рацӕуидӕ. Еу бон надмӕ рацӕугӕй ӕй, минкъийтӕбӕл хуӕдтолгӕ не ’скъуӕрдта ӕма нӕ фӕммард ӕй. Куй фӕттарстӕй, ӕхе ратудта, кизгӕ ба тарстлӕуд кӕнгӕй райзадӕй: ци кодтайдӕ, уой нӕбал зудта. Лӕхъуӕн хуӕдтолгӕй рагӕпп ласта ӕма ин хилӕ кӕнунмӕ гъавта. Ку балӕдӕрдтӕй, кизгӕ нӕ уинуй, уой, уӕд имӕ бацудӕй, ӕрсабур ӕй кодта, кӕми цӕруй, уобӕл ӕй бафарста ӕма ‘й сӕхемӕ баласта. Ӕвӕдзи, хъӕбӕр рӕсугъд кизгӕ ке адтӕй, уомӕ гӕсгӕ ‘й лӕхъуӕн бауарзта. Ахид сӕмӕ бауайидӕ, фал ин нӕ арази кодтонцӕ кизги ниййергутӕ, ду, дан, гъӕздуги фурт дӕ ӕма ни гириз кӕнис, зӕгъгӕ. Лӕхъуӕн ӕй ӕ мадӕн загъта, ӕма ин ӕ мадӕ уотӕ:

– Кой дӕр ӕй мабал искӕнӕ! Дӕ фидӕ дин мулкӕй неци ратдзӕнӕй ӕма дӕ хӕдзарӕй фӕссордзӕнӕй.

Уӕддӕр лӕхъуӕн уобӕл ниллӕудтӕй, мӕн ӕндӕр неке гъӕуй, зӕгъгӕ.

Ӕма еубон кизгӕ ӕ мадӕн дзоруй, мӕ фуни, дан, киндзи ӕрцудтӕн, биццеу мин райгурдӕй ӕма цӕстӕй уинун райдӕдтон. Ӕма, ӕцӕгӕй, еци лӕхъуӕнмӕ ӕрцудӕй. Биццеу син райгурдӕй, кизгӕ ба ӕ цӕстӕй уинун райдӕдта…

Алкедӕр ни хуарз фунтӕ уинӕд!


Уӕлдай дессаг ба е ӕй, ӕма мӕнӕ уин ци цаути кой ракодтан, уӕхӕнттӕн неци хузи ес уӕн, зӕгъгӕ, ка фӕдздзоруй, уӕлдайдӕр ба сӕ ахургонддзийнадӕмӕ гӕсгӕ, етӕ дӕр сӕ уӕхӕн гъуди бустӕги иннердӕмӕ раййевунцӕ. Ӕма си ӕруагӕс кӕнун байдайуй, цидӕр ӕнахур тухӕ ке ес, кӕций ӕрдзӕ, адӕймаги зунд ӕма зонундзийнӕдтӕ балӕдӕрунгъон нӕ ‘нцӕ. Нӕ номдзуд поэт ӕма ӕхсӕнадон архайӕг Малити Геуӕрги цӕйбӕрцӕбӕл ахургонд лӕг адтӕй, уой куд нӕ зонӕн. Ӕцӕг, нӕ бон нӕй уотӕ зӕгъун, ӕма Хуцаубӕл не ’ууӕндтӕй, атеистон зундирахастбӕл хуӕст адтӕй. Уой туххӕй, ӕнгъӕлдӕн, уоййасӕбӕл неци бӕлвурд ӕвдесӕнтӕ ес. Фал уобӕл дӕр ци ӕнахур хабар ӕрцудӕй, уой кой ӕ имисуйнӕгти ракодта е ’нсувӕр Морат.

 

… ӕма хуцауӕй хатир ракурдта

Цӕветтонгӕ, Геуӕрги ахургӕнӕгӕй Дзинагъай ку куста, уӕд уолӕфӕн бӕнтти ба рацӕуидӕ Мостиздӕхмӕ, ӕ бийнонтӕ рабӕрӕг кӕнунмӕ. Хонхӕй Мостиздӕхмӕ берӕ цӕуйнаг ке ес, уой зудта ӕма уомӕ гӕсгӕ ба сӕумӕраги ранӕхстӕр уидӕ, цӕмӕй афонӕбӕл исӕмбалдайдӕ ӕ хӕдзарӕбӕл. Еухӕтт рафӕстеуат ӕй, ку ӕризӕр ӕй, уӕд рахъӕрдтӕй Тагъати Мусси цъӕх аласа бӕхбӕл. Дзинагъай нихӕси ӕй хестӕртӕй кадӕр бафарста:

– Геуӕрги, цирдӕмӕ рараст дӕ?

Ӕма син е дӕр дзуапп равардта, гъома, гъӕутӕмӕ ракӕсон, мӕ бийнонтӕ рабӕрӕг кӕнон, зӕгъгӕ.

– Фӕндараст уо, дзӕбӕхӕй сӕбӕл исӕмбӕлӕ, Уасгерги дин агъазгӕнӕг уӕд, дзӕбӕхӕй нӕмӕ ӕрбаздӕхӕ фӕстӕмӕ,– загътонцӕ ин нихӕси бадгутӕ.

Надбӕл будурмӕ рараст ӕй… Цӕуй… Цӕуй… Уасгергий ковӕндонӕмӕ ку ӕрхӕстӕг ӕй, уӕд ӕ меднимӕр цӕмӕдӕр гӕсгӕ рагъуди кодта, ами цӕмӕ фӕкковунцӕ, Уасгерги ес ӕви нӕ, уомӕн ка ци зонуй? Ковӕндони размӕ ку рахъӕрдтӕй, уӕд ӕ бӕх ӕрлӕудтӕй, цӕун нӕбал кумдта – нӕдӕр будурмӕ, нӕдӕр хонхӕрдӕмӕ, ӕ бунатӕй не ‘змалдӕй…

Геуӕрги бӕхӕй ӕрхизтӕй, идонӕбӕл рахуӕстӕй, ӕ фӕсте ӕй раласунбӕл архайуй, фал бӕх ӕ бунатӕй нецирдӕмӕ цудӕй. А ци дессаг ӕй, еуӕрдӕмӕ дӕр ӕма иннердӕмӕ дӕр ку нӕ цӕуй мӕ бӕх, зӕгъгӕ, Геуӕрги гъудити бафтудӕй. Цалинмӕ бӕхи хӕццӕ архайдта, уӕдмӕ берӕ рӕстӕг рацудӕй. Еци рӕстӕгути нӕдтӕбӕл ӕнафони цӕун тӕссаг адтӕй берӕгътӕй. Геуӕрги сагъӕс кодта, ӕрӕги ку кӕнун ӕма ци кӕнон, зӕгъгӕ. Уӕдта ӕ зӕрди ӕрӕфтудӕй: ӕвӕдзи, фӕррӕдудтӕн, Уасгерги нӕййес, зӕгъгӕ, ке расагъӕс кодтон, уомӕй, ӕма уомӕ гӕсгӕ мӕ бӕх размӕ нӕбал цӕуй. Ӕма уӕд Геуӕрги ӕргомӕй загъта:

– Хуцау дӕр, Уасгерги дӕр, алцидӕр ес…

Уотӕ зӕгъгӕй ба бӕхи идонӕбӕл рахӕуӕстӕй, фал… Бӕх уӕддӕр ӕ бунатӕй нӕ фезмалдӕй. Ӕма уӕд Геуӕрги ковӕндонӕмӕ фездахтӕй, ӕ уӕрагисӕртӕбӕл ӕрбадтӕй ӕма загъта:

– Хуцау, ниххатир мин кӕнӕ мӕ рӕдуд…

Геуӕрги нӕуӕгӕй ислӕудтӕй ӕ къӕхтӕбӕл, ӕ бӕхи размӕ бацудӕй ӕма имӕ исдзурдта:

– Рацо мӕ фӕдбӕл…

Ӕма бӕх ӕ фӕсте фӕрраст ӕй. Геуӕрги бӕхбӕл рабадтӕй ӕма ӕ надбӕл идарддӕр рацудӕй… Ӕма уӕд Хуцауӕй хатир ракурдта.


Мӕнӕ идарддӕр ци цаути туххӕй кӕсдзинайтӕ, уони ба рамухур кодтан Цӕгат Иристони адӕмон финсӕг Даурати Дамири киунугӕ «Ци фӕууидтон, ци фегъустон, ци бавзурстон»– ӕй.

 

МАКЕ ТӔРЕГЪӔДИ БАЦО!..

Еу ӕхсӕвӕ ме ’мбал Сханти Керим Ногири сӕйраг гъӕунгти ӕрцӕйцудӕй. Ӕнӕнгъӕлти ӕ хуӕдтолгӕ цидӕр кодта, еуварс ӕй рахаста, ӕхе ставд тута бӕласӕбӕл ниццавта ӕма дзухъмард фӕцӕй. Ӕз дуккаг бон еци ӕнӕхайири бунатмӕ иссудтӕн. Бӕласӕн минкъий ӕ цъарӕ растъигъдӕй, ӕндӕр ин неци адтӕй.

Уомӕй еуцалдӕр боней фӕсте еци гъӕуи карз думгӕ рацудӕй, уарун сӕх-сӕхӕй фемӕхстӕй, хӕдзӕртти сӕртӕ исиста. Ме ‘мбал ӕхе ци бӕласӕбӕл ниццавта, уомӕн дӕр нӕ батӕрегъӕд кодта, мӕнӕ ‘й цума нарти Мукара ӕ хъаурӕгин къохтӕй барӕй истудта. Дӕс-финддӕс къахдзӕфи уоддӕр ӕй ӕрӕвардта, цума ‘й идарддӕр ӕ бон хӕссун нӕбал адтӕй, уой хузӕн. Ӕз имӕ уинӕг иссудтӕн, ӕ къалеу си ӕвдесӕндари хузӕн мӕ хӕццӕ рахастон, ме ’мбали цирти рази ‘й ӕрӕвардтон ӕма бабӕй нӕуӕгӕй мӕ гъости райгъустӕнцӕ, еу хатт мин ке загъта, еци дзурдтӕ:

– Мӕ тӕрегъӕди мин ка бацӕуа, уомӕн ӕй Хуцау дӕр нӕ ниххатир кӕндзӕнӕй…

Ӕз Ногири гъӕунгти ахид ӕрцӕун: еци лӕгмар тута бӕласи бунати нецибал ниййаразтонцӕ.

 

Ӕ рохсаггаг ФИДӔ КУД РАСТ РАЗИНДТӔЙ…

Мӕ цардӕмбал Фатъимӕти мадӕ Райкӕмӕ ӕ изол хӕстӕгутӕ кӕцидӕр гъӕуӕй, еу лӕг ӕма дууӕ уоси, бӕрӕггӕнӕг иссудӕнцӕ. Ка нӕбал ӕй, сӕ еци ниййергути кой сӕмӕ рауадӕй, ӕма син мӕ каййес, е ‘дзард фиди дууӕ хатти ӕ фуни ци хузи фӕууидта ӕма ин еци фунтӕ цӕмӕ рацудӕнцӕ, уой радзурдта:

Фиццаг фун:

– Мӕ фидӕ цума бӕхуӕрдуни, ӕз киндзи кумӕ ӕрцудтӕн, еци гъӕунги иссӕуй. Ӕз уӕд мӕ хестӕр сувӕллонӕй ӕнгъӕлдзау адтӕн, ӕфсӕрми си кодтон, тургъӕмӕ ’рбаледзон, зӕгъгӕ, рагъуди кодтон, фал мин нӕбал ӕнтӕстӕй. Мӕ размӕ ку ӕрбахъӕрдтӕй, уӕд ӕй фӕрсун:

– Баба, ӕма нӕмӕ медӕмӕ нӕ цӕуис?

– Нӕ мӕ евдӕлуй, – загъта мин е, – уалӕ нӕ синхаг Таучелати Хадзимусси агорун, мӕ хӕццӕ ‘й хонун…

Бахудтӕй мӕмӕ, ӕ бӕхи фӕсонтӕ ӕхсӕрлӕдзӕгӕй ӕрцавта ӕма райевгъудӕй. Сӕумӕраги нин кадӕр нӕ къӕразгӕ ӕрбахуаста, райгъал дӕн ӕма имӕ ракастӕн.

– Уалӕ Таучелати Хадзимуссӕ ӕ цардӕй рахецӕн ӕй…

Ӕма, дан, дуйнебӕл неци ес, мацӕбӕл ӕууӕндетӕ…

Дуккаг фун:

– Уӕддӕр бабӕй уотӕ нӕ рӕзти бӕхуӕрдуни иссудӕй. Ӕз бабӕй уӕд нӕуӕгӕй ӕнгъӕлдзау адтӕн. Мӕ рази ӕрлӕудтӕй, бахудтӕй мӕмӕ, ӕхемӕ мӕмӕ фӕдздзурдта, ӕма мин мӕ фӕйнӕ армитъӕпӕнеми фӕйнӕ ӕнгози ӕрӕвардта, еу си уӕззаудӕр, иннӕ минкъийдӕр ӕма рӕуӕгдӕр. Ӕма рандӕй…

Къуӕрей фӕсте мин дууӕ фазон биццеуи райгурдӕй – Ӕхсарӕ ӕма Ӕхсӕртӕг. Ӕхсӕртӕг Ӕхсарӕй берӕ уӕззаудӕр адтӕй…